Да ли је некултуран свако ко Ивану Тасовцу не испуни жељу

06Група српских интелектуалаца из различитих политичких опција затражила је недавно у отвореном писму државном врху да се уместо новог простора за вечито привилеговану Београдску филхармонију, како је најављено, сагради нова концертна Дворана Мокрањац, која треба да буде подстрек целокупном уметничком и музичком животу Београда и Србије. Ево због чега верујемо да овај захтев мора добити најширу подршку

Због турске окупације наша култура и уметност претрпели су велики заостатак у развоју у односу на Европу. Српска уметничка музика је за пола века морала надокнадити распон од изгубљених пет векова, постићи велики скок унапред за најкраће историјско време. Од средњовековне музике ми смо ускочили у рани романтизам, уметничка музика је тешко хватала корен. Југославија, земља које нема, упорно је радила на промовисању класичне музике, оснивањем музичких школа и установа, оркестара, опера и балета. Тако је свака република имала свој репрезентативни оркестар, филхармонију, паралелно са симфонијским оркестрима при радио-станицама. У мањим местима подизани су домови културе, у којима су престонички оркестри могли гостовати, да би се развиле културне потребе на свим нивоима. Да би сваки грађанин, као велики део грађана културне Европе, могао отићи на концерт класичне музике и у њој уживати. Београдска филхармонија, као државни оркестар, имала је тада обавезу директног корисника буџета да месечно гостује у пуном саставу по Србији.

[restrict]
Уласком у транзицију, доласком неолибералног капитализма на сцену, у сталним кризама, прво се штеди на култури, а од културе прво се штеди на уметничкој музици. На срећу, инфраструктура је остала, сале нису срушене, па су и оркестри у Београду остали, сва три – Симфонијски оркестар РТС, Београдска филхармонија и Оркестар војске – свирачки, сва три оркестра су релативно изједначена, и сви су на државном буџету. Београдска филхармонија је добила статус институције од посебног значаја за културу Србије, престала је да гостује по Србији, почела је да ангажује само странце и уопште да се понаша као размажена примадона која више не зна шта ће да измисли. Пре неколико година њихова зграда је реновирана, укључујући подове од стакла, савремене гардеробе и лифт за инвалиде. Све по најмодернијим стандардима. Једино са аудиторијумом нису могли ништа, осим да се прошире на Кинотеку. Сала, мала и акустична, добра је за пробе, али не и за велике концерте којима тежи БФ. Свакако не може примити 5.000 људи колико је било на Ушћу летос, али је ситуација много боља од Симфонијског оркестра РТС који стално гостује на пробама на Коларцу.
Пре неколико година БФ је покренула велику причу, у коју је увукла Зубина Мехту, пријатеље из Америке (све оне који овде не живе), медије, о неопходној новој згради на отвореном простору код Палате Србије. Чувени шпански архитекта Сантјаго Калатрава већ је ангажован да је пројектује, чак су се појавиле прве скице. Зашто? „Пре свега због тога што млади амбициозни људи у Београдској филхармонији и сами напорно раде на једном пројекту од немерљивог значаја за свој град и земљу. Овај оркестар, апсолутно посвећен музици, својим залагањем и успесима непрестано ради на стварању потпуно нове културне мапе Србије. Реализација пројекта нове концертне зграде Београдске филхармоније недвосмислено подразумева улагање у нову генерацију“, рекао је Калатрава.
Да се разумемо, улагање у зграду није улагање у нове генерације. Генерације младих музичара одлазе у иностранство јер овде немају шта да раде. Шта то ради БФ од немерљивог значаја за земљу није јасно, јер то исто раде и остали оркестри, али и сви класични музичари. Како то стварају нову културну мапу Србије, када и не иду да свирају по Србији?
Већ неко време се ломе копља око престижне локације на којој је планирана нова зграда БФ, али се чини да је управа БФ, на челу са старим-новим, вечитим директором Тасовцем покренула мало жешћу кампању засновану на претпостављеној некултури оних који одлучују о томе. Јер ко Тасовцу не испуни жељу, он је свакако некултуран.
Група српских интелектуалаца из различитих политичких опција затражила је недавно у отвореном писму државном врху да се уместо новог простора за вечито привилеговану Београдску филхармонију, како је најављено, сагради нова концертна Дворана Мокрањац, која треба да буде подстрек целокупном уметничком и музичком животу Београда и Србије. Даље се веома паметно предлаже да у тој дворани наступају сви, и домаћи и страни ансамбли, а да би поред стандардне концертне дворане нова зграда требало да садржи најмање две до три концертне сале различитих величина, за концерте мањег опсега, уз примену најсавременијих акустичних искустава у свету. Осим оркестара тако би могли да наступају и солисти и камерни ансамбли, о којима нико не води рачуна.
На овај начин би Београд у јединственом новом дому музике добио више могућности да класичну музику представи на најбољи начин, ослободио би се Коларац чија сала већ посрће од претеране употребе, а демократско и свима доступно коришћење новог простора свакако је у складу са стално прокламованим демократским вредностима новог света.

[/restrict]