Скоро као код Хиперборејаца

Из саопштења евроунијатских комесара да се закључити да се у Шпанији ништа није десило. Још да нема Косова и Метохије све би у евроунијатској недођији било лепо и безгрешнo

Упамтите, Срби! Нисте криви! НАТО је злочинац. Ми Срби смо жртве. Ко вам другачије каже – лаже! Имајте стално ово на уму. Да се не заборави. Заборав је опасан за нас, нашу децу, потомке. С правом нам могу замерити што их на време нисмо упозорили на злочине и злочинце.

У ШПАНИЈИ СЕ НИШТА НИЈЕ ДЕСИЛО Видело се на комеморацији у Јајинцима шта „заборав“ може да учини. У најави преноса комеморације којој су присуствовали највиши функционери државе Србије, водитељка РТС-а је рекла да је окупатор убијао сто људи за убиство једног свог војника. Да ли је у питању незнање или необавештеност, нека одговор дају надлежни РТС-а, има их хвала Богу, доста. Наредба о убијању сто Срба за једног убијеног немачког војника, а педест за рањеног важила је само у окупираној Србији. Нигде у Европи где су Немци били окупатори током Другог светског рата оваква наредба није постојала. Зато, ако се наредба помиње, нека се помене како треба. Може неко да помисли да Срби нису људи.

Код евроунијата ништа ново. Час овако, час онако. Што је баби мило, то јој се и снило. Баба снева да је све како она види. Све је лепо и безгрешно у евроунијатској недођији. Скоро као код Хиперборејаца који живе с оне стране Северног ветра.

[restrict]

„У њиховој земљи је благо поднебље; они не сеју и не жању, не граде куће и не трпе невоље старости, болести и ратова, већ су блажен, праведан, мудар и побожан народ“ (Драгослав Срејовић, Александрина Цермановић-Кузмановић, Речник грчке и римске митологије, Београд, 1979, стр. 484). Слично делује и јавно саопштење евроунијатских комисија и комесара. У Шпанији се ништа није десило. Референдума није ни било, а ако неко верује да га је било, онда је то последица непринципијелног деловања руских хакера који су смештени у подрумске одаје Кремља. Још да нема Косова и Метохије, о Србима и православљу да не говорим, евроунијате и њихови стипендисти би живели лепше од Хиперборејаца.

У сваком размишљању и причи с ума сишавших, тврди неуропсихијатрија, има и некакво зрнце логике. У јавно изреченој тврдњи евроунијатске Маје Коцијанчић, помоћног чимбеника бриселске администрације, тврди се, дословце, да су Косово и Каталонија неупоредиве ствари. У изјави има оно зрнце које неуропсихијатри умеју да пронађу у понашању својих пацијената. Евроунијате су у праву. Не постоји ниједна ствар на кугли земаљској која се може упоредити са отимањем Косова и Метохије. Може им се свашта замерити, али су у овом случају у праву: Ништа се не може упоредити са бруталном отимачином територије Србије и са геноцидом у континуитету учињеним над грађанима државе Србије. Нема ничег у светској историји, људској паметарници, са чим би се злочиначко убиство српског народа могло поредити.

 

МЕЧКА ПРЕД ЕВРОПСКИМ ВРАТИМА За време агресије НАТО монструма и евроунијата предвођених америчким болесним умовима у Србији је уништено 40.000 кућа, 300 школских установа и 20 болница. Онеспособљено је две трећине складишта нафте, девет великих енергетских система. Погинуло је више од 2.000 цивила, међу којима и 88 деце. Преко четврт милиона Срба је протерано са Косова и Метохије. Осиромашени уран, који су Американци користили у муницији током бомбардовања, довео је до вишеструког повећања онколошких болести у Србији.

Шта су ове бројке у односу на референдум у Каталонији, који не само да није легалан него се није ни одржао. Могу ли се оне упоређивати? У праву су евроунијатски комесари. Косово и референдум у Каталонији су потпуно неупоредиви. У Каталонији је деловала само полиција државе Шпаније. Разваљивала врата, разбијала прозоре и мало пендречила демонстранте. Може ли се полицијски посао у Каталонији упоредити са уништењем путничког воза у Грделичкој клисури, или убиством бомбом избаченом из немачког авиона гимназијалке Сање Миленковић на мосту у Варварину? Слажем се са евроунијатама. Не може.

Злочин над Србијом који су учинили НАТО убице и евроунијатски вампири, увек жељни туђе крви, неупоредив је. Кад се дешава Србији и Србима, онда је, по евроунијатским демократама, занемарљив. Чак хуманитаран. Сад кад је дошла маца на вратанца, односно заиграла мечка пред њиховим вратима, они не желе да упоређују. Не виде оно што цео свет види. Оном ко је слеп код очију, оно што не види данас, касније се обије о главу. Тако је одувек. У старим књигама записано.

Молимо се за здравље Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана.              

[/restrict]