KONCERTI U PRAŠINI

World music festival u Beogradu

Festival Todo mundo doveo je vrhunske muzičare, ali ubuduće molimo za bolje uslove i manje limenki piva: za izvođače nije bio obezbeđen makar privid od bine, nekoliko dasaka, da ne nastupaju u prašini i sviraju svoje divne programe, dok je publika sedela na plastičnim stolicama u travi, koja je posle ovakvog leta takođe odavno postala – prašina

Jedan od najmlađih muzičkih žanrova – muzika sveta, world music – proteklih dvadesetak godina osvojio je ceo svet i Srbiju. Šesti po redu World music festival Todo mundo održan je od 24. do 28. avgusta u Tašmajdanskom parku u Beogradu, uz slobodan ulaz za posetioce. Iako postoji tek od 2012, ova manifestacija je obuhvatila široki spektar stilova i izvođača. Ovogodišnje izdanje se odvijalo na novoj lokaciji u gradu – na bini u Tašmajdanskom parku, što je bilo i dobro i ne tako dobro. Naime, Bioskop na otvorenom je ustupio svoj prostor na Tašu, a organizatori festivala postavili su stolice na travnjak pored glavne staze u parku i dečjeg luna-parka, i odvojili ih metalnim ogradama. A imajući u vidu kakvo je bilo ovo leto, publika je sedela u prašini. Najgore je što ni za izvođače nije obezbeđen makar privid od bine, nekoliko dasaka, da ne nastupaju u toj prašini i sviraju svoje divne programe. Festival Todo mundo doveo je vrhunske muzičare, ali ubuduće molimo za bolje uslove i manje limenki piva.

[restrict]

Naravno da je mađarski ansambl zahtevao drugi prostor, jer su imali plesače, pa je koncert Viktorije Havaj i Fakutje sa muzikom Čango Mađara – manjine naseljene na zapadu Rumunije koja je zbog tolike udaljenosti od matice zadržala melodije u najizvornijem obliku – održan u bašti Centra za kulturu „Vlada Divljan“. Na njihovu sreću. Publika je bez problema mogla da uživa u specifičnom raskošnom glasu pevačice, sličnom legendarnoj Marti Sebešćan (gledati film „Engleski pacijent“).

Sutradan je harmonikaš Lelo Nika predstavio program izvornih rumunskih, srpskih, švedskih, romskih melodija, kao i nekoliko sopstvenih kompozicija, u saradnji sa briljantnom violinistkinjom Aleksandrom Krčmar Ćulibrk i Bogdanom Rankovićem, klarinetistom i frulašem iz Novog Sada. Poreklom iz beogradskog komšiluka, Nikolinaca, romski građanin Danske vlada suvereno instrumentom kao naslednik Duška Radetića, Radojke i Tineta, što su svojevremeno proneli slavu naše harmonike svetom.

Vrhunac festivala dogodio se 26. avgusta, nastupom niškog, a bečkog, kontrabasiste Nenada Vasilića u triju sa Markom Živadinovićem (harmonika) i Andrejem Prozorovim (saksofon). Tom prilikom mu je uručena nagrada Vojin Mališa Draškoci koju već nekoliko godina dodeljuje World Music asocijacija Srbije (WMAS). Statueta/nagrada Vojin Mališa Draškoci ustanovljena je 2013. godine sa ciljem da podstiče, razvija i popularizuje muzički žanr muzike sveta u Srbiji, muzičko stvaralaštvo i muzičke umetnike koji stvaraju muziku inspirisanu tradicionalnom muzikom, kao i da oživljava sećanje na profesora, kompozitora i kontrabasistu Vojina Mališu Draškocija (Beograd, 1945–2000). Suosnivač nagrade su članovi porodice ovog umetnika, koji je pionirski, zajedno sa bendom Lale Kovačeva, stvarao Balkan džez još osamdesetih. Dodelom nagrade Vasiliću i ovim programom festival i WMAS želeli su da ukažu počast našim muzičarima koji žive i rade van Srbije, ali ne zