Печат недеље

САМИТ 100 У СКОПЉУ – ПОВЕЗИВАЊЕ РЕГИОНА

Балкан не сме бити буре барута

Разговарала Тамара Велковски

Путеви су ту да нас спајају, не раздвајају – порука је шестог Самита 100 бизнис и политичких лидера Југоисточне Европе одржаног у Скопљу. Више од 150 најистакнутијих пословних и политичких лидера у Скопљу присуствовало је бројним панелима на тему „Повезаност“, а међу приоритетним питањима издвојили су се саобраћај, европски инфраструктурни пројекти, мобилност, дигитализација, енергетика и туризам. Да све то не би било изводљиво без политичке воље, потврђено је на панелу који је окупио премијере земаља региона, па су на тему конкурентности националних економија разговарали председници влада Македоније, Црне Горе, Албаније, а било је најављено и присуство премијера такозване државе Косово. Повезаност региона и добри комшијски односи главна су тема учесника скупа, уз подсетник – да бисмо могли једни до других, морамо имати путеве за то. Балкан више не сме да буде „буре барута“, поручено је на затварању Самита 100. Колико је привреда региона конкурентна, и има ли политичке воље да Западни Балкан наступа заједно на глобалној сцени?

[restrict]

Промоција сарадње

Живко Мукаетов, председник УО Самита 100 у Скопљу, генерални директор компаније „Алкалоид“

У којој мери можемо очекивати усклађивање онога што је политичка воља у региону са оним што су инфраструктурне могућности и жеље, а све то у контексту аспирација земаља Западног Балкана да постану пуноправне чланице Европске уније?
Самит 100 окупио је 175 регистрованих учесника, 120 акредитованих представника медијских кућа у региону, и више од 50 националних регионалних институција. Из године у годину Самит 100 напредује и добија нове димензије, и овде у Скопљу наставићемо да надограђујемо тај модел, уз наду да ће платформа постати јача, те дати шири простор промоцији сарадње. Тема овогодишњег скупа је „Повезивање“, јер смо сматрали да нам је то неопходно, и као подтема логично се наметнуло питање саобраћаја, инфраструктуре, протока робе и људи.
Због чега је тема саобраћаја тако важна…
Да бисте стигли из Скопља до Сарајева копненим путем потребно вам је 12 сати, а кад сам последњи пут путовао авионом из Сарајева за Скопље преседао сам у Истанбулу и Бечу. Дакле, сложићете се да је много. Морамо брже једни до других. Ту је важна изградња ауто-путева, железнице. Наравно, да би се идеје и пројекти изнети овде и конкретизовали, потребно је да их прати и одговарајућа регулатива, а која би обавезно морала да следи трендове у Европи, али и свету.
Ако узмемо у обзир да је програм скупа стављен у политички контекст и претпоставља политичку сарадњу која би дала простор да се различити пројекти започну и наравно финализују, да ли се одсуство српске премијерке Ане Брнабић може објаснити најављеним учешћем Рамуша Харадинаја?
Искрено не знам који је разлог томе, чини ми се, али не могу са одговорношћу да тврдим, да је касно јављено, односно да је пријава за учешће Србије касно стигла. Жао ми је што она није ту, јер сваки премијер из региона додатна је вредност за Самит. Овде је око 40 бизнис лидера из Србије, и ја им захваљујем на томе. Колико нам значе добросуседски односи можда говори и чињеница да би Самит 100 следеће, 2018. године требало да се одржи управо у Србији. Поред економског, битно је и транспортно повезивање.

Градимо путеве, повезујемо људе

Горан Сугарески, министар за транспорт и везе у Влади Републике Македоније

За разлику од релације Скопље–Сарајево, с обзиром на то да се баш она помињала током два дана форума, повезаност Скопља и Београда значајно је боља. Има најава да ће обе земље радити на побољшању односа. Како се у то уклапају планови Министарства за транспорт и везе, а који се тичу даљег унапређења саобраћајне инфраструктуре?
Апсолутно желимо да градимо добре односе са свима у региону. Путеви су да повезују људе, али мора да постоји добра воља. Мислим да тога овде има, и морам да кажем да нова, реформска Влада у Скопљу има за циљ да изгради поверење са свих пет држава које нас окружују, јер само тако можемо напред. Све што нам је остављено у наслеђе из периода Владе Николе Груевског, у смислу проблема и потешкоћа који су нас дочекали, решаваћемо тако што ћемо направити потпуни заокрет. То се односи и на регионалну сарадњу, посебно у смислу повезивања. Пример је Бугарска, где смо већ кренули да интензивно радимо на развијању билатералних односа, и нема разлога да тако не буде и са осталим земљама региона, па наравно и са Србијом. Све што се буде радило ићи ће у том смеру, то је јасна стратегија Владе Зорана Заева, то је оно за шта се залажемо и на чему ћемо инсистирати.

Кључна је интеграција земаља Западног Балкана

Виолета Булц, европска комесарка за саобраћај

Да ли је тежња за чланством у ЕУ земаља Западног Балкана довољан мотив или разлог да се оне уједине око идеје да пред европском заједницом наступају као својеврстан блок?
Тешко је прећи преко политике и историје. Јасно је да је пред вама тежак пут, али исто тако на том путу морате оставити несугласице по страни, пронаћи заједнички интерес, а то је преузимање европских вредности , и на крају пуноправно чланство у Европској унији. Повезивање земаља Западног Балкана од кључног је значаја за интеграцију у ЕУ. Ипак, на том путу већ је доста тога урађено, поносна сам на постигнуте резултате. И они би заправо требало да буду подстицај да се иде даље. Различити споразуми који су до сада потписани резултати су стабилности и предвидљивости региона југоисточне Европе. Предвидљивост је врло важна за инвеститоре, а сваки проценат повећања инвестиција повећава БДП за 2,5 одсто у наредне четири године, и то би требало да покреће овај регион. Такође, без ефикаснијег транспорта не може се напредовати, неопходна је ефикаснија транспортна мрежа, као и дигитализација транспорта. За улагање у саобраћајну и транспортну инфраструктуру у региону потребно је 25 милијарди евра, а за сада су одобрени пројекти вредни 250 милиона евра до 2019. године. То значи да имате нашу пуну подршку. Истрајте у реформама, и будите као да сте већ у ЕУ – то је моја порука.
Како оцењујете значај потписаних договора о транспортној заједници и трговини у Трсту?
Веома су значајни као и дигитализација у области транспорта која администрацију смањује за чак 60 одсто. Чланице ЕУ већ су овим путем прошле, и земље Западног Балкана само треба да преузму искуство.

Геопрофит, а не геополитика

20, заменик председника Владе Републике Македоније

Како у контексту окоснице скупа да би политичари требало да буду сервис економистима оцењујете најаву градње ауто-пута Ниш–Приштина?
Радови на изградњи ауто-пута Ниш–Приштина требало би да почну следеће године. Та саобраћајница биће главно чвориште Западног Балкана и део везе Тиране, Приштине, Ниша, Софије, и Турске с једне стране, до Европске уније с друге стране, и приоритетан је инфраструктурни пројекат Европске комисије. Несумњиво је значајан за привреду региона и ауто-пут Београд–Сарајево. Идеја стара неколико деценија повезала би Пожегу и Ужице преко Котромана са Сарајевом, и била би логичан наставак Коридора 11.
Да ли се ауто-путеви у региону граде брже од међусобног поверења?
Чврсту економску сарадњу не прати увек позитиван политички тренд, што се најјасније види на примеру Србије и Албаније. Односи Србије и Македоније нарушени су варницама између два лидера, шпијунском афером, и темом пријема Косова у УНЕСКО. Хитно повлачење особља Амбасаде Србије у Скопљу подсетило нас је да односи две земље давно нису били на нижем нивоу. Избор Зорана Заева за премијера Републике Македоније и велики скуп албанских партија из региона у Тирани, који је резултирао такозваном Тиранском платформом, означили су почетак турбуленција у односима Србије и Македоније. Ипак, највиши македонски званичници који су учествовали на Самиту 100, од председника Републике Ђорђа Иванова, до премијера Заева, затим вицепремијера и министара, истичу да су им добри комшијски односи најважнији, да са Србијом желе да развијају пријатељске односе и економску сарадњу, и да ће на томе инсистирати и у будућности. Билатерална питања морају се решавати, време је да се поново изгради поверење, као и да међународни односи више нису ствар геополитике већ геопрофита. То би требало да буде идеја водиља на овом турбулентном простору Балкана.
Да ли се као оправдана показала бојазан Срба коју је изазвало потписивање Тиранске платформе?
У име македонске владе могу слободно да кажем да ће се сасвим сигурно радити на развијању добросуседских односа. Бићемо посвећени сарадњи са међународном заједницом, али и са комшијама, ту наравно подразумевамо и Србију. Нама је важно да будемо пријатељи, да Македонија пре свега буде добар пријатељ. Да одговорим на ваше питање на овај начин: Без сарадње нема напретка у региону, а нама је то веома важно. Настојаћемо да са суседима изградимо чвршће везе јер оне онда воде просперитету.
Каква ће бити стратегија Владе Републике Македоније у даљем умрежавању привредника две земље, с обзиром на одговорност која лежи у томе да се овакав скуп одржава у Скопљу и окупља бизнис заједницу региона?
Велика је част, али и одговорност што се Самит 100 бизнис лидера Југоисточне Европе одржава ове године у Скопљу. Велики су изазови пред бизнис заједницом земаља региона, и политичари би требало да ураде све што могу како би били ветар у леђа за регионалну сарадњу. Скуп се, не без разлога, реализује на тему „Повезаност“, јер то је најважније, како у привредној сарадњи, инфраструктури, тако и у области енергетике, транспорта, а ту пре свега мислим на ауто-путеве и железницу, затим важан је гасовод, туризам. Неопходно је да то све буде пропраћено усклађивањем легислатива и процедура, али је исто значајно да се организују овакви сусрети, директни контакти привредника и политичара. Задатак је свих нас да једни у другима видимо пријатеља и сарадника, и да не заборавимо да смо на истом путу.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *