Путинов план за Украјину

Кремљ предлаже лако наоружану „локалну мисију УН“ на линији раздвајања у Донбасу, само ради чувања посматрача ОЕБС-а, а не да мири и посредује – и то након што Кијев испуни обавезе из Минског споразума

Владимир Путин изненадио је „партнере“ у Украјини и на Западу предлогом о „увођењу мировњака“ у зону разграничења зараћених снага у Донбасу. Био би то први пут да Москва пристане на мировне снаге УН у свом комшилуку. О томе смо писали у тексту „Дан НАТО зависности“ („Печат“ бр. 485), описујући недавну посету америчког секретара за одбрану Џејмса Матиса Кијеву, где је му је поднео рапорт председник Петар Порошенко: „Током разговора Матиса и Порошенка говорило се и о распоређивању мировне мисије УН у Донбасу. Можда има оних који верују да међународне снаге могу донети мир овој земљи у источној Европи, али као да се заборавља да на Балкану ’плави шлемови’ нису успели да спрече ратна дејства. Напротив, рекло би се да је њихово присуство служило често као покриће за агресивна дејства, где је једна страна била фаворизована науштрб друге. Истовремено, свака мировна мисија означава потпуну интернационализацију сукоба, где се онда у решавање проблема укључују и ванрегионалне силе са својим интересима – и опет се полази од претпоставке да ће оне деловати као ’поштени брокери’ што, наравно, у пракси није случај.“

[restrict]

ВАШИНГТОН ЗАТЕЧЕН Америчко-украјинску идеју тада смо прокоментарисали речима: „Велике и озбиљне државе, попут Русије или САД, никад не допуштају да се у решавање сукоба у близини њихове територије и у зони приоритетних интереса, на институционалан начин мешају спољне снаге и ванрегионални фактори. А поготово је то опасно када је реч о Донбасу, који се директно граничи са Русијом. У том случају, западне земље би у својим рукама држале џојстик којим из даљине могу да утичу на безбедносну ситуацију преко својих официра на терену. Зато је Русија у сличним конфликтима на територији бившег СССР-а увек инсистирала да непосредно буде гарант мировних процеса, у сарадњи са сукобљеним странама, не допуштајући осталим чланицама Савета безбедности УН да учествују у таквим мисијама.“

А онда шок – западни медији јављају да Путин предлаже „плаве шлемове“ на руским границама! Наравно, брзо се показало да није о томе реч. Путинов предлог је супротан ономе што желе Кијев и Вашингтон и чињеница да је руски председник дао налог Министарству иностраних послова да нацрт документа преда СБ УН – сведочи да Кремљ жели да предухитри Американце. Па да се онда у СБ расправља о руском предлогу, уместо о америчком. Друго изненађење приредио је немачки шеф дипломатије Зигмар Габријел. „Ми Немци добро знамо да су нам потребни Руси, а да смо ми потребни Русима, како бисмо се заједно побринули да нам економски буде боље, да би владао мир, да би се смиривали сукоби. Надам се да ће односи између држава ускоро отоплити“, нагласио је Габријел, подржавши Путинову иницијативу за Донбас. „Наравно, услови које Русија предлаже нису они исти које предлажемо ми или Украјина, али сматрам да је то први, правилан и добар корак“, подвукао је немачки социјалдемократа.

Али шта је садржина Путиновог предлога о „плавим шлемовима“, којим је обрадовао Немце, а разљутио Американце и Украјинце? Путин је рекао да би присуство мировњака у Донбасу допринело решавању конфликта. Из Стејт департмента, где већ дуго разрађују наизглед сличне (али суштински супротне) идеје, одговорили су да руски предлог „заслужује разматрање“. „Такве снаге треба да имају широки мандат за осигурање мира и безбедности на територији Украјине“, изјавила је портпаролка америчке дипломатије Хизер Нијерт. Наравно, за Вашингтон је добра свака идеја где се међународне наоружане снаге распоређују дуж руске границе, али у овом случају Американци немају много разлога за одушевљење.

Ево и зашто, према речима самог Путина. „Присуство мировњака, чак се може рећи не мировњака већ људи који ће осигурати безбедност посматрача ОЕБС-а, сматрам потпуно умесним и не видим у томе ништа лоше“, готово се подсмехнуо руски лидер Кијеву и Вашингтону. И одмах појаснио: „Ради се само о функцији осигурања безбедности припадника ОЕБС-а. Друго, ове снаге могу да се по овом основу налазе само на линији разграничења и ни на каквим другим територијама. Треће, решавање овог питања може да буде, и никако другачије, тек после раздвајања страна у сукобу и одвођења тешке технике, и то не може да буде одлучено без директног контакта са представницима самопроглашених република, Доњецке Народне Републике (ДНР) и Луганске Народне Републике (ЛНР)“.

Након ових речи упалиле су се лампице у Кијеву, док је Вашингтон остао затечен, оградивши се поменутим шкртим речима да иницијатива „заслужује разматрање“. У преводу, Путин их је ухватио, фудбалским жаргоном речено, на „кривој нози“. Према речима професора Московског државног института за међународне односе (МГИМО) Андраника Миграњана, Путин има врло јасну представу о томе зашто су потребни мировњаци у Донбасу.

„То треба да буде мала група људи, наоружана лаким пешадијским наоружањем, којим ће штитити представнике ОЕБС-а на линији разграничења. И по обухвату, и по бројности, то је нешто локалног карактера“, појашњава Миграњан. Како Путинова иницијатива изгледа у светлу инсистирања Стејт департмента да мировњаци буду распоређени на територији целог истока Украјине? Професор МГИМО одговара: „Може Стејт департмент да инсистира на чему хоће, али ниједна одлука не може да прође СБ УН ако је у супротности са предлозима Русије. У америчкој логици назиру се идеје Украјинаца, који желе, на овај или онај начин, да пониште споразум из Минска. Њима се жури да, или мировњаци, или сами Украјинци, преузму контролу над руско-украјинском границом. Али према споразуму уз Минска то је могуће тек након што Кијев испуни читав низ тачака. Зато мислим да ће САД да стави вето на руски предлог, а то исто ће Москва да учини за америчку иницијативу.“

 

МИРОВЊАЦИ СА ПОСЕБНОМ УЛОГОМ Украјински амбасадор у УН Владимир Јељченко већ је приметио у вези са  Путиновим предлогом да „то није мировна мисија УН већ мисија за заштиту ОЕБС-а“. „Друго, ови мировњаци биће распоређени само дуж линије раздвајања супротстављених страна. Тамо апсолутно ништа не пише о руско-украјинској државној граници, око које је и настао цео проблем. Ми инсистирамо да мисија УН мора да буде првенствено распоређена на граници између Русије и Украјине, како бисмо се вратили на ситуацију од пре 2014. године“, упоран је украјински амбасадор Јељченко.

Русија не би имала ништа против да се све врати на ситуацију пре 2014. године, када је Украјина била пријатељска држава, а не злокобни НАТО сателит. Али то није могуће. У Кијеву треба да схвате да је граница сада тамо где Путин позива мировне снаге УН – у Донбасу, на линији раздвајања зараћених страна. Граница се неће вратити где је била 2013, већ ће се како време одмиче померати све више на запад, према самом Кијеву – ако украјинске власти не пристану на децентрализацију, односно федерализацију. То је формула из Минског споразума, на коју је пристао и Порошенко.

Наравно да би Кијев сада желео да некако поништи овај документ и да лиши Донбас свих права која су Руси са истока Украјине стекли по цену великих губитака у својим редовима. Међутим, то неће тако ићи. Трећа тачка Путиновог плана управо то и предвиђа – директне преговоре Кијева, Доњецка и Луганска, што украјинска власт годинама избегава, називајући своје грађане сепаратистима и терористима. Одбијање да се седне за преговарачки сто је главни разлог што још увек није завладао мир. Али у Кијеву и Вашингтону добро знају да би признање „Народне Републике Донбас“ заувек зауставило прозападни пут Украјине, јер би грађани са истока имали право вета на све стратешке одлуке у парламенту.

Међутим, сигнал немачког шефа дипломатије Зигмара Габријела – упркос томе што после парламентарних избора можда неће више бити на овој функцији – да је Путинова иницијатива корак у добром правцу, може да сведочи о замору Берлина и Брисела од бесмислене конфронтације са Москвом, од које профитира једино Вашингтон. Зато је Путинов план, на чијем крају би било обострано укидање свих санкција, једино могуће решење, и за Украјину, и за Европу у овом тренутку. Према свим истраживањима, помирење са Донбасом је жеља већине грађана Украјине, јер су свесни да силом не могу да победе своје рођаке са истока, а да без договора са њима неће бити бољег живота и економског опоравка. Власт у Кијеву, засад, не делује спремно да крене овим путем, јер нема зелено светло из САД. Ипак, боље би им било да пожуре, јер би у неком следећем Путиновом плану – „плави шлемови“ могли да буду распоређени не у Доњецку већ у Кијеву. А за челнике у Вашингтону је ово добра прилика, и одшкринута врата, да поправе односе са Москвом, ако таква могућност „заслужује разматрање“.      

[/restrict]