Печат недеље

Светилиште не трпи тривијалности

Пише Џевад Галијашевић

Сребреница је виђена да постане прво муслиманско светилиште у Европи, а „светилиште“ не смије бити упрљано пресудом Насеру Орићу

Случај Насер Орић као у огледалу одсликава остатак једног политичког и корумпираног система, који од Сребренице гради прво муслиманско светилиште у Европи; мјесто ходочашћа и поклоњења; а „светилиште“ не смије бити упрљано „тривијалностима“ поштених пресуда за евентуалне злочине, почињене над српским народом.
Кључни актери последњег процеса су, поред Орића, тужилац Тужилаштва БиХ Мирослав Јањић и судије Суда БиХ Шабан Максумић, Станиша Глухајић и Весна Јасенковић.
Опште правосудно бешчашће посебно у диригованим процесима ратних злочина и давно припремљеним пресудама препознатљиво је у свакој истрази, оптужници или пресуди као одбрана лажне слике рата и митологије базиране на кривици једног народа и жртви другог.

[restrict]

РАТНА УЛОГА СУДИЈЕ МАКСУМИЋА Многи су, док је предмет још био у току, окретали главу од ратне улоге судије Шабана Максумића у мучењу затвореника српске националности у Сарајевском логору „Виктор Бубањ“, који и данас представља логор за Србе под новим именом Суд и Тужилаштво БиХ.
Судија који је некада мучио заробљене Србе у овом логору наставио је давно започет посао када се Суд БиХ преселио у те објекте, да би, у њему, овај пут као судија, осудио 19 Срба на 263 године затвора. Како је у овом вијећу био са двоје судија српске националности и још тужиоцем Србином, многи су, наивно, одбацили могућност завјере.
Велика улога у рушењу процеса припала је и тужиоцу Мирославу Јањићу, чији су свједоци, застрашивани и подмићивани од стране Орићевог пословног пријатеља, братуначког бизнисмена Сретена Петровића кога је МУП Републике Српске ухапсио због утицаја на свједоке у овом предмету, мјењали исказе. Истовремено у сарајевским медијима откривен је идентитет заштићеног свједока Самира Авдића и транскрипт његовог разговора са Орићем, у коме тражи 400 евра како би у потпуности промијенио исказ и „развалио предмет“.
Други заштићени свједок убиства др Слободан Илић је измјештен из земље због угрожености њега и његове породице. Максумић је његову изјаву одбацио као неконзистентну и неувјерљиву.
Свој исказ у овом предмету је промијенила и Стојанка Савић, супруга убијеног Митра, тврдећи да је њен муж погинуо у рову и да га није убио Насер Орић. Најгоре је ипак прошао свједок Ибран Мустафић, бивши предсједник СО Сребреница, оснивач и ратни предсједник СДА, човјек који је једва преживео атентат, аутор књиге „Планирани хаос“, што говори о приликама у Сребреници у рату. Судија Шабан Максумић га је, наочиглед присутних и тужиоца Јањића, развлачио, понижавао и пљувао по судници, инпутирајући му лудило, ПТСП… уз одлуку и захтијев да се изврши вјештачење психичког здравља Мустафића.
О улози тужиоца Јањића, млађаног кадра СДС-а и пријатеља министра безбједности Драгана Мектића, нико није ни ријечи проговорио. Из Савеза за промијене помињали су небо и земљу, главну тужитељицу и предсједника Додика, али име Мирослава Јањића нико.

ПРЕДМЕТ КУПОВИНЕ И ПРОДАЈЕ Несумњиво да је један од разлога прикривање догађаја из марта прошле године, када је, због наводног анонимног пријављивања, ухапшена виша инспекторка агенције СИПА Џенана Омерхоџић, која је пријавила тужиоца Јањића и неке своје колеге управо због овог предмета над којим сада сви ламентирају и беру политичке поене. У тој пријави је наведено да су нека лица примила новац да ослободе Насера Орића, а међу првима на списку нашло се име тужиоца Јањића.
Џенана Омерхоџић је позната по истрази кодног назива „Озрен“ коју је у име СИПА водила против бившег ратног шефа полиције Тешња Шемсудина Мехмедовића, због првих ритуално одсјечених глава четири позадинца Војске Републике Српске, у септембру 1992. И она и њен колега виши инспектор Марио Капетановић издали су налог за хапшењем Мехмедовића, а онда су кадрови СДС-а помажући својој политичкој посестрими СДА издејствовали да обоје буду суспендовани из СИПА. И иза овог предмета видљив је заједнички наступ кадрова СДС-а и СДА, увијек на штету српског народа и Републике Српске.
Предмет Орић није предмет изневјерене правде него куповине и продаје. Неки људи су просто трговали српском несрећом и у тој „купи-продај правди“ још један масовни убица Срба је ослобођен.
Зато је позив на јединствен политички одговор свих субјеката у Републици Српској предсједника Додика оправдан иако га сигурно неће прихватити странке и људи под контролом Бакира Изетбеговића и ситних дипломата из Америчке амбасаде, те ОХР-а.
Он је важан ако се сагледа у свјетлу прилика у правосуђу Босне и Херцеговине колико и прилика у региону. Посебно јер је Србија са свим својим правосудним институцијама била дио овог процеса, доказним материјалом који је и прибавила, чак и мјерама које су довеле до хапшења Орића у Швицарској, његовог изручења БиХ и овог формалног судског процеса који је проведен из нужде.
Међутим, ситуација у БиХ, од времена када је Орић хапшен и када је покренут овај процес, ипак се промијенила, посебно ако се посматра тренутни распоред најважнијих носилаца правосудних функција у БиХ. Истина је да никада у историји рада и дјеловања правосуђа на нивоу БиХ није постојао овакав кадровски распоред, базиран на другачијим профилима судија и тужилаца што, пак, отвара дилему за Републику Српску и предсједника Додика: да ли поклонити повјерење новим људима у правосуђу и угрозити легитимност побуне против неуставних институција или не.
Нема сумње да са политизоване и корумпиране правосудне сцене коначно оду судије, тужиоци и политика која никада није проводила законе, него прикривала терористе, криминалце и ратне злочинце, константно калкулисала, полажући рачуне страним дипломатама, политичким странкама у Сарајеву и главном газди Бакиру Изетбеговићу.
Политичке фигуре, извршиоци политичких налога и корумпирана правосудна олош нужно одлази у завјетрину, не баш тако мирно.
Предмет Орић је њихова Пирова побједа над реформама и новим снагама.

[/restrict]