ДРЖАВА – корисна, а свима трн у оку

Да ли је серија „The State“ пропагандни позив за нове терористичке регруте

Британска мини-серија „Држава“ не скрива ништа у приказивању систематизације зла у регрутацији и обуци џихадиста, али јој скоро сви, зависно од угла посматрања, оспоравају значај, мотивацију па и искреност. Чини се да боље препоруке за њено гледање не може бити

Нова телевизијска мини-серија из независне британске продукције „Држава“ („The State“ ), мада наслов може бити и игра речи која алудира на ближи смисао садржаја па би се у том случају могла превести као „Стање“ , заокупља пажњу публике у најширем распону и то не само географском. То није чудно с обзиром на то да се бави горућим светским питањем, исламским тероризмом. Конкретно, акцијама које организује злогласни ИСИС. Најинтригантнији, у иначе једноставно конструисаној причи око које се одвија радња ове мини-серије, није толико њен актуелно-провокативни садржај већ су то реакције које серија изазива на свим странама света. У суштини „Држава“ не нуди ништа што већ није виђено, коришћено и заправо толико често примењивано у филмско-телевизијској понуди с обе стране океана да је постало стандард, па и клише. Али тешко да је њена суштинска провокација било где раније у оваквој дози сервирана гледалишту. Ако се још има на уму да је ово телевизијска понуда која самим тим долази до најширег гледалачког потенцијала свих узраста, култура, имовинских стања и религијских осећања, онда „Држава“ добија сасвим другу димензију, далеко субверзивнију и опаснију. Њена је присутност у гледалачкој маси с оваквим третманом ИСИС-а најблаже речено непотребно храбро провокативна и опасна. Без обзира што се бави наводним контрапромотивним настојањем у третирању разоткривања начина на који се стварају џихад ратници, „Држава“ заправо чини масивну пропагандну кампању за ову врсту тероризма. Јер када се гледа из (бројније) перспективе терористичког потенцијала који би се зарад исламске вере и стварања „праве“ исламске државе латио оружја, па и по цену сопственог живота, ова серија може чак деловати и као пропагандни позив за нове терористичке регруте.

[restrict]

Рат за шеријатску државу Ипак, да кренемо редом. Кроз четири епизоде „Државе“ гледаоцу је понуђена поједностављена прича о томе како изгледа нова врста терористичких ратника исламске револуције, она која долази са Запада и из западног система вредности, економије, образовања и културе. Дакако и религије. Ови терористи, дакле, нису препознатљиви изданци исламских фанатика из неке „терористичке државе“ , већ имају западни педигре и у овом случају британске пасоше! Заправо, они су и нека врста „спавача“ , у западно друштвено ткиво уметнуте „клице новог света и доба“ . У том је смислу и њихова функција. Они су храбре клице суштинских и ултимативних, па и последњих промена које исламски фундаменталисти замишљају као „време њихово“ у коме ће последњом победом над „невером и неверницима“ заувек инсталирати свеопшту шеријатску државу. Аутори серије приказујући ту мотивацију ликова чију судбину пратимо показују и како се у земљама у којима влада шеријат данас ужива у благодетима те будуће свеопште друштвене и верске организације. Грешне жене се шибају на улици и то од стране својеврсних ратница шеријата које спроводе „његове речи и законе“, утерујући их насиљем, па и смрћу у ткиво тог свог идеалног друштва. Из било ког разлога непогодне мушкарце за то време садистички муче и, увек пред камерама, погубљују клањем и одсецањем глава! Све је до танчина испланирано и законима омеђено, па су немогућа било каква одступања у животима житеља тоталитарне исламске државе која се, иначе, на мала врата, кроз институције система Запада увелико инсталира широм „демократског света“ .

Прави потенцијал „Државе“ је баш у читању између редова једне такве приче. Свако ко сања о исламској правди, савршеном уређењу живота, просперитету кроз овакву врсту организовања бруталне и ригидне верске државе морао би да се замисли и забрине. Слике које се у том смислу могу видети у овој серији су заиста потресне и забрињавајуће. Иако аутори намерно нису стали отворено на страну ниједне опције (отуд и горе споменути оштро супротстављени коментари гледалаца), између редова се нуди њен драматуршки субверзивни фактор који би могао да се схвати и као суштина разлога настанка серије. А то је већ врло озбиљни политички ангажман од стране аутора којим њихова серија добија далеко озбиљнију најпре политичку димензију. Тешко је, међутим, разазнати праве намере аутора јер из другачије перспективе посматрања на њену причу и потенцијалне поруке „Држава“ врло лако може да се разуме и као вешта промоција револуционарног поклича ИСИС-а или исламског фундаменталистичког терористичког ангажмана којим се ратници исламске државе безобзирно служе, а могућа је свакако и нека трећа варијанта.

Истина постоји, није негде на средини Гледамо потпуно губљење илузија главних јунака, џихадиста који причају кокни, који су провели цео живот у напредној западној држави, а сада је руше разочарани светском политиком у којој муслиманске земље имају статус колоније. Најбољи пријатељи, који су већи део живота провели заједно, долазе из Велике Британије у камп џихадиста негде вероватно у Сирији или околини, и одмах улазе у исцрпљујући и константно опасни режим обуке, индоктринације и провоцирања. Да ли је реалистично? Да, кажу они који тврде да су били „тамо“ и да су у камповима џихадиста пронашли смисао и сврху, све заиста изгледа као у овој серији. Други тврде супротно позивајући се на гореспоменут утисак о пропагандној мотивацији твораца серије који су се, зарад погрешног утиска што их кадрови серије показују, окренули. И, да, истина није негде на средини. У праву су изгледа и једни и други, а истовремено није нико! Јер, истина, ако је игде још увек има, јесте у критици онога што „Држава“ описује. У одсецањима глава, мучењу жена, у увођење робовласничког система, у проливању туђе крви зарад сопствених идеја, у насилном покушају да се свет промени баш онако како вам одговара и како сте замислили. „Држава“ је у намери да све то истакне ретко храбра појава посебно јер не жели да покаже да има било какав скривени мотив за приказивање и осуђивање те истине. И зато је серија испровоцирала толике опречне коментаре и перцепције. Њено постојање у овом моменту је заправо најбитиније. Ово је један од изданака реалистичне и ангажоване понуде из окриља западне индустрије забаве захваљујући коме се враћа вера у могућност да се буде ако ништа друго, а оно барем поштен у тој, да је тако назовемо, лаганој неутралности у третирању изабране теме. Другим речима, можете веровати или не у садржај, али не можете сумњати у истину. А у „Држави“ је заиста има. Те тако ретке, мада у овом случају и врло потресне истине.               

[/restrict]