Kako je odbranjena čast „čiste“ umetničke književnosti

Ovogodišnja produkcija, ne romaneskna (upadljivo) već prevodna, esejistička, naučna i pesnička, zavidnog je kvaliteta. Ukoliko i dalje imate strpljenja i mirnoće za čitanje, Sajam je pravo mesto za vas. Ne dajte da vas zbune vesti o izjavama pojedinih germanofonih gostiju Sajma o „srpskoj krivici“, čak i ako su oni nobelovci (Herta Miler). Istorija nas uči da su Germani ovde samo u prolazu, dok knjige ipak nekako uspevaju da opstanu

Međunarodni beogradski sajam knjiga je možda jedan od retkih događaja koji pokazuju da je Beograd, uprkos svemu, i dalje centar regiona/bivše SFRJ/srpskih zemalja/Balkana (zavisno od ideologije kojom bojite vaš željeni ili neočekivani patriotski naboj). Za razliku od Sajma automobila, koji neizbežno računa sa plitkim džepom i velikim očima posetilaca, ili različitih kongresa i događaja iz digitalne industrije, koji gotovo po pravilu služe promociji aktuelnih garnitura na vlasti (nekad digitalnih, nekad pak nepopravljivo analognih), Sajam knjiga je zadržao nešto od prirode događaja za sve uzraste, godišta, nivoe obrazovanja, bivajući jednim opštenarodnim zborom u kojem svi, makar tih osam sajamskih dana, pokušavaju da budu kulturniji i najčitaniji nego što su (smo) inače.

Raširen na tri sajamske hale (1, 2 i 4) Sajam okuplja mnoštvo izdavača, programa, novih i ponovljenih izdanja, antikvara i mladih izdavača, kao da knjiga nije u zapećku poznog kapitalizma i kao da i dalje čuva magičnu privlačnost trajne vrednosti. Ta činjenica nas mora obradovati, kao što nas mora obradovati i zatišje u izdavanju autobiografija i „lajfstajl koučing“ rukopisanija različitih instant zvezda (možda i stoga što se veći deo te scene udružio u „Zadrugu“ te nema vremena za pisanje), pa se ove godine neće čuti vrisak iz desetina tinejdžerskih grla kada se ZoranaH uspne na kulu „Vulkanovog“ štanda. Zato s visine prazne kule pogled spuštamo nadole, ka policama, pultovima i stolovima natrpanim knjigama, u nadi da će ovaj vodič kroz sajamsku džunglu čitaocima „Pečata“ biti od pomoći.

[restrict]

Sluđenog posetioca sajma uobičajeno kretanje gomile gotovo i nehotice navede u parter Hale 1. Ali ako ipak pokuša da svoje perceptivno polje ograniči na kvalitetniju literaturu, neka poseti štand „Srpske književne zadruge“. Tamo, uprkos popustima koji pokazuju kakav je istinski položaj književnosti u Srba, valjalo bi da obrati pažnju na nekoliko novih naslova, na prvom mestu dugo čekanu drugu knjigu Montenjevih Ogleda, u novom i odličnom prevodu Izabele Konstantinović. Zatim, tu je novi roman Grozdane Olujić Preživeti do sutra, Metakritički izleti Marka Paovice i Put uz put Gojka Đoga. Zadruga godišnje ne objavljuje mnogo naslova, ali se čvrsto drži zacrtane programske politike, kao retko koja izdavačka kuća. Pored Zadruge, na visoki kvalitet (avaj, i cene) navikao nas je i „Službeni glasnik“. Iskreno preporučujemo knjigu Miloša Timotijevića Dragiša Vasić (1885–1945) i srpska nacionalna ideja, ali i novu monografiju Slobodana Vladušića Književnost i komentari, koja sublimira ideju što Vladušića već duže vreme stvaralački usmerava: kako književnost oplemenjuje i bitno menja život čoveka u otuđenom Megalopolisu, uprkos Megalopolisu? Za čitanje preporučujemo i knjigu ruskog pisca Germana Sladujeva Bič Božji, o iskušenju slobode za sunovrat u savremenom društvu. Ljubitelji u izvornom, klasično-estetičkom smislu lepe književnosti obradovaće se prevodu knjige Dmitrija Lihačova Pisma o dobrom i lepom, jedne sasvim nesavremene i utopijske epistolarne esejistike o mogućnosti razgovora o dubokim pitanjima života.

Na štandu „Lagune“, čija kula takođe ostade prazna, potražite novi roman Dejana Stojiljkovića Olujni bedem, nastavak poznatog dela Duge noći i crne zastave, i svedeno i probrano izdanje političke esejistike Borislava Pekića. No ako je ovo isuviše komercijalno za vaš ukus, na „Deretinom“ štandu vas čeka prvi tom Putopisa Stanislava Krakova, kao i tri knjige nobelovca Kazua Išigura i svež prevod Fernanda Pesoe. Kada se iz partera, već umorni, budete uspinjali ka probranijem „prstenu“ Hale 1, možete svratiti na štand SamizdataB92, koji je objavio roman o čuvenom podvigu Dijane Budisavljević Dijanina lista, autora Vilhelma Kuesa. Poeziju Živorada Nedeljkovića potražite na štandu „Arhipelaga“, dok na štandu „Evrobuka“, ako uspete da izbegnete nove knjige Dena Brauna i već-ne-znam-koji-nastavak Harija Potera (on bi, recimo, mogao na ZoranaHinu kulu), možete ugledati i interesantnu studiju o sociologiji čitanja romana, Sociološko čitanje književnosti Zorana Avramovića, koja daje odgovore na donedavno odbačena pitanja društvene relevantnosti književnog dela, uprkos tendenciji (opet, donedavnoj) nauke o književnosti da ta pitanja proglasi irelevantnim.

U prstenu Hale 1 i u Hali 4 kriju se skrivenije dragocenosti. Na štandu „Bernara“ potražite knjigu (objavljenu u suizdavaštvu sa udruženjem „Otačnik“) čuvenog Sergija Averinceva Hrišćanstvo u 20. veku, odličnu zbirku eseja, pesama i propovedi enciklopedijskog hrišćanskog mislioca, čoveka koji je zbog javnog ispovedanja vere bio udaljen sa profesorske katedre u zrelom dobu SSSR. Na štandu „Filipa Višnjića“ potražite knjige Vesne Kapor Venac za oca i Vanje Ković Jezički simbolizam. Nova zbirka priča Vesne Kapor liričnija je i intimnija od prethodne, nagradom ovenčane Po sećanju se hoda kao po mesečini, dok studija Vanje Ković pruža uvid u to kako se u savremenoj lingvistici prepliću psihologija, neurologija i druge discipline.

Na štandu radikalno neobične (da ne kažemo desne) „Ukronije“ pažnju vam može privući knjiga Juliusa Evole Zajahati tigra. Ko je iole upoznat sa šokom kojim Evolino pisanje deluje na lelujavu svest evropskog čoveka, neće se ni ovom knjigom razočarati. No da bi šok bio još i veći, kao kontrastni novitet „Ukronija“ donosi i Dnevnik Virdžinije Vulf. Kad smo već kod „kontrasta“, istoimena izdavačka kuća, pored niza drugih naslova, ove godine je objavila govore i članke drugog srpskog favorita na minulim predsedničkim izborima u SAD Bernija Sandersa, pod nazivom Naša revolucija: budućnost u koju verujemo. Draži potpisniku ovih redove je prevod romana jednog od autentičnih savremenih prozaista Adama Hazleta Zamisli da me nema. Već sa prvim pripovetkama, Hazlet je proglašen za naslednika Čehova, dok njegovi romani, uprkos nadilaženju čehovljevskog prosedea, potvrđuju vrsno umeće američkog pisca.

Licem ka „Kontrastu“, a leđima ka „Kateni mundi“ je „Logos“ Vladimira Medenice, još jedna nezaobilazna tačka na putu kroz Sajam. Obilje teološko-filozofske literature, uz uvek relevantne knjige Berđajeva i drugih ruskih „bogotražitelja“ dovoljna je preporuka. Na štandu „Katene“ pak obratite pažnju na sabrane Političke članke Miloša Crnjanskog, ali i na jednu vrlo interesantnu i neobičnu istoriju rokenrola, Zvuk i zajednica: rok muzika i sudbina Zapada iz pera Aleksandra Gajića. Gajić vas vodi kroz kretanje rokenrola od delta bluza postkonfederacijske crnačke zajednice, preko rok eksplozije pedesetih i šezdesetih pa do postepenog zamiranja buntovnog impulsa u nedrima muzičke industrije.

Na štandu „Jasena“, uz standardna rečnička izdanja, vredna pažnje je knjiga Milana Radulovića Vreme i duša, o poetici i etici srpske proze druge polovine 20. veka, ali i vrlo interesantna i korisna knjiga Ksenije Končarević Jezik i religija. Prof. Končarević je pionir teolingvistike, jedinstvenog naučnog pravca koji jezik posmatra iz perspektive pravoslavne teološke misli, i time stvara uvide na momente dublje od standardnih. Blizu „Jasenu“ je maleni loznički izdavač „Karpos“, koji objavljuje značajne filozofske i književne naslove, od kojih bismo za ovu priliku mogli da izdvojimo knjigu Migela de Unamuna Ljubav i pedagogija, još jedan važan prevod, uzevši u obzir značaj Unamunove misli u evropskim horizontima personalizma. Iako bi posle „Karposovog“ štanda valjalo promeniti pravac i preći u Halu 4, na galeriji Hale 1 vredi pronaći štand izdavačke kuće „Arete“. Raspon od Ivana Tokina do F. S. Ficdžeralda je obećavajući. Takođe, pre nego što pređete u Halu 4, u jednom od prolaza možete naići na mali štand izdavačke kuće „Ultimatum.rs“ i na njemu dinamični triler Buldog mrav Zorana Krunića. Ovaj roman donosi detektivsku priču o raspadu Jugoslavije, prenetu iz perspektive operativca Službe koji otkriva da su oni protiv kojih se bori ujedno i oni koji mu komanduju.

Konačno, u Hali 4, među štandovima biblioteka i drugih institucija koje se bave izdavaštvom, čast čisto umetničke srpske književnosti već duže vreme brane Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“ i Kulturni centar Novog Sada, koji od pre neku godinu i dele štand. Na ovom mestu vredi zastati: čekaju vas nova knjiga jednog od vodećih pesnika mlađe generacije Petra Matovića Iz srećne republike, prvi tom Sabranih dela nezaboravnog Aleksandra Ristovića u izdanju KC Novog Sada, odnosno Izbrisani tragovi Vojisava Karanovića, Mapa Gojka Božovića i prepev najnovije pesničke knjige Čarlsa Simića Ludak (ovde bi se mogla staviti fusnota u vezi sa Simićevim identitetom, ali ćemo je preskočiti iz funkcionalnih razloga). Tu je i knjiga književnokritičkih tekstova Dragana Hamovića Preko veka, o problemima trajanja u pesničkom jeziku, pa ostaje žal što kraljevačka biblioteka nije uspela do Sajma da ispuni izdavački plan za ovu godinu, koji je obuhvatao još kvalitetnih naslova (npr. novu knjigu Jane Aleksić).

Dakle, ovogodišnja produkcija, ne romaneskna (upadljivo) već prevodna, esejistička, naučna i pesnička, zavidnog je kvaliteta. Ukoliko i dalje imate strpljenja i mirnoće za čitanje, Sajam je pravo mesto za vas. Ne dajte da vas zbune vesti o izjavama pojedinih germanofonih gostiju Sajma o „srpskoj krivici“, čak i ako su oni nobelovci (mislimo na Hertu Miler, a izjavu nećemo prenositi). Istorija nas uči da su Germani ovde samo u prolazu, dok knjige ipak nekako uspevaju da opstanu.                

[/restrict]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *