Печат недеље

Повратак дужда

Да ли резултат референдума у Венету, којим се захтева већа аутономија северне покрајине, значи и увод у бракоразводну парницу с Италијом?

Одлука је пала: после одржаног референдума на коме је више од 90 одсто изашлих бирача, упитано „Да ли желите да Венету буду омогућени нови облици и посебни услови аутономије?“, одговорило „да“ – питање је времена када ће се Венеција одвојити од Италије. Бар тако тврде Венети.
„Ми Млечани“, стоји између осталог у писму које је Парламент Венета послао на адресу „Печата“, „очекујемо да, након објављивања резултата референдума, Рим прихвати преговоре у присуству представника међународне заједнице, а који би омогућили постепено повлачење млетачких земаља из граница Италије.
„Уколико Италија одбаци могућност мирних преговора којима би се исправило незаконито присвајање ове покрајине 1866, мораће да преузме одговорност и пред историјом и пред међународном заједницом.“
ТРАДИЦИЈА „СЕПАРАТИЗМА“ Рим се још увек није званично огласио, али док председник Европског парламента Италијан Антонио Тајани упозорава да иако нема сепаратистички карактер, овај, као и референдум одржан у Ломбардији, треба да буде сигнал Европи да је почело умножавање малих држава, народ Венета подсећа да је Венеција пре једног века приступила Италији на основу резултата тада спроведеног референдума, те ако је Рим тада прихватио вољу народа изражену плебисцитом, зашто би ову унапред проглашавао неуставном.
Поједини аналитичари закључили су да се овај референдум не може посматрати изоловано од каталонског сценарија, те да је он још један показатељ да је сабласт сепаратизма узела маха у Европи.
Међутим, дух „сепаратизама“ у некада централној држави Медитерана старијег је датума. Иако су се од свргавања последњег дужда 1797. мењале и границе и протекторати, Венети су неговали сећање на Републику Серенисиму. Данас је на зградама и вилама у целом региону готово немогуће видети римски симбол, италијанска застава се завијори тек када репрезентација победи у фудбалу, а у службеној употреби поред италијанског је и језик Венета, званично признат од стране Унеска.
Како је то у једном разговору за „Печат“ објаснио лидер Уједињеног фронта Лука Азано Кантарути, историја дуга 1.100 година не може се поништити са 100 година доминације друге земље. То је ствар срца. То неспорно полази из срца и остаје у срцу.
Чини се да ова прича о једном народу и његовој некадашњој држави, чији се жар поново разгорева, упућује на стварање још једне европске земље…
ИСТОРИЈСКО ГЛАСАЊЕ Такође, ово није ни први спроведени референдум на коме се народ некадашње Млетачке републике изјаснио за већу аутономију. Још 2014. богати север, погођен економском кризом, одлучио је стави тачку на плаћање хирова италијанске владе и сиромашног југа. Однос Рима према северу који је 70 одсто свога буџета слао у престоницу Венети су означили хегемонистичким, што је касније довело до захтева да им се врати историјска улога која им је увек припадала као централној сили Медитерана. Референдум одржан 2014. је игнорисан, али је овај, после каталонског случаја, сагледан у новом светлу, проглашен од стране Венета – историјским.
Истовремено, на консултативном референдуму изјаснили су се и житељи Ломбардије. Упитани „Желите ли да регион Ломбардија, у оквиру националног јединства, почне потребне институционалне иницијативе како би затражио од државе накнадне облике и услове аутономије, одговарајућим средствима и на начин и са циљем који је предвиђен чланом 116, ставом 3 Устава?“, њих 95 одсто се изјаснило са „да“.
Чини се да ће цена коју ће ЕУ морати да плати јер је подржала нелегални и криминални албански сепаратизам на Косову – бити висока. Једном пуштен из боце, дух се неће лако вратити назад.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *