Како је одбрањена част „чисте“ уметничке књижевности

Овогодишња продукција, не романескна (упадљиво) већ преводна, есејистичка, научна и песничка, завидног је квалитета. Уколико и даље имате стрпљења и мирноће за читање, Сајам је право место за вас. Не дајте да вас збуне вести о изјавама појединих германофоних гостију Сајма о „српској кривици“, чак и ако су они нобеловци (Херта Милер). Историја нас учи да су Германи овде само у пролазу, док књиге ипак некако успевају да опстану

Међународни београдски сајам књига је можда један од ретких догађаја који показују да је Београд, упркос свему, и даље центар региона/бивше СФРЈ/српских земаља/Балкана (зависно од идеологије којом бојите ваш жељени или неочекивани патриотски набој). За разлику од Сајма аутомобила, који неизбежно рачуна са плитким џепом и великим очима посетилаца, или различитих конгреса и догађаја из дигиталне индустрије, који готово по правилу служе промоцији актуелних гарнитура на власти (некад дигиталних, некад пак непоправљиво аналогних), Сајам књига је задржао нешто од природе догађаја за све узрасте, годишта, нивое образовања, бивајући једним општенародним збором у којем сви, макар тих осам сајамских дана, покушавају да буду културнији и најчитанији него што су (смо) иначе.

Раширен на три сајамске хале (1, 2 и 4) Сајам окупља мноштво издавача, програма, нових и поновљених издања, антиквара и младих издавача, као да књига није у запећку позног капитализма и као да и даље чува магичну привлачност трајне вредности. Та чињеница нас мора обрадовати, као што нас мора обрадовати и затишје у издавању аутобиографија и „лајфстајл коучинг“ рукописанија различитих инстант звезда (можда и стога што се већи део те сцене удружио у „Задругу“ те нема времена за писање), па се ове године неће чути врисак из десетина тинејџерских грла када се ЗоранаХ успне на кулу „Вулкановог“ штанда. Зато с висине празне куле поглед спуштамо надоле, ка полицама, пултовима и столовима натрпаним књигама, у нади да ће овај водич кроз сајамску џунглу читаоцима „Печата“ бити од помоћи.

[restrict]

Слуђеног посетиоца сајма уобичајено кретање гомиле готово и нехотице наведе у партер Хале 1. Али ако ипак покуша да своје перцептивно поље ограничи на квалитетнију литературу, нека посети штанд „Српске књижевне задруге“. Тамо, упркос попустима који показују какав је истински положај књижевности у Срба, ваљало би да обрати пажњу на неколико нових наслова, на првом месту дуго чекану другу књигу Монтењевих Огледа, у новом и одличном преводу Изабеле Константиновић. Затим, ту је нови роман Гроздане Олујић Преживети до сутра, Метакритички излети Марка Паовице и Пут уз пут Гојка Ђога. Задруга годишње не објављује много наслова, али се чврсто држи зацртане програмске политике, као ретко која издавачка кућа. Поред Задруге, на високи квалитет (авај, и цене) навикао нас је и „Службени гласник“. Искрено препоручујемо књигу Милоша Тимотијевића Драгиша Васић (1885–1945) и српска национална идеја, али и нову монографију Слободана Владушића Књижевност и коментари, која сублимира идеју што Владушића већ дуже време стваралачки усмерава: како књижевност оплемењује и битно мења живот човека у отуђеном Мегалополису, упркос Мегалополису? За читање препоручујемо и књигу руског писца Германа Сладујева Бич Божји, о искушењу слободе за суноврат у савременом друштву. Љубитељи у изворном, класично-естетичком смислу лепе књижевности обрадоваће се преводу књиге Дмитрија Лихачова Писма о добром и лепом, једне сасвим несавремене и утопијске епистоларне есејистике о могућности разговора о дубоким питањима живота.

На штанду „Лагуне“, чија кула такође остаде празна, потражите нови роман Дејана Стојиљковића Олујни бедем, наставак познатог дела Дуге ноћи и црне заставе, и сведено и пробрано издање политичке есејистике Борислава Пекића. Но ако је ово исувише комерцијално за ваш укус, на „Деретином“ штанду вас чека први том Путописа Станислава Кракова, као и три књиге нобеловца Казуа Ишигура и свеж превод Фернанда Песое. Када се из партера, већ уморни, будете успињали ка пробранијем „прстену“ Хале 1, можете свратити на штанд СамиздатаБ92, који је објавио роман о чувеном подвигу Дијане Будисављевић Дијанина листа, аутора Вилхелма Куеса. Поезију Живорада Недељковића потражите на штанду „Архипелага“, док на штанду „Евробука“, ако успете да избегнете нове књиге Дена Брауна и већ-не-знам-који-наставак Харија Потера (он би, рецимо, могао на ЗоранаХину кулу), можете угледати и интересантну студију о социологији читања романа, Социолошко читање књижевности Зорана Аврамовића, која даје одговоре на донедавно одбачена питања друштвене релевантности књижевног дела, упркос тенденцији (опет, донедавној) науке о књижевности да та питања прогласи ирелевантним.

У прстену Хале 1 и у Хали 4 крију се скривеније драгоцености. На штанду „Бернара“ потражите књигу (објављену у суиздаваштву са удружењем „Отачник“) чувеног Сергија Аверинцева Хришћанство у 20. веку, одличну збирку есеја, песама и проповеди енциклопедијског хришћанског мислиоца, човека који је због јавног исповедања вере био удаљен са професорске катедре у зрелом добу СССР. На штанду „Филипа Вишњића“ потражите књиге Весне Капор Венац за оца и Вање Ковић Језички симболизам. Нова збирка прича Весне Капор лиричнија је и интимнија од претходне, наградом овенчане По сећању се хода као по месечини, док студија Вање Ковић пружа увид у то како се у савременој лингвистици преплићу психологија, неурологија и друге дисциплине.

На штанду радикално необичне (да не кажемо десне) „Укроније“ пажњу вам може привући књига Јулиуса Еволе Зајахати тигра. Ко је иоле упознат са шоком којим Еволино писање делује на лелујаву свест европског човека, неће се ни овом књигом разочарати. Но да би шок био још и већи, као контрастни новитет „Укронија“ доноси и Дневник Вирџиније Вулф. Кад смо већ код „контраста“, истоимена издавачка кућа, поред низа других наслова, ове године је објавила говоре и чланке другог српског фаворита на минулим председничким изборима у САД Бернија Сандерса, под називом Наша револуција: будућност у коју верујемо. Дражи потписнику ових редове је превод романа једног од аутентичних савремених прозаиста Адама Хазлета Замисли да ме нема. Већ са првим приповеткама, Хазлет је проглашен за наследника Чехова, док његови романи, упркос надилажењу чеховљевског проседеа, потврђују врсно умеће америчког писца.

Лицем ка „Контрасту“, а леђима ка „Катени мунди“ је „Логос“ Владимира Меденице, још једна незаобилазна тачка на путу кроз Сајам. Обиље теолошко-филозофске литературе, уз увек релевантне књиге Берђајева и других руских „боготражитеља“ довољна је препорука. На штанду „Катене“ пак обратите пажњу на сабране Политичке чланке Милоша Црњанског, али и на једну врло интересантну и необичну историју рокенрола, Звук и заједница: рок музика и судбина Запада из пера Александра Гајића. Гајић вас води кроз кретање рокенрола од делта блуза постконфедерацијске црначке заједнице, преко рок експлозије педесетих и шездесетих па до постепеног замирања бунтовног импулса у недрима музичке индустрије.

На штанду „Јасена“, уз стандардна речничка издања, вредна пажње је књига Милана Радуловића Време и душа, о поетици и етици српске прозе друге половине 20. века, али и врло интересантна и корисна књига Ксеније Кончаревић Језик и религија. Проф. Кончаревић је пионир теолингвистике, јединственог научног правца који језик посматра из перспективе православне теолошке мисли, и тиме ствара увиде на моменте дубље од стандардних. Близу „Јасену“ је малени лознички издавач „Карпос“, који објављује значајне филозофске и књижевне наслове, од којих бисмо за ову прилику могли да издвојимо књигу Мигела де Унамуна Љубав и педагогија, још један важан превод, узевши у обзир значај Унамунове мисли у европским хоризонтима персонализма. Иако би после „Карпосовог“ штанда ваљало променити правац и прећи у Халу 4, на галерији Хале 1 вреди пронаћи штанд издавачке куће „Арете“. Распон од Ивана Токина до Ф. С. Фицџералда је обећавајући. Такође, пре него што пређете у Халу 4, у једном од пролаза можете наићи на мали штанд издавачке куће „Ultimatum.rs“ и на њему динамични трилер Булдог мрав Зорана Крунића. Овај роман доноси детективску причу о распаду Југославије, пренету из перспективе оперативца Службе који открива да су они против којих се бори уједно и они који му командују.

Коначно, у Хали 4, међу штандовима библиотека и других институција које се баве издаваштвом, част чисто уметничке српске књижевности већ дуже време бране Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ и Културни центар Новог Сада, који од пре неку годину и деле штанд. На овом месту вреди застати: чекају вас нова књига једног од водећих песника млађе генерације Петра Матовића Из срећне републике, први том Сабраних дела незаборавног Александра Ристовића у издању КЦ Новог Сада, односно Избрисани трагови Војисава Карановића, Мапа Гојка Божовића и препев најновије песничке књиге Чарлса Симића Лудак (овде би се могла ставити фуснота у вези са Симићевим идентитетом, али ћемо је прескочити из функционалних разлога). Ту је и књига књижевнокритичких текстова Драгана Хамовића Преко века, о проблемима трајања у песничком језику, па остаје жал што краљевачка библиотека није успела до Сајма да испуни издавачки план за ову годину, који је обухватао још квалитетних наслова (нпр. нову књигу Јане Алексић).

Дакле, овогодишња продукција, не романескна (упадљиво) већ преводна, есејистичка, научна и песничка, завидног је квалитета. Уколико и даље имате стрпљења и мирноће за читање, Сајам је право место за вас. Не дајте да вас збуне вести о изјавама појединих германофоних гостију Сајма о „српској кривици“, чак и ако су они нобеловци (мислимо на Херту Милер, а изјаву нећемо преносити). Историја нас учи да су Германи овде само у пролазу, док књиге ипак некако успевају да опстану.                

[/restrict]