POČETAK OZNAČIO I KRAJ FESTIVALA?

Posle 51. BITEF-a: OD DUGOG TRAJANJA DO MONOTONIJE

Za brojne posetioce ovogodišnjeg BITEF-a premijera kojom je festival svečano otvoren – Olimp: u slavu kulta tragedije, prema konceptu, u režiji i scenografskom okviru Jana Fabra i izvođenju ansambla Trublejn Jana Fabra iz Antverpena – bila je vrhunski spektakl koji su videli, i posle kojeg su sa manje elana, ili pak nisu uopšte, odlazili na ostale festivalske scenske događaje

Sedam naslova, a ukupno devet predstava činilo je program 51. BITEF-a u izvođenju sedam pozorišnih ansambala (šest sa evropskog kontinenta). Nastavlja se praksa biranja predstava iz Evrope, i to pretežno Zapadne, što nam, kako smo već ukazivali, daje za pravo da mirne duše ovaj festival nazovemo BETEF, Beogradski evropski teatarski festival. Ove godine, verovatno nemajući neku zgodnu floskulu da označi zajednički imenitelj programa, selektor Ivan Medenica, pošto je odabrao predstave dugoga trajanja, opredelio se da slogan bude Epsko putovanje. Međutim, samo su tri predstave ispunjavale taj uslov – Kvizula! po ideji, konceptu i u izvođenju trupe Forsd enterteinment iz Šefilda (Velika Britanija), koja je, istina skraćena, potrajala šest sati, Olimp: u slavu kulta tragedije, koja je trajala 24 časa bez pauze prema konceptu i u režiji Jana Fabra, u izvođenju ansambla Trublejn Jana Fabra iz Antverpena (Belgija) i Biblija, prvi pokušaj u kolektivnom autorstvu u režiji Jerneja Lorencija i izvođenju Drame Slovenskog narodnog gledališča iz Ljubljane u trajanju tri sata, dok su ostala izvođenja trajala uglavnom od sat i deset do sat i 45 minuta. Ako se trajanje predstave može uzeti kao jedno od merila za estetsko procenjivanje i presudan kriterijum za svrstavanje u festivalski program, onda je selektor trebalo da zađe po istočnoj Evropi i najpre pogleda scenska izvođenja u pozorištima Rusije, potom da ode i na Daleki istok i tamo izabere dovoljno dugih predstava. U spektaklima što ih je odabrao za ovogodišnji festival preovlađuje epski pripovedački način predstavljanja, a ne dramski, s tim što se većina zasniva na preuzimanju građe iz epova, romana što bi se uopšteno reklo – mitova.

[restrict]
Za brojne posetioce ovogodišnjeg, 51. BITEF-a premijera kojom je festival svečano otvoren – Olimp: u slavu kulta tragedije, prema konceptu, u režiji i scenografskom okviru Jana Fabra – bila je vrhunski spektakl koji su videli, i posle kojeg su sa manje elana ili pak nisu uopšte odlazili na ostale festivalske scenske događaje. Zaista, bio je to spektakl nad spektaklima koji je sve gledaoce u Centru „Sava“ opčinio i oduševio. Može se pozdraviti i to što je Radio-televizija Srbije na svom trećem programu direktno prenosila ovo nesvakidašnje izvođenje i omogućila da ga vidi daleko više gledalaca. Jan Fabr gostovao je 1984. na 18. BITEF-u izvođenjem predstave Moć pozorišnih ludosti u dvorani Narodnog pozorišta u Zemunu. Godina 1984, koju je Orvel izabrao za naslov svog romana, bila je povod da se tada svet na ozbiljan način upita – nismo li možda ostvarili negativnu utopiju? „Teško je suditi o svom vremenu, još teže je biti futurolog, ali jedno je sigurno, ako godina koju živimo ne liči na godinu koju je Orvel opisao, sigurno su tome, bar donekle doprineli umetnost i umetnici, znači i pozorište i pozorišni umetnici“, napisali su Mira Trailović i Jovan Ćirilov u programu 18. BITEF-a. I bili su savršeno u pravu. A o svojoj predstavi Olimp… Fabr u intervjuu koji je dao Vukici Strugar za Večernje novosti kaže: „Danas se u evropskim pozorišnim kompanijama produkcije rade osam do deset nedelja i onda idu na turneju. Zato je u naše doba snažan politički izbor da jednu predstavu radite dvanaest meseci, sa četrdeset ljudi koji su non-stop na sceni. Jer, sve u Evropi treba da bude brzo, motivisano ekonomskim razlozima ili zabavom. Ljudi žele nešto lako.“ A prethodno je Fabr naglasio da je u ovoj predstavi sa svojom izvođačkom ekipom istraživao šta suštinski danas znači katarza u filozofskom, političkom, socijalnom smislu, kao i da je grčka tragedija uvek aktuelna.
Pre BITEF-a Olimp… je prikazan u Parizu i propraćen je, kako kaže Fabr, ovacijama koje su potrajale 38 minuta. Dan-dva posle bilo je slično i u Berlinu. Sve to ukazuje na neospornu činjenicu da ovogodišnji BITEF nije mogao na lepši način biti otvoren! Predstavu koja se može nazvati i hepeningom ili pak i performansom, neko ju je nazvao koncertom, terminološki nije lako definisati: igrana je u Beogradu sa velikim elanom svih izvođača, koji su nam donekle dočarali kako su izgledale dionizijske svetkovine u staroj Grčkoj. U pravu su bila sva očekivanja da će predstava Olimp: u slavu kulta tragedije obeležiti ne samo ovogodišnji BITEF nego i označiti prekretnicu u dosadašnjoj istoriji festivala.
U narednom broju Pečata biće više reči o ostalim prikazanim predstavama, sada samo napominjemo da je Istrebljenje (Ersada Mondtaga i Olge Bah, predstava Koncert teatra iz Berna) parabolično zaključilo ovogodišnji BITEF koji je svečano otvoren raskalašnom Fabrovom scenskom poemom o zbivanjima u antičkoj Grčkoj, da bi se, kao nekom vrstom epiloga, završio tamnim slutnjama i nedoumicama današnjice.
O čemu je reč? Akteri drame Istrebljenje odrastaju u nekom velikom evropskom gradu. Dobro su situirani, jer su imućni i obrazovani i verovatno im je zbog toga – dosadno. Pristupivši u dokolici igranju dečjih igara, otkriće zadovoljstvo nedozvoljenim. Gube se u stanjima ekstaze koja će im ipak dosaditi. Njihovo nastojanje da se dogodi nešto novo i „pravo“ svakim danom je sve jače. Zato tragaju za utočištem očekujući da će ga naći u intimnostima sa pripadnicima društva gde pripadaju što ih dovodi u kavez bez izlaza. Tendencija i napori da se dođe do samoodređenja ne daju osećanje sigurnosti već izazivaju paranoju. Paradoksalno izgleda činjenica da razlika između aktivnih samouništivača i njihovih eksplozivnih naprava i onih pasivnih samouništivača sa njihovim takozvanim hedonizmom nije ni izdaleka toliko velika koliko bi ovi drugi možda poželeli. U svojoj predstavi Ersan Mondtag i mlada autorka Olga Bah načinili su naime topografiju kraja vremena i strahova što taj kraj permanentno prate, strahova koji poput epidemije trenutno opsedaju zapadnjačko društvo.

[/restrict]

NAGRADE BITEF-a

BITEF-ov žiri čija je predsednica Marija Ševcova, profesorka dramskih i pozorišnih umetnosti na Goldsmits koledžu u Londonu, a članovi Margareta Sorensen, Ivana Sajko, Draško Adžić, Igor Koruga, odlučio je o nagradama, većinom glasova. Gran pri „Mira Trailović“ za najbolju predstavu u celini pripao je predstavi Olimp: u slavu kulta tragedije u režiji Jana Fabra. Specijalnu nagradu „Jovan Ćirilov“ žiri je dodelio predstavi (Sa)slušanje, koju je prema tekstu i u režiji Amira Reze Kuhestanija prikazala pozorišna trupa Mehr iz Irana. Nagrada za najbolju režiju, koju daje list Politika (žiri: rediteljke Iva Milošević i Dijana Milošević, i predstavnici kulturne rubrike lista Batić Bačević, Ana Tasić i Borka Golubović Trebješanin), pripala je flamanskom reditelju Janu Fabru za postavku Olimpa… Publika je takođe najvišu ocenu dala toj predstavi, na drugom mestu je (Sa)slušanje, a trećeplasirana je predstava Carstvo nebesko u režiji Jerneja Lorencija, koprodukcija Narodnog pozorišta u Beogradu i Bitef teatra.