НОВИ ПОЧЕТАК: И ЗА ДСС И ЗА СРБИЈУ

Пише Милош Јовановић

„Кључна реч која повезује све програме, поруке и деловање странке и која представља суштину њене политике“, како је то написао Војислав Коштуница, оснивач и утемељитељ политике ДСС, јесте – државотворност, односно идеја и став да нам је изнад свега увек интерес Србије и српског народа

Oбележавајући двадесетпетогодишњицу постојања, Демократска странка Србије је обележила и крај једног периода своје историје на који је с правом поносна.
„Кључна реч која повезује све програме, поруке и деловање странке и која представља суштину њене политике“, како је то написао Војислав Коштуница, оснивач и утемељитељ политике ДСС, јесте – државотворност, односно идеја и став да нам је изнад свега увек интерес Србије и српског народа. То је чврсто упориште које гарантује трајност, али подразумева мукотрпан пут и борбу за слободну Србију. То је узак пут којим је Демократска странка Србије корачала протеклих 25 година.

УСТАВ И НЕУТРАЛНОСТ Да ли је све на том путу било идеално? Наравно да није. Да ли смо, једном на власти, били у прилици да радимо све оно што смо сматрали исправним и потребним? Наравно да нисмо. Али једно је сигурно. Увек смо се борили за Србију и много тога значајног и далекосежног оставили иза себе: нови Устав Србије којим се штити територијална целовитост Србије, Резолуцију Народне скупштине о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије, којом се утврђује војна неутралност Србије, искуство да Србија може слободно да дише и напредује у политичком, економском, медијском и у сваком другом смислу.
Са данашњег аспекта апсолутне концентрације власти, снажне поларизације политичке сцене, атмосфере нетолеранције и мржње, одсуства дијалога у друштву… тај период одиста делује као научна фантастика. ДСС је у своје време умео да сабира и саставља, не да дели и раставља.
И након четврт века ДСС се данас налази на новом почетку. На новом почетку јер Србија 2017. године није Србија из 2000, а нарочито не она из 1992. године. На новом почетку, јер је један циклус у историји странке дефинитивно затворен.
Нови почетак је, међутим, још потребнији Србији јер је стање у земљи двоструко суморно. Суморно по резултатима, јер и да се не помену проблеми територијалне целовитости државе, пада стандарда грађана и погрешног модела економског развоја, нити проблем клијентелизма и корупције, довољно је само истаћи чињеницу да ову земљу годишње напусти више од 50.000 претежно младих, радно способних људи, што уз негативан природни прираштај угрожава и биолошки опстанак српског народа.
Горе од тога, стање је суморно и по општој безидејности која влада. И заиста, ако оставимо по страни идеју о европском путу без алтернативе, која се заправо да свести на изреку „куд сви Турци ту и мали Мујо“, тешко је схватљиво одсуство визије и иоле озбиљнијег политичког промишљања.
Чини ми се да никада политичка сцена и политичка расправа у Србији није била конфузнија, никада није била бесадржајнија и никада у њој није било оволико политикантства, а овако мало или нимало политике. Могло би се рећи да смо ушли у неку врсту патолошког стања у коме влада свеопшта неодређеност, као да цела политичка сцена болује од својеврсног дисоцијативног поремећаја личности.

ПУТ И СТРАНПУТИЦЕ У таквим околностима Демократска странка Србије наставља политику којој су питања демократије, институција и медија изузетно важна, али не важнија од питања територијалне целовитости државе, националног идентитета и културе, традиционалних вредности, као што није мање важно ни питање сврсисходности европских интеграција.
Странка је поставила свој политички троугао. Први циљ је да уредимо нашу државу, јер то нико уместо нас урадити неће, а свакако је нећемо уредити пуким преписивањем правне регулативе ЕУ. Прва ставка у наведеном уређењу мора се тицати промене политичког система петооктобарске републике огрезлог у најгорем облику партијашења.
Али да бисмо могли да се бавимо собом и својом државом, потребно је претходно испунити два услова: никако не одмрзавати конфликт на КиМ, јер ће свако одмрзавање само продубити нестабилност у региону, и коначно рећи да пуноправно чланство Србије у ЕУ није више приоритет ове земље.
Уверени да је овај узак пут политичке и војне неутралности једини добар пут за Србију, а да су остали странпутице, Демократска странка Србије ће учинити све да се држава њиме упути.