Dr Anabeli Estavez Garsija – Novac ne može od lošeg čoveka stvoriti dobrog lekara

Čak i kad se više ništa ne može učiniti, onkolog pacijenta prati do kraja. Kubanski lekari se emotivno vezuju za pacijente

Kuba decenijama fascinira svojom vitalnošću u istoj meri u kojoj i rad kubanskih lekara, svojevrsnih ambasadora svoje zemlje, kako na polju humanitarnog rada u zemljama „trećeg sveta“, tako i kao rasadnika naučnih dostignuća na polju medicinske nauke. Ova sankcijama iznurena zemlja svom narodu pruža najkvalitetniju zdravstvenu zaštitu, besplatno lečenje i vrhunsko obrazovanje. Zahvaljujući brojnim naučnoistraživačkim institutima Kuba je dominantna u proizvodnji lekova, a uspešna borba protiv kancera privukla je u ovu zemlju pacijente iz čitavog sveta.

Ovih dana Srbiju je posetila dr Anabeli Estavez Garsija, onkolog, direktor bolnice u Havani i univerzitetski profesor, saradnik brojnih naučnoistraživačkih instituta. Ova izuzetno prijatna, topla i duhovita žena s velikom ljubavlju i entuzijazmom govori o svojoj profesiji, naglašavajući koliko je važna ljubav – prema pozivu, ljudima i svojoj zemlji. U duhu humanističkog internacionalizma koji se nalazi u temeljima kubanske revolucije, Čeova kćer Aleida rekla je jednom prilikom za „Pečat“: „Mi ne želimo da menjamo društvene sisteme po svetu, mi samo želimo da stvorimo boljeg čoveka. A taj čovek će znati u kakvom društvu želi da živi.“ Ova izuzetna žena pripada generaciji časnih i odgovornih lekara koje je Kuba iznedrila.

[restrict]

Koliko su u pravu oni koji su vaš dolazak u Srbiju protumačili kao spremnost Kube da našim ljudima olakša pristup vašem zdravstvu?

S obzirom na to da na Kubu dolaze pacijenti iz SAD, Kine i brojnih bogatih zemalja, razlog za naš dolazak u Srbiju nije prevashodno komercijalan. Nakon ozbiljnih priprema pod nadzorom kubanskog Ministarstva zdravlja, konsultantska kuća „Consulta al Futuro“ sklopila je ugovor sa Asocijacijom kubanskih lekara ispunivši veoma stroge kriterijume za ovu vrstu komunikacije. Moj dolazak u Srbiju verovatno govori o potrebi da se u ovoj oblasti pokrene saradnja na svim nivoima. Sem susreta sa mojim pacijentima koji su se već lečili u zdravstvenom centru „La Pradera“, gde radim kao specijalista onkologije, u Beogradu sam razgovarala s kolegama i održala nekoliko predavanja.

Uprkos sankcijama i otežanim uslovima za rad, kubanski lekari zauzimaju zavidno mesto u svetskoj medicinskoj eliti. U Srbiji studenti medicine uporedo uče i jezik zemlje u kojoj nameravaju da ponude svoje usluge. Kako se Kuba nosi s tim sindromom?

Mi se od detinjstva vaspitavamo u duhu solidarnosti i jedini motiv za odgovorno bavljenje lekarskim poslom je ljubav: prema profesiji, ljudima, domovini… Novac i privilegije su sekundarne, i ne mogu od lošeg čoveka stvoriti dobrog lekara. Suviše često nas pitaju koliko zarađujemo, a retko ko nas pita koliko volimo to što radimo. Za mene je sreća što sam stekla najbolje moguće obrazovanje i što imam privilegiju da to znanje podelim sa svojim studentima, kao i da ga primenim na svojim pacijentima. Srećna sam i zbog toga što su moje usluge besplatne i dostupne svim Kubancima. Verovatno su taj entuzijazam i humani motivi zaslužni za napredak medicinske nauke i prakse. Naši budući lekari nijednog trenutka ne zaboravljaju etički princip po kome je dobrobit pacijenta iznad svega. Pitanje kolika su nam primanja je zaista neprimereno – naša profesija je vezana za žrtvovanje, mukotrpan rad i neprestano savladavanje teškoća koje delimo sa sopstvenim narodom.

Prosečan vek Kubanaca je 78 godina. Koliko je tome doprinela činjenica da ste po broju lekara prvi u svetu?

