ДА ЛИ ЈЕ ТРАМП САВРЕМЕНИ СТАЉИН?

Како „читати” филм Смрт Стаљина

Док део политички поларизованог света обележава век од Октобарске револуције због које је планета била приморана да се на једно време суочава са „бауком комунизмом”, уздиже се и истиче филм о умирању Стаљина коме су неоспорне вредности у подређеном положају у односу на моменат настанка и евентуалне алузије на савремене лидере и диктаторе с обе стране и даље присутне гвоздене завесе

Многи су на недавну појаву „Смрти Стаљина“ одмах појурили да обзнане да се појавио филм који најозбиљније конкурише за остварење године. И то не само када је реч о британској продукцији, пошто је „Смрт Стаљина“ њихов производ, већ и у конкуренцији свих осталих. Да ће се озбиљно рачунати на ово дело и када су признања у питању, одмах је истакла његова апсолутна доминација у освајању номинација за предстојећу доделу годишњих награда за „Најбољи британски филм независне продукције“ – „Смрт Стаљина“ носи чак тринаест номинација и то у практично свим категоријама. Заправо, стриктно гледано, ово је плод британско-француске сарадње, с нагласком на „британски“. Ипак, врло значајан сегмент овог заједничког посла је искључиво француска подлошка за сценарио пошто су француски стрипови Британцима послужили као повод за екранизацију и инспирацију за развој ове приче.

[restrict]

Политички хумор који исмева и осуђује Више је разлога што је „Смрт Стаљина“ досегла тако висок ниво популарности код скоро свих, укључујући и стручне кругове који одлучују о његовој вредности и наградама које треба да их истакну. Један је неоспорно његов квалитет. Сви сегменти филма су, наиме, на врхунском нивоу и ту ни најстраснији противници његовог садржаја немају шта да приговоре. Даље, нема сумње да своју, да тако кажемо, авансну, „на невиђено“, популарност дугује чињеници да је најновије дело Арманда Јанучија, прослављеног аутора безмало култних телевизијских серија „Вип“, „У срцу проблема“, „Обавештеност“ и „Алан Партриџ“. У прва три наведена наслова публика је освојена Армандовим невероватним шармом приликом коришћења политичке црнохуморне сатире и то приликом описивања збивања у самом врху, разуме се, потпуно корумпиране пирамиде власти на оба краја западног царства, што му је некако захваљујући поменутим серијама постала специјалност. И то не само корумпираности већ и озбиљне оштећености система који је ем корумпиран ем саткан од некомпетентности и потпуне неспособности његових поданика. У таквом је амбијенту заблистала Јанучијева (пореклом Италијан, али рођен у Шкотској, одакле му је мајка) обдареност да на свет и сва збивања у њему, посебно политичка, гледа духовитим црнохуморним очима. Тај је његов специфични политички хумор који исмева, осуђује и прозива постао генератор успеха и солидне зараде ТВ продуцената који су подржали Јанучијеве идеје и остварења. У филму „Смрт Стаљина“ који је сада на реду да освоја срца његових поклоника, Јанучи се први пут окренуо прошлости. Конкретно, баш као што наслов обећава, смрти Јосифа Стаљина, најчувенијег руског лидера кога на Западу тако радо етикетирају као најгрозоморнијег диктатора свих времена.

Иако је до сада у мноштву филмова који су на овај или онај начин користили лик и дело Стаљина за своју инспирацију често помињана, па и приказивана, његова смрт, ни у једном остварењу тај моменат није био искључива тема. Јанучи се није много удаљио од званичне верзије по којој су Стаљинови доглавници и претенденти за преузимање власти смрт свог вође дочекали у паници и агоничној параноји буквално престрављени да му помогну. Умирао је сатима на поду одузет од можданог удара јер нико није смео да му приђе како не би био наведен као кривац за његову смрт. У свом је филму Јанучи обрадио ову почетну премису на врло вешт и за западне идеје о совјетској Русији провокативан начин. И тајминг му иде наруку. Данашња је Русија поново постала хладноратовска бабарога за Запад и подсећање на њену недемократску, диктаторску, недавну прошлост од које се буквално грозио читав западни свет је и те како важан детаљ у освајају наклоности публике. Посебно када су у том тематском ангажману појави такво надахнуће и тако врсна и суптилна критика актуелне политичке сцене каква је присутна у овом остварењу. И док део света обележава век од Октобарске револуције због које је планета на једно време била приморана да се суочи са бауком комунизмом, ето, на другој се страни истиче овај филм коме су неоспорне вредности у подређеном положају у односу на моменат настанка. Такође, западном се гледаоцу рекламира као филм који је у Русији умало забрањен и то на наводну интервенцију неименованог високог функционера у Министарству културе.

Свако на власти у неком тренутку делује безумно Саткан од одавно познатих анегдота које се односе на страшно време Стаљинове диктатуре (недостатак лекара које је Стаљин у својим чисткама потаманио, што му је наводно дошло главе јер у тренутку можданог удара није имао ко да му помогне; тешки алкохолизам сина; панични страх од Стаљиновог беса буквално свих око њега, укључујући и чланове његове најуже породице; полтронство, корумпираност и поквареност најближих сарадника…) овај филм заправо није понудио ништа ново данашњем гледаоцу с било које стране гвоздене завесе да се он налази испред биоскопског екрана. „Смрт Стаљина“ је у ствари једино могуће посматрати као неку врсту комедије апсурда која има за јунаке додатно карикиране личности извучене из контекста свог времена у нади да ће послужити у савременим политичким препуцавањима. Има чак мишљења да је „Смрт Стаљина“ својеврсна политичка подметачина актуелном америчком председнику (иако је филм снимљен пре него што је Трамп изабран за председника Сједињених Држава) и да у много чему алудира на њега. Можда је мешање разних политичких контекста и времена било неопходно као упозорење да се историја понавља, а гледаоцу је остављено да Стаљина препозна у Доналду Трампу или у Путину. По мишљењу аутора филма, међутим, барем га тако „читају“ његови поштоваоци, свако на власти у неком моменту делује довољно безумно да би заслужио оштро сатирично прозивање и исмевање. И управо је то Армандо Јанучи желео да истакне овим својим филмом.               

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *