ОДБРАНА САВЕЗНЕ ДРЖАВЕ

Москва ће повећавати притисак на Запад, све док се НАТО не повуче са руских граница и док не буде постигнут споразум о новој безбедносној архитектури, са гаранцијама једнаке безбедности за све

Стратешка међународна војна вежба Русије и Белорусије под називом „Запад 2017“, која је трајала од 14. до 20. септембра, месецима је служила западним медијима и званичницима као повод за узнемиравање и отворено дезинформисање сопствене јавности. Гласине о десетинама и стотинама хиљада (зашто не рећи одмах милион) крвожедних руских војника који стижу на границе балтичких република и Пољске, напросто су преплавиле јавни простор „источног крила НАТО“. И ту се одмах постављају нека питања: зашто се пуноправне чланице „најмоћнијег војног савеза који је свет икада видео“ плаше за своју безбедност? Зар чињеница да се на њиховим зградама вијори плава застава са „НАТО крстом“ не представља довољно средство одвраћања сваког агресора? Или можда милијарде долара које Европљани сваке године издвајају за „заједничку одбрану“, купујући америчко наоружање, нису довољна гаранција безбедности?

[restrict]

СТВАРНА (И СКРИВЕНА) НАТО МИСИЈА Ако је стварно тако, онда се поставља кључно питање – чему служи војна алијанса чије чланице месецима кукају и вапе за помоћ због најобичније војне вежбе? Можда се, заправо, прави разлог постојања НАТО-а онда и не крије у „заштити савезника“ него у остварењу политичких циљева и економских интереса само једне чланице? Нису ретки они у Европи који управо тако доживљавају „НАТО мисију“ и о томе отворено говоре, али су изузетно ретка западна средства јавног информисања која су вољна да такво мишљење објаве, већ саговорнике овог профила трпају у својеврсни „медијски гето“. А то се онда зове – како?

Зато су, с друге стране, новински ступци и извештаји репортера и аналитичара препуни упозорења о „претећој руској агресији“, „малигном утицају Кремља“, „припремама Москве за рат“. Ствара се, очигледно намерно, паника међу становницима Европе, којима се нимало деликатно сугерише да је животни циљ руског председника Владимира Путина да окупира пола континента. Званичници Пољске и Литваније чак нису презали да говоре о томе да ће Русија током вежби заузети такозвани Сувалкски коридор, једину копнену везу од 60 километара ширине која спаја балтичке републике за остатком „НАТО царства“. Другим речима, то је парче земље које раздваја руску Калињинградску област са савезничком Белорусијом. И украјински граничари појачали су патроле на свим границама са Русијом и Белорусијом. За сваки случај, да Путину не би пало на памет да упадне на територију „најмлађе европске демократије“, под плаштом војне вежбе…

Да ли је било икаквог разлога за толику стрепњу и плашење народа Европе? У западним медијима често се намерно прећуткује да се заједничке војне вежбе Москве и Минска под овим називом одржавају редовно сваке две године. И што је посебно важно нагласити – не у оквиру некаквог агресивног војног блока већ као саставни део редовних активности Савезне Државе Русије и Белорусије. Војне вежбе „Запад 2017“ само подсећају западне партнере да Савезна Држава (створена 1996, а званично функционише од 26. јануара 2000. године) и даље постоји. Упркос повременим несугласицама, ова савезна држава данас је јача него икад пре. Ако ништа друго, барем као војна сила, што су маневри „Запад 2017“ убедљиво показали.

Могуће је да сам сценарио ових вежби плаши војне шефове на Западу – али само под условом да они планирају неку агресију против Русије и Белорусије. Читав концепт осмишљен је као серија активности којима се одбија „масовни војни напад условног противника“, уз учешће ракетне војске, тешких бомбардера, артиљерије и ратне флоте. Дакле, читавог конвенционалног арсенала којим располаже Савезна Држава. А он, показало се, веома је разноврсан и нимало занемарљив. Испоставила се као апсолутно нетачна тврдња о „сто хиљада руских војника“, већ је укупан број учесника вежбе из Русије и Белорусије – тачно 12.700, што се по међународним стандардима не сматра претерано великим. НАТО и амерички савезници током ове године одржали су најмање две велике војне вежбе покрај руских граница уз учешће двадесетак држава. Не треба заборавити ни прошлогодишњу НАТО вежбу „Анаконда 2016“, на територији Пољске и Литваније, баш на потезу Сувалкског коридора и у непосредној близини Калињинграда. Али то је увек представљано као редовна и мирољубива активност за „јачање интероперабилности“, а не као нешто уперено против Русије, или припрема за рат.

„ВАТА У УШИМА“ На вежбу „Запад 2017“ Русија и Белорусија заједнички су послале 70 авиона и хеликоптера, 250 тенкова и око 200 вишецевних ракетних лансера и минобацача бацача и још око две стотине друге борбене технике, као и 10 бродова ратне Балтичке флоте. Осим Белорусије, ове трупе биле су ангажоване на решавању задатака на свим командним нивоима и на западним деловима руске територије, односно у Лењинградској и Псковској области. Војници су, према сценарију, бранили територију Савезне Државе од упада „агресивног тројног савеза“, који чине Вајшнорија, Вејсбарија и Лубенија. У првој етапи одбијан је удар агресора непосредно на Белорусију, а у другој по широј територији Русије.

Демонстрација модерног руског наоружања које је за три дана дубински преорало више земље него „сувалкски фармери“ за деценију, свакако није пријатан призор за земље попут Пољске, Украјине или држава Балтика. Међутим, Москва и Минск своју војску тренирају на својој територији, а не у трећим државама удаљеним стотинама или хиљадама километара. Могуће је и упитати се зашто су вежбе Савезне Државе назване „Запад“, а не рецимо „Исток“, и да ли је то провокативно. Не треба имати дилему да би руска војска тренирала не мањим интензитетом и на источним границама, ако би, рецимо, Кина сваких месец дана одржавала војне маневре на заједничкој међи – а да при томе на такве вежбе никад не позива припаднике Оружаних снага РФ. Но како то није случај, већ армије Кине и Русије све чешће заједнички тренирају на различитим меридијанима широм света, не треба никога да чуди што је Москва цеви окренула ка Западу.

Да ли су то сви наједном заборавили како је Русија годинама узалуд упозоравала НАТО да се не шири на исток и са великим жаљењем констатовала да ће све нове чланице – аутоматски постати легитимне мете у случају оружаног сукоба. На то су упозоравали председници Борис Јељцин и Дмитриј Медведев, као и актуелни шеф руске државе Владимир Путин. Да ли су савезници САД држали вату у ушима када је Кремљ апеловао да се то не чини? И зашто су сад одједном уплашени док Москва изводи војне маневре? Да ли због тога што су у НАТО и ЕУ улазили када се Москва тек опорављала од метежа који је трајао скоро две деценије? Да ли су веровали да ће Русија заувек остати слаба и да је добро стати у ред земаља које се спремају да је до краја очерупају? И да ли су заиста мислили да неће сносити никакве последице због тога – да их нико неће питати „за јуначко здравље“?

 

ПУТ КА НОВОЈ БЕЗБЕДНОСНОЈ АРХИТЕКТУРИ? После десет година економске кризе, која сада већ озбиљно потреса и најјаче западне економије, многима је постало јасно да Алијанса нема снагу, а по свему судећи и не намерава да брани мале и слабе чланице у случају „руске агресије“. Њихова је, додуше, срећа што Москва не планира инвазије по Европи, осим ако не буде нападнута. Али то не значи да ће Руси седети и ћутке гледати како НАТО гради противракетне системе дуж руских граница – као ефикасно средство потенцијалне војне агресије. Сигурно неће. Отпочела је фаза у којој ће Москва повећавати притисак и геополитички напредовати на Запад, макар и по милиметар дневно. И то ће трајати све док се НАТО не повуче са руских граница и док не буде постигнут споразум о новој европској безбедносној архитектури који би садржао гаранције безбедности за све.

Овај споразум Русија нуди већ годинама, као једини инструмент који омогућује трајан мир и економско благостање Европе на дуги рок. Да ли је, међутим, такав мир у интересу и Вашингтона, или смо сведоци константног америчког забијања клина између Москве и Берлина, Париза и других европских престоница? Москва ће упорно и константно – али углавном меко, као и до сада – опструирати западне напоре да јачају ЕУ и НАТО. Од некадашњих покушаја изградње партнерских односа између Русије и Запада, ушло се у фазу отвореног ривалства, где се Москва понаша прагматично, сарађујући појединачно са западним државама са којима може да пронађе заједнички интерес. Али за Запад као целину Русија има само један одговор, хладан као челик – „Запад 2017“.

[/restrict]