Mi smo, uprkos brojnim teškoćama, uspeli da obezbedimo 6,7 lekara za 1.000 pacijenata, po čemu zauzimamo prvo mesto u svetu (ispred Nemačke koja ima 3,7 lekara na 1.000 pacijenata). U manjim mestima imamo Domove zdravlja u kojima rade porodični lekari – lekari osposobljeni za lečenje svih uzrasta, od dece do staraca. Taj lekar procenjuje da li je pacijentu potrebna ozbiljnija intervencija, nakon čega ga šalje u neki veći centar. Naši lekari uopšte ne razmišljaju o ceni medicinskih usluga, niti o ceni lekova. Njima niko ne diktira koje će lekove prepisati, već se oni rukovode isključivo interesom pacijenata. Brojni lekovi su domaće proizvodnje, a mnogi od njih su jedinstveni, kao na primer: Heberprot P75, Vidatox, Vaxira, Melagenin plus, Cimavax… Začudilo me je što se kod vas govori samo o raku pluća, što znači da nemate dovoljno informacija o našim dostignućima. Nabrojaću vam samo neke: sprovodimo jedinstven tretman u svetu za lečenje očne bolesti Retinitis Pigmentosa, primenjujemo veoma uspešnu terapiju dijabetskog stopala – lekom Heberprot-P, kao i terapiju psorijaze i vitiliga. Sem kancera pluća uspešni smo u lečenju kancera mozga, vrata, jezika, jednjaka, ždrela, pankreasa, stomaka… Kod nas je prvi put u svetu uvedena grana anheologija, koja se bavi vaskularno-endokrinim aspektima bolesti.

Na koji način je organizovan naučnoistraživački rad?

Naučni sektor Kube je konglomerat od 25 organizacija za istraživanje i testiranje novih lekova. Na tom poslu je angažovano više od 7.000 naučnika, kako iz medicinske struke, tako i inženjera, a logistiku pruža oko 12.000 zaposlenih. Procedura za dobijanje dozvole za proizvodnju leka veoma je ozbiljna i dugotrajna, kao što je i procedura za davanje licence onima koji žele da povezuju pacijente iz svojih zemalja sa kubanskim medicinskim centrima. Takvih zahteva je sve više, ali su uslovi veoma rigorozni, a obavezno je uključivanje ambasade Kube preko koje se svake godine vrši provera rada Agencije.

U kojoj meri se vodi računa o duševnom stanju bolesnika?

Veoma je važno emotivno povezivanje s pacijentom, i saradnja s porodicom. U našim klinikama ima mesta za smeštaj člana porodice – celodnevni ili noćenje. Ukoliko pacijent nema porodicu, socijalni radnik se uključuje u brigu o njemu. Važna je i saradnja u vezi sa izborom tretmana. Pacijent se detaljno upoznaje s varijantama – prednostima i nedostacima – tako da može sam da bira terapiju. Pri tome nema pritiska ni ucene, kao što je slučaj u nekim zemljama. Kod nas je praksa da se sa istom posvećenošću radi sa starim kao i sa mladim pacijentima. I pacijent od 90 godina dobija najbolji mogući tretman. Palijativna medicina je veoma bitna za zbrinjavanje neizlečivih bolesnika, a često se u taj proces uključuje i klinički psiholog. Princip je da se od pacijenta ne sakrije ništa, da mu se ne daje lažna nada, ali ni da mu se ona oduzima. Posebna grana psihoonkologija obučava lekare za rad sa najtežim bolesnicima. Čak i kad se više ništa ne može učiniti, onkolog pacijenta prati do kraja. Kubanski lekari se emotivno veoma vezuju za pacijente. Dešava mi se da otplačem kod kuće nakon saznanja da nekom pacijentu nema leka.

Zapadni naučnici tvrde da siromašna Kuba nema mogućnosti da postigne vrhunske rezultate. Međutim, vi ih stalno demantujete novim otkrićima…

Novčana sredstva nisu ključni faktor razvoja nauke. Mi uspevamo da idemo u korak sa zapadnom medicinom i da je često i prestignemo zahvaljujući informacionoj mreži koja obuhvata sve medicinske centre, od najmanjih lokalnih do najvećih. Podaci o svakom pacijentu nalaze se u datoteci kojom raspolaže 25 naučnoistraživačkih institucija. Oni obrađuju podatke i prosleđuju ih u centralnu datoteku kako bi svaki karton bio analiziran i uključen u istraživačke programe. Zahvaljujući povezanosti svih centara detektuju se prioriteti, razmenjuju informacije i dostavljaju klinikama koje vrše klinička ispitivanja u cilju pronalaženja najefikasnijih metoda za lečenje bolesti. Naša snaga nije u novcu već u organizaciji i stručnoj analizi podataka.  

[/restrict]