МАТИЛДА – ПРОВОКАЦИЈА СВЕТСКИХ РАЗМЕРА

Ново значајно поглавље глобалног рата у култури

Како је један филм у години обележавања Октобарске револуције ускомешао духове у Русији од којих су једни оптужени за православни талибанизам, а други за покушај продужетка јекатеринбуршког злочина, те каква је улога енглеске обавештајне службе у промоцији овог остварења

Русија се већ месецима налази у још једној од битака рата у култури. После „Пуси рајот“ и сличних провокација, на ред је дошло ругање Светим Царским Мученицима. Наиме, реч је о приказивању филма „Матилда“ режисера Алексеја Учитеља, који је паре из буџета искористио да би направио памфлет против последњег руског цара Николаја Другог и његове супруге Александре. Цар, кога је Руска црква 2000, скупа са царицом и децом (Алексејем, Олгом, Татјаном, Маријом и Анастасијом), канонизовала због побожног живота и мученичке смрти од бољшевика (страдали су у ноћи између 16. и 17. јула 1918. у Јекатеринбургу на Уралу), у филму је представљен као прељубник који има везу са балерином Матилдом Кшешинском. Царица Александра је, претпоставићете, зла хистеричарка која мужу не да да живи.

Филм је требало да буде приказан поводом обележавања века од почетка Фебруарске револуције која је довела до укидања монархије у Русији, али је, због огромног противљења јавности, премијера померена на још незгоднији термин – 26. октобар, када се Русија сећа највеће трауме своје историје – стогодишњице бољшевичког преврата.

Бурне реакције православних дочекане су, у либералној јавности и медијима, као доказ мрачног фанатизма „непријатеља културе“ (замислите, боре се против филма). Да није реч ни о каквом „мрачњаштву“ православних, говори и чињеница да филм Андреја Кравчука „Викинг“ (емитован пре две године) о крститељу Русије, кнезу Владимиру, није наишао ни на какве реакције, иако је у њему Владимир Сунце Јарко представљен као тешки разбојник пре крштења. Ствар је у томе што житије Светог Владимира каже управо то: он је, пре но што се крстио, био сурови убица у борби за власт који је уза се имао читав харем, и који је одбио да прими ислам због забране алкохолних пића. Али после крштења то је био други човек, веран само својој супрузи, човек који је хтео да укине смртну казну, и стално понављао: „Бојим се греха“. Да је филм „Матилда“ иоле историјски истинит, овакве реакције не би било. О чему је заправо реч?

[restrict]

АПОТЕОЗА ПРОСТАШТВА Канонизациона комисија Руске цркве је о моралној чистоти мученика Романових јасно рекла још пре две деценије: „Цар који је по природи био затворен, најспокојније се осећао у уском породичном кругу. Царица није волела изласке у свет, балове. Њеном строгом васпитању била је туђа морална распуштеност, која је владала у дворској средини. (…) Заједно с родитељима сва понижења и страдања с кроткошћу и смирењем подносила су царска деца.“ Протојереј Атанасије Бељајев који је исповедао царску децу, писао је: „Утисак (од исповести) је овакав: дај, Господе, да и сва деца буду на таквој моралној висини као деца бившег цара. Запањили су ме таква незлобност, смирење, покорност родитељској вољи, безусловна оданост вољи Божјој, чистота у помислима и потпуно непознавање земаљске прљавштине – страсне и греховне.“

Митрополит Иларион Алфејев, десна рука патријарха Кирила, поводом „Матилде“ је истакао да је срамота да се у Русији снимају филмови који клеветнички ударају на тако значајне личности какви су Царски Мученици. На дан њихове мученичке кончине, сваке године иде јекатеринбуршка литија у којој буде и осамдесет хиљада православних верника: зар се то сме извргавати руглу? Митрополит Иларион, који је филм на позив режисера Алексеја Учитеља погледао, рекао је новинарима: „Све је то представљено скоро у карикатуралном светлу. Ево, једноставно ћу вам рећи чиме почиње филм: та балерина трчи по сцени Маријинског театра. Спада јој грудњак и појављује се обнажена дојка. И тако она с том дојком плеше. Наследник седи у царској ложи и одмах се узбуђено подиже из фотеље. И ето, таквом вулгарношћу почиње и тако тече читав овај филм.“ Додао је и следеће: „Код Николаја Другог је збиља постојала љубавна прича. То је прича о његовој љубави према жени, која је касније постала царица. Он ју је заволео још у младости, чак у детињству може се рећи, када су се први пут срели. Ту љубав је носио читав живот. А што се тиче романсе с Матилдом Кшешинском… Да, то је била младићка заљубљеност. Не врло дуга. Завршила се након што се он верио са својом будућом супругом. Он никада није варао своју жену.“ Познати руски духовни писац, по образовању филмски режисер, епископ јегоровски Тихон (Шевкунов) назвао је филм „апотеозом просташтва“.

Велики духовник, отац Рафаил (Карелин) истакао је суштину провокације: „Филм ’Матилда’ – то је продужетак јекатеринбуршког злочина, то је покушај да се светли образ цара прикаже као порочан и запрља путем чудовишне лажи и клевете, то јест да се продужи његово погубљење, али не у подруму Ипатјевског дома већ на екрану, пред лицем целог света. Тако се и пси труде да покидају на делове тело мртвог лава, који је и по смрти страшан за њих.“

ОРКЕСТРИРАНИ НАПАДИ НА ПОКЛОНСКУ Реаговали су и муслимани, који су, пре револуције, одано служили руском престолу. Прво лице Чеченије Рамзан Кадиров указао је на чињеницу да овај филм представља „намерно изругивање осећањима верних“, „понижавање људског достојанства“, „скрнављење светиња и многовековне историје народа Русије“. Председник Ингушетије Јунус-Бек Јевкуров, кога је Владимир Путин недавно одликовао за верност Русији, изјавио је: „Чини ми се да филмови попут овог морају да прођу озбиљну цензуру. У крајњем случају, ’Матилда’ нас наводи да о томе мислимо. Не треба се плашити тога. Од тога се демократија неће смањити, него ће се повећати. (…) Сада су нам као никад неопходни филмови не толико војничког колико грађанског патриотизма. Њихов темељ мора да  буде љубав према домовини и историји.“

Храброст у одбрани светиње прва је показала једна жена – Наталија Поклонска. Депутат Државне думе, државни тужилац у области Крима, сакупила је више од сто хиљада потписа за забрану овог филма, али министар културе Владимир Медински на то није реаговао. Поклонску су почели да жестоко нападају као „православну талибанку“, и сви либерални медији су до данас у кампањи против ње. Пошто је у Думу била изабрана на листи Јединствене Русије, тражен је радикални обрачун с овом храбром и честитом женом.

На јесењи Крстовдан 2017. у Думи је одржан састанак Међупартијске депутатске групе за заштиту хришћанских вредности на коме је, поред Поклонске, наступио и донедавни председник Друштвеног савета при Министарству културе Павле Пожигајло (због подршке министра Мединског „Матилди“ дао је оставку на то место), као и други депутати, од Јединствене Русије до Комунистичке партије. Сви су устали против филма који нема уметничке, него само провокационе потенцијале, толико штетне у Русији на удару западне империје, Русије која се свим силама мора одржати у стању националног јединства. У Думи је, пре тога, организована и затворена премијера „Матилде“ за оне који подржавају Учитеља. Пројекцији су, између осталих, присуствовали режисер Станислав Говорухин, члан владајуће партије, као и Нилов, представник либерала Жириновског. Већина депутата се, међутим, још не изјашњава, чекајући да види у ком правцу се креће становиште власти.

Секретар Међупартијске депутатске групе за заштиту хришћанских вредности Олег Јефимов тражио је да држава провери како су на снимање срамног филма трошене паре пореских обвезника, међу којима су многобројни православни хришћани.

ПРОВОКАЦИЈА ЗВАНА „ХРИШЋАНСКА ДРЖАВА“ У великој игри око „Матилде“ дошло се до тога да су православни који се противе приказивању филма оптужени за – тероризам. Тобож, они су га подстакли. Основа за то је било спаљивање биоскопа у Брјанску и Јарослављу, пожар подметнут у студију Алексеја Учитеља у Санкт Петербургу и експлозија аутомобила на паркингу канцеларије његовог адвоката у Москви. Иза свега је стајао извесни Александар Калињин, на интернету познат као челник виртуелне организације „Хришћанска држава“ (наравно, име је одабрано да би подсећало на Исламску државу).

Калињин је ухапшен, а Наталију Поклонску и друге православне борце за заштиту Русије од филмске провокације почели су да повезују с њим, иако је управо Поклонска тражила да се дотични приведе правди. Овај наводни „хришћански државотворац“ је још 2003. био осуђен на две године условно због фалсификовања докумената, да би у мају те године био кажњен са осам и по година робије због саучешћа у убиству комшинице којој је опљачкано 75 хиљада рубаља. Када је изашао из затвора, Калињин је на интернету направио виртуелну заједницу „Хришћанска држава“ и живео од претећих видео-снимака на којима се тражио обрачун са свима што „раде против руских интереса“. При томе су, електронским путем, од наиваца сакупљане паре за организацију које је овај трошио на себе. Владимир Лактхјушин, челник омладинске организације партије Родина, у свом тексту тим поводом указао је на чињеницу да је Калињин (иза кога је, очито, стајао неко озбиљан и заинтересован да православце „талибанизује“) буквално радио по сценарију руске ТВ серије „Домовина зове“, која је 2003. приказана на малим екранима. У тој серији међународна исламска терористичка група „Гјурза“, коју води, обраћајући се јавности путем интернета, загонетни Мухамед ел Хади, изводи терористичке акте и узима новац од лаковерних. На крају се испостави да таква организација не постоји, и да се иза виртуелног пројекта крију извесне западне структуре које су, захваљујући претњама тероризмом, долазиле до новца.

УЛОГА ВОЈВОДЕ ОД КЕНТА Питање шта је позадина свега доводи нас на право место и до правог човека. Једноставно, они томе не могу да одоле: Енглези, стари „пријатељи“ Русије. Алексеј Учитељ је показао своје везе и симпатије, позвавши на британску премијеру војводу Мајкла од Кента, у чијим венама, између осталих поточића плаве крви, тече и крв цара Николаја Првог Романова, прадеде Цара Мученика.

Још у октобру 2010. „Руска народна линија“ објавила је анализу која војводу Мајкла доводи у непосредну везу са плановима обавештајне заједнице Велике Британије да се у Источној Европи, а нарочито у Русији, крене у обнову „постмодерних“ уставних монархија, које би трајно обезбедиле колонијални статус земаља планираних за враћање круне. Нарочиту улогу у томе има војна обавештајна служба Велике Британије – Defence Intelligence Stuff – DIS, чији је војвода Мајкл сарадник. Он је, такође, и Велики мајстор једне Велике ложе, која, по његовим речима, обухвата трећину слободних зидара на Острву. У интервјуу датом руским „Независним новинама“ далеке 2002. војвода Мајкл је, по ко зна који пут, истакао да су масони прави хуманитарци који верују у највиши разум, а могу бити верници било које религије (толеранција, наравно!). Ако се зна улога масонерије у свргавању цара Николаја фебруара 1917. (све кључне вође антимонархистичке завере, од Керенског до Гучкова и Миљукова, били су масони), онда речи Мајкла Кентског уопште не звуче „хуманитарно“. Напротив!

Пошто живимо у доба када филмови „предсказују“ стварност, треба се сетити романа крими писца Фредерика Форсајта „Икона“, у коме агенти западне империје у Русији обнављају колонијалну монархију на челу са (гле, чуда!) Мајклом од Кента. Холивуд је снимио филм по тој књизи 2005. Да не заборавимо: писци попут Форсајта су често управо сарадници служби о којима пишу. То им је остало од Јана Флеминга, творца Џејмса Бонда, који је био припадник британске обавештајне заједнице у Другом светском рату.

Дакле, Алексеј Учитељ је тачно знао кога зове на британску премијеру „Матилде“.              

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *