Поново рођени хегемон

Трампов долазак на чело САД улио је многима наду да стање у свету може кренути набоље. Временом, та нада је све више бледела. Трампов долазак за говорницу УН и његов говор забили су последњи клин у ковчег тих очекивања

Пре нешто више од годину дана, док је још био у кампањи, садашњи председник САД Доналд Трамп био је веома критичан према Уједињеним нацијама оптужујући светску организацију не само за „неспособност“ и беспотребно трошење америчког новца (САД финансирају нешто више од 20 посто буџета УН) него и за то да индиректно представљају претњу миру у свету. „УН нису пријатељ демократије, нити су пријатељ слободе. Нису пријатељ ни САД на чијој се територији, као што знате, налази њихово седиште“, рекао је Трамп марта 2016. Сада, када је постао председник „највеће светске силе“, у великој мери је променио реторику и више није онако оштар противник УН, али више није противник ни америчког изолационизма, што је управо идеја која је највише и допринела његовој победи у председничкој трци са Хилари Клинтон.

На самом почетку свог говора, Доналд Трамп се похвалио чињеницом да ће војни буџет његове земље у наредној години износити скоро 700 милијарди долара, што ће омогућити да америчка војска буде „јача него икада пре“. Иако је до сада у више наврата показивао склоност скретања са обећаног курса, тек је његов говор у УН коначни доказ да је америчка администрација под пуном контролом „дубоке државе“, односно ЦИА и војнобезбедносног комплекса, те да спољнополитичка обећања из кампање неће бити одржана. Тако мисли и угледни амерички аналитичар Пол Крејг Робертс. „Јасно је да је Трампово председниковање у оквирима предизборних обећања да ће одустати од америчке улоге ’светског полицајца’, повући се са Блиског истока и поправити оштећене односе с Русијом, окончана“, наводи он истичући да је „Трамп прихватио притвор и додељену му улогу утеривача америчке хегемоније над свим другим земљама“.

[restrict]

ПУТ У ДОЛИНУ ОЧАЈА „Једноставно речено, окупљамо се овде у време огромних нада у будућност и великих опасности. Потпуно је на нама да ли ћемо уздигнути свет на нови ниво, или га пустити да падне у долину очаја“, рекао је Трамп у говору који је трајао чак три пута дуже од уобичајених петнаест минута. „Наш успех зависи од савеза снажних и независних нација које ће пригрлити свој суверенитет, побољшати безбедност, просперитет и мир, како за себе, тако и за остатак света. Не очекујемо од различитих земаља да деле исту културу, традицију, или чак систем владавине, али очекујемо од свих нација да се придржавају две суштинске суверене обавезе поштовања интереса сопственог народа и права сваке друге суверене нације“, додао је он. Звучи феноменално и готово је невероватно да су ове речи изашле из уста једног председника „изузетне нације“ која практично од како постоји ради управо супротно. Па због чега се Пол Крејг Робертс, онда, побунио? Због тога што је у остатку говора Трамп најављивао обрнуте потезе, износио идеје како се све може употребити армија која ће у идућој пореској години добити скоро 700 милијарди долара.

Само неколико минута пошто је изговорио како УН омогућавају да „снажне суверене нације са различитим вредностима, културама и сновима и коегзистирају, и заједно раде на основу међусобног поштовања“, Трамп је показао како САД виде то „међусобно поштовање“. У говору у којем је нагласио да „снажне суверене нације морају преузети власништво над својом будућношћу и контролу над сопственом судбином“, Трамп је непослушнима запретио уништењем. Пошто је рекао да САД „никоме неће наметати свој начин живота, него сијати као светао пример који свако може да види“, Трамп је најавио могућност да небом засија заслепљујућа светлост нуклеарне експлозије, после које тешко да било шта може да се види. Рекавши да нико на свету не жели да види „злочиначку банду“ како се наоружава нуклеарним главама и ракетама (не, није мислио на САД), Трамп је запретио управо уништењем. „САД имају снаге и стрпљења, али ако буду приморане да бране себе, или своје савезнике, неће имати другог избора осим да потпуно униште Северну Кореју“, рекао је Трамп не трепнувши и постао вероватно први председник у историји светске организације који је отворено најавио рат са говорнице коју краси симбол мира. „САД су спремне, вољне и способне, али надамо се да то неће бити неопходно“, додао је он назвавши севернокорејског вођу Ким Џонг Уна „ракеташем“, што је вероватно израз „међусобног поштовања“ о којем је раније говорио. Да, свакако је истина да САД могу да униште „ратоборну“ Северну Кореју која, за разлику од Америке, ни са ким није ратовала од 1953. Да могу да је потпуно униште, доказале су већ за време Корејског рата и сигурно је да могу то и да понове, али то не значи да могу да победе у рату против Пјонгјанга. Постоји велика разлика између уништавања једне земље и победе у рату, што показује, на пример и случај израелске интервенције у Либану и борбе против Хезболаха. Да би победили у том рату, Американци би морали да изврше инвазију, а то не могу а да не узму у обзир Кину која је најавила да ће бранити свог суседа уколико буде нападнут, а не нападне први.

Трамп је потом говорио о још једној држави која представља опасност по свет и крши „сваки принцип на којем су засноване УН“ и чији су главни извозни производи насиље, крвопролиће и хаос. Опет сте се преварили. Ни сада није мислио на САД него на Иран, који од како се одбранио од скоро десетогодишње ирачке агресије 1989. ни са ким није заратио. „Иранска влада је маска за корумпирану диктатуру скривену иза лажног привида демократије. Она је преобратила богату земљу са богатом историјом у економски осиромашену одметничку државу… Уместо да своје ресурсе користи за побољшање живота Иранаца, приходи од нафте се користе за финансирање Хезболаха и других терориста који убијају недужне муслимане“, рекао је Трамп. Не, нисмо направили лапсус, говорио је о Ирану, а не о америчком савезнику Саудијској Арабији којој боље пристаје дати опис. За разлику од Северне Кореје, Ирану није запретио тоталним уништењем, али скоро да јесте: „Ми не можемо дозволити крвожедном режиму да настави са својим дестабилизујућим акцијама док прави опасне ракете и не можемо поштовати споразум уколико он представља покриће за евентуални нуклеарни програм.“ Споразум о којем је говорио је тешко постигнути договор о иранском нуклеарном програму који би, у случају да буде једнострано одбачен, што Трамп практично обећава, изазвао несагледиве последице по стабилност Блиског истока.

У свом говору Трамп се није задржао на блаћењу ове две земље него се обрушио и на Венецуелу: „Социјалистички Мадуров режим у Венецуели довео је на ивицу колапса некада благодатну нацију. Социјалистичка диктатура Николаса Мадура нанела је ужасан бол и патњу добром народу те земље. Корумпирани режим уништио је просперитетну нацију намећући пропалу идеологију која је произвела сиромаштво и несрећу где год је испробана.“ И Венецуели је Трамп припретио. Поново. „Као одговорни сусед и пријатељ, ми и сви остали имамо један циљ – да помогнемо (венецуеланском народу) да поново освоји слободу, обнови земљу и поново успостави демократију… САД су предузеле важне мере да би позвале на одговорност режим. Спремни смо и на даље акције ако влада Венецуеле буде упорна у наметању ауторитарне владавине венецуеланском народу“, рекао је. Сви можемо да наслутимо које су то „даље акције“.

Трамп је овим директно напао и социјалистичку идеологију чиме је, свесно, или несвесно, увредио и њих, и грађане готово пола света. И ту не мислимо само на земље попут Кине или Вијетнама већ и на Индију (у преамбули индијског устава пише да се ради о „сувереној социјалистичкој секуларној демократској републици“), па чак и Португалију (у чијем уставу је истакнута тежња народа да иде „социјалистичким путем“).

Све ово је у потпуној супротности са прокламованом тежњом ка стварању света суверених нација које сарађују у међусобном поштовању и не намећу једна другој своје вредности. Или се, можда, овај део односио само на Русију и Кину: „Морамо заштитити своје нације, њихове интересе и будућност. Морамо одбацити претње по суверенитет од Украјине, до Јужног кинеског мора. Морамо очувати поштовање закона, граница, култура и мира.“ Баш као што је то учињено у случају Косова, на пример.

МУДРОСТИ Нису случајно и аналитичар из Рон Пол института Крис Росини и утицајни интернет аналитичар познат под псеудонимом „Сејкер“ (степски соко) поставили питање за коју је публику писан овај Трампов говор. Док је Росини оценио да је „скројен за Американце рођене јуче“, „Сејкер“ се пита да ли су циљна група амерички средњошколци: „Једино питање је на кога тачно писци Трамповог говора усмеравају ове бесмислице. Да ли они заиста мисле да било ко искрено верује у ово? Ако су циљна група амерички средњошколци, онда океј, али да ли ико мисли да амерички средњошколци слушају говоре у УН?“

О чему се заправо ради? О низу глупости које се крећу од оцене да „би УН требало да се ужасно стиде што представници неких власти са нечувеним кршењем људских права седе у Савету УН за људска права“, па до описа америчке победе у Другом светском рату. Опште је место да је највећи скандал у Савету УН за људска права присуство управо Саудијске Арабије у овом телу, а не неке друге земље. Саудијске Арабије којој је Трамп обећао испоруку милијарду долара вредног наоружања и војне опреме и коју сматра својим блиским савезником. Много је занимљивији, међутим, његов опис Другог светског рата: „Наши грађани платили су највишу цену у одбрани наше слободе и слободе многих народа заступљених у овој сали. Америчка посвећеност слободи мерена је на бојним пољима на којим су се наши младићи и девојке борили и жртвовали своје животе заједно са нашим савезницима. Од обала Европе, преко Блиског истока и џунгли Азије, вечна је заслуга америчког карактера што чак и пошто смо ми и наши савезници изашли као победници из најкрвавијег рата у историји, нисмо тражили територијално проширење или покушали да наметнемо свој начин живота другима.“ Не, није Трамп овде говорио ни о Косову, ни о Либији, ни о Вијетнаму, или Ираку. Он је мислио на Други светски рат. Да ствар буде још комичнија, он није ни поменуо Русе, али је истакао улогу Пољака и Француза у рату против нацистичке Немачке. „Патриотизам је водио Пољаке да гину како би спасили Пољску, Французе да се боре за слободну Француску, а Британце да снажно стану у одбрану Британије“, рече Трамп. Уз све дужно поштовање, заборавио је да су управо Французи у униформама СС-а од Руса последњи бранили Хитлеров бункер, а да професор историје на Принстону Јан Томаш Грос, који је и сам пореклом Пољак, своје сународнике оптужује да су за време рата убили више Јевреја него Немаца.

Трамп је себи приписао и заслугу за пораз Исламске државе у Сирији: „У Сирији и Ираку ми смо остварили велики корак ка трајном поразу Исламске Државе.“ Баш као и његово виђење Другог светског рата, његов приказ рата против исламистичких терориста изазива оно што се у народу назива „трансфер блама“. Док су Саудијска Арабија и САД несумњиво помагале ово зло, против њега су се на терену бориле Асадове присталице, Иранци и Хезболах (које све Вашингтон назива терористима) и Руси, а не обратно. Осврнуо се и на амерички ракетни напад на базу сиријске војске из које је наводно покренут напад хемијским оружјем на цивилно становништво. Фијаско који су Американци доживели у том случају би сваком другом државнику био разлог за стид, а не за понос.

Када упоредимо Трампово обраћање Генералној скупштини УН са оним Путиновим од пре две године, уочљива је једна велика разлика – док је Путин упозоравао куда води западна политика оваква каква је, Трамп прети још већом несрећом.     

[/restrict]