Nikada nećemo biti zemlja migranata

Mađarska je 9. oktobra pokrenula nacionalne konsultacije o planu Džordža Soroša o prijemu u Evropu milion migranata godišnje

Mađarska je od 2011. godine organizovala više nacionalnih konsultacija u kojima je tražila mišljenje građana o pojedinim pitanjima važnim za zemlju i njihov svakodnevni život. U upitniku 2015. državljani su se izjašnjavali o imigraciji i terorizmu u Evropskoj uniji, a u pismima premijera Viktora Orbana (zajedno sa anketnim listom) koji su počeli da se šalju 9. oktobra (slaće se do 10. novembra, s tim da se ispunjeni vrate do 24. novembra), Orban građane Mađarske moli da mu učešćem u anketi pomognu u odbrani mađarskih stavova u Briselu protiv „Soroševog plana“ (formulisanog u sedam tačaka) kojim bi on godišnje naselio u Evropu – milion migranata…

[restrict]

ORBANOV UPITNIK Mađari u upitniku odgovaraju da li (ili ne) podržavaju određene tačke plana američkog milijardera mađarskog porekla (Soroš je davao instrukcije i Evropskoj komisiji kako da njegov akcioni plan implementira u svoj program!) i da li se slažu s merama koje je on predložio, među kojima su uklanjanje ograda u cilju zaštite granica i otvaranje prelaza, obavezni prijem migranata prema kvoti koju bi određivali u Briselu (i koja nema limit!), uspostavljanje zajedničkog evropskog sistema za azil i izrada stalnog mehanizma za prijem milion migranata godišnje, potom uključivanje nevladinih organizacija i poslovnih kompanija u sufinansiranje prihvata izbeglica s ciljem budžetskog rasterećivanja država u kojima treba da se integrišu… Dva najiritantnija detalja iz „Soroševog plana“, koji je mađarska vlada stavila u konsultativne anketne listiće želeći da sazna da li se Mađari slažu s njima, navode da je „jedan od Soroševih ciljeva osiguranje blažih krivičnih kazni za imigrante koji počine zločine“, te da je „jedan od ciljeva i da se pokrenu politički napadi i oštre kazne protiv država koje ne žele da prime migrante“.

UZROCI I POSLEDICE „Ilegalna migracija donela je Evropi ozbiljnu bezbednosnu opasnost i Vlada Mađarske žali što se pod pojmom ’zaštite spoljnih granica’ stav Brisela razlikovao od stava Budimpešte koji je bio ispravan. Posledica ove greške Evropske unije jeste milion i po ilegalnih migranata na njenoj teritoriji, što ima za rezultat kontinuiranu opasnost od terorističkih napada“, ocenio je ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto, ističući da budućnost Evrope isključivo zavisi od toga da li će zemlje koje migraciju smatraju poželjnom i čak učestvuju u organizaciji dovođenja migranata dosledno poštovati demokratsku volju građana drugih zemalja povodom ne primanja migranata.

Podsećajući na početke sadašnje migracije, Sijarto je naglasio da su velike evropske zemlje učestvovale u bombardovanju Libije, države koja je do tada zaustavljala migrantske talase, i da je kriza u Siriji takođe izazvana učešćem zapadnih zemalja (i SAD, kao i u Libiji). Međutim, mađarska vlada je spremna da odbrani hrišćansku Mađarsku, i Brisel, napokon, treba da primi k znanju da – „nikada nećemo biti zemlja migranata“.

„Kada je Mađarska 2004. godine ušla u Evropsku uniju, pitanje imigrantske politike nije predala u zajedničku nadležnost već je ona ostala u nacionalnoj nadležnosti. Dakle, nema mesta nikakvom briselskom spočitavanju o kršenju vladavine prava! Nama ne smeta ako Nemci (svaki migrant Nemačku mesečno košta oko 2.600 evra), Šveđani ili države Beneluksa odlučuju drugačije, ali mi ćemo o ovom pitanju doneti i primenjivati sopstvene odluke“, zaključio je ministar inostranih poslova Peter Sijarto, čvrsto verujući da će vladajuća stranka Mađarske – desnokonzervativni Fides premijera Viktora Orbana, putem konsultacija među građanima o vladinoj imigrantskoj politici, dobiti čvrstu podršku građana u nameri da se suprotstavi „Soroševom planu“ naseljavanja Mađarske migrantima iz Afrike i sa Bliskog istoka.  

Internacionalne konsultacije o pogromu hrišćana

Da bi demantovao tvrdnju mađarske opozicije da će Džordž (Đerđ) Soroš biti glavna (unutrašnja) tema Fidesove izborne kampanje sledeće godine, premijer Orban je konsultacije o odbrani Starog kontinenta – internacionalizovao. Nakon organizovanja kongresa Saveza hrišćanskih intelektualaca Srednje i Istočne Evrope 16. septembra u Budimpešti, Viktor Orban je od 11. do 13. oktobra organizovao i međunarodne konsultacije o „pogromu hrišćana“.

„Hrišćanstvo je danas najugroženija religija, čak 215 miliona hrišćana u 108 država sveta zbog svog verskog opredeljenja trpi neki oblik progona, a 2015. godine u Iraku je na svakih pet minuta po jedan od njih ubijen… Evropa je hrišćanski kontinent i takvog treba da ga očuvamo. A ako to ne znamo, bar će deonica koja je poverena Mađarima biti sačuvana“, poručio je u svom govoru premijer Viktor Orban na skupu pod radnim naslovom „Traženje odgovora na jednu dugo prećutkivanu krizu“, dodajući da Mađarska nije za opciju daljeg podsticanja ljudi koji žive u nepovoljnim uslovima da dođu u Evropu već za rešenje u vidu upućivanja pomoći tamo gde je ona potrebna. Shodno tom cilju, Budimpešta je sa 10 miliona evra podržala realizaciju ugovora Evropske unije i Turske, a 15 miliona evra uputila je direktno kao pomoć hrišćanskim zajednicama u Siriji, kurdskoj oblasti u Iraku i hrišćanima u Libanu.

„Živi lanac“ zaštite

U više od četiri hiljade mesta, u 320 hramova, u blizini graničnih prelaza, graničnih reka i Baltičkog mora, železničkih stanica, planinskih vrhova i na deset aerodroma u Poljskoj (u ukupnoj dužini od 3.500 kilometara!), 7. oktobra je oko milion ljudi formiralo živi (molitveni) lanac u odbrani hrišćanstva. Posle Svetskog dana mladih (održanog uz učešće pape Franciska u Krakovu u julu prošle godine) ovo je bila druga najveća manifestacija u Poljskoj od završetka Drugog svetskog rata. Poruka učesnika (koji su ovom prilikom obeležili i 7. oktobar 1571. kada je hrišćanska vojska u velikoj pomorskoj bitki zaustavila napredovanje otomanskih snaga u Sredozemnom moru prema Evropi) bila je nedvosmislena – Ako želimo da zadržimo Evropu kao Evropu, po svaku cenu moramo zadržati hrišćanske korene u njenoj kulturi!

[/restrict]