Turski S-400
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan potvrdio je da njegova zemlja, dosadašnja okosnica južnog krila NATO-a s drugom po veličini vojskom u ovom paktu, na izrazito nezadovoljstvo svojih saveznika od Rusije i definitivno kupuje protivvazdušne raketne sisteme S-400.
„Potpisani su ugovori o kupovini sistema S-400 od Rusije. Koliko znam, uplaćen je i depozit“, otkrio je Erdogan.
Predvidljivo, realizacija rusko-turskog dogovora Ameriku nimalo nije obradovala. „Preneli smo našu zabrinutost turskim zvaničnicima zbog potencijalne kupovine S-400. NATO interoperatibilni raketni odbrambeni sistemi ostaju najbolja opcija za odbranu Turske od svih pretnji u regionu“, naveo je u saopštenju portparol Pentagona Džoni Majkl.
Američko protivljenje, međutim, ako je verovati Erdoganu, nije bilo ovoliko benevolentno kao što bi moglo neoprezno da se zaključi iz reči Pentagonovog portparola.
„Poludeli su zbog dogovora o S-400 koji smo napravili“, rekao je turski predsednik. „Šta ste očekivali? Da čekamo na vas? Mi se sami brinemo za sebe i svojoj bezbednosti. Preduzimamo mere predostrožnosti i nastavićemo to da činimo. Niko nema prava da diskutuje o principima nezavisnosti turske republike i nezavisnim odlukama o njenom odbrambenoj industriji. Mi sami donosimo odluke o svojoj nezavisnosti. Obavezni smo da preduzimamo bezbednosne mere kako bismo branili svoju zemlju.“
Figaro: SAD gube moć supersile
Sjedinjene Države su i povodom sankcija protiv Severne Koreje ponovo morale da prave ustupke i da omekšavaju poziciju kako Rusija i Kina ne bi stavile veto na njihov nacrt rezolucije, što potvrđuje da SAD više nisu ona supersila koja je mogla da odvoji Kosovo od Srbije mimo Ujedinjenih nacija i da celom svetu diktira svoja pravila, piše ugledni francuski dnevnik „Figaro“. U decenijama posle pada Berlinskog zida i raspada SSSR, Sjedinjene Države su bile toliko moćne – u moralnom, kulturnom, diplomatskom, finansijskom i vojnom planu – da su mogle da svoje zakone diktiraju celom svetu. To se najjasnije videlo u vreme sukoba na Kosovu 1999. kada su Amerikanci, bez mandata UN, uspeli da od Srbije odvoje njenu pokrajinu, koja je uskoro proglasila nezavisnost, i niko se nije usudio da protiv toga otvoreno ustane. Stvari, međutim, tako više ne stoje. SAD ni povodom sankcija protiv Severne Koreje više ne mogu da nameću svoju volju, navodi list. Ovogodišnji 11. septembar ući će u istoriju kao datum kada je postalo svima vidljivo potpuno slabljenje američkog uticaja na Dalekom istoku. Kada je dolazio na vlast, Donald Tramp je tvrdio da Amerika neće dopustiti da Pjongjang zavlada interkontinentalnim raketama sa nuklearnim glavama koje mogu doleteti do teritorije SAD. A Severna Koreja, uprkos tome, nastavlja svojim putem i izvodi nove i nove raketne i nuklearne probe. Zbog straha od ruskog i kineskog veta, Amerikanci su iz svog nacrta rezolucije u Savetu bezbednosti UN o novim antikorejskim sankcijama izbacili, na primer, tačku o naftnom embargu jer Peking – preko kog se Pjongjang snabdeva energentima – želi da mu pokaže da ne odobrava njegove probe, ali ne želi da ga liši „kiseonika“ jer će u Kinu ubrzo stići milioni severnokorejskih izbeglica. Nesposobnost SAD da prisile Severnu Koreju da se odrekne nuklearnog oružja nije nikakav izuzetak. To je samo jedan u celom nizu geopolitičkih neuspeha, promašaja koji su skinuli Ameriku sa njenog pijedestala supersile. Vašington je poslednji put uspeo da nametne svoje uslove 2003. godine kada je silom zbacio Sadama Huseina u Iraku. To je bila iracionalna i nepromišljena reakcija SAD na 11. septembar 2001, ali iracionalnost u politici lišava autoriteta i mogućnosti da se drugi drže na uzdi. Amerika je promašila u Avganistanu, isto joj se dogodilo kada je podržala revolucije u Gruziji i Ukrajini jer nije predvidela reakcije Rusije, a sada gledamo kako Bašar Asad, koji je uspeo da nađe saveznike, učvršćuje svoju vlast iako su SAD tražile da ode. U ovoj velikoj igri, u kojoj je psihologija važnija od svega ostalog, nema ništa gore od lažne čvrstine jer to liči na policajca koji svima preti i s razlogom i bez razloga, ali nikako ne prelazi na kažnjavanje.
Patrijarh Kiril: U SRBIJI KAO KOD KUĆE
Znate, neverovatan osećaj obuzme ruskog čoveka kad dolazi u Srbiju. Nemate osećaj da ste u stranoj zemlji. Naprotiv, osećate se kao kod kuće, okruženi braćom. Naše zemlje zaista imaju mnogo toga zajedničkog. Pre svega, naravno, to su naša zajednička vera, zajedničke duhovne i moralne vrednosti, bliske kulture i tesne istorijske veze, rekao je u intervjuu za portal „Iskra“ patrijarh ruski Kiril.
Patrijarh Kiril je podsetio da između ruskog i srpskog naroda postoje duge i čvrste veze ljubavi, te da su se kroz istoriju naši narodi držali zajedno tokom teških iskušenja.
„Rusija je tokom Prvog svetskog rata podržavala Srbiju. A kada se u Rusiji desila revolucija i kada su vlast preuzeli ratoborni bogoborci, Srbija, koja se i sama mučila sa posledicama rata, primila je veliki broj izbeglica iz Rusije i prihvatila ih je kao rod rođeni.“
Komentarišući situaciju na Kosovu i Metohiji, patrijarh Kiril je rekao da je Kosmet sveto mesto mučeništva i zavetovanja koje će uvek čuvati sećanja na sve što su tamo postradali, isto kao što će kamenje katedrale Svete Sofije večno pamtiti božanske liturgije koje su se služile među njenim zidovima i da moramo uvek imati na umu da Bog nije u sili nego u pravdi.
UKLONJEN KRST SA SAHAT-KULE
Posle više od sto godina sa Sahat kule u Podgorici, restauracijom koja je deo projekta turske agencije „Tika“, uklonjen je krst za koji je podgorički glavni imam Džemo Redžematović nedavno rekao da vređa svakog dobronamernog građanina, a naročito arhitekte koji znaju čijem nasleđu sahat-kule pripadaju.
Predstavnici Crkvene opštine Podgorica Mitropolije crnogorsko-primorske osudili su ovaj čin zahtevajući da se krst što pre vrati kako bi se ispoštovalo većinsko pravoslavno stanovništvo u Podgorici i državi. Oni su poručili da bi stali u odbranu i kada bi bio uklonjen verski simbol katoličke crkve ili islama.
Podgorički glavni imam je rekao da komentar oko skidanja krsta sa Sat-kule treba zatražiti od Sekretarijata za kulturu i sport, te Ministarstvu kulture koji su dali saglasnost za restauraciju ovog, kako je naglasio, vakufskog dobra.
„Inače, javnost je upoznata sa mojim stavovima prema ovom pitanju za koje, nažalost, osim u Islamskoj zajednici, nisam našao razumevanja od strane medija i javnosti“, kazao je Redžematović.
Restauracija Sahat-kule i rekonstrukcija Trga Bećir-bega Osmanagića počela je u aprilu, a projekat je vredan oko pola miliona evra.
DŽORDŽ SOROŠ I REPTILI
Izraelska Liga za borbu protiv kleveta osudila je post na Fejsbuk nalogu sina izraelskog premijera Benjamina Netanijahua Jaira, koji, tvrde, uključuje antisemitske poruke i sugeriše da „Džordž Soroš i reptili“ kontrolišu svet. Jair Netanijahu je naime na svom Fejsbuk nalogu postavio karikaturu koja sugeriše da se u pozadini pravnih problema kroz koje prolazi njegova porodica krije zavera. Ovaj post Jair je nazvao „Lanac ishrane“, a na njemu je fotografija američkog milijardera Džordža Soroša koji drži svet na udici pored reptila s pecaljkom na kojoj je simbol alhemije. Sledi antisemitski imidž takozvanog „sretnog trgovca“, i fotografije bivšeg izraelskog premijera Ehuda Baraka, kao i predvodnika protesta protiv Netanijahua Eldada Janiva i Menija Naftalija, bivšeg zaposlenog u premijerovoj rezidenciji koji je optužio Netanijahuovu suprugu Saru u istrazi koja se protiv nje vodi.
Liga za borbu protiv kleveta je na svom Tviter nalogu na hebrejskom jeziku objavila da karikatura „sadrži jasne antisemitske elemente“ i da se „opasnost od antisemitskog diskursa ne može umanjivati“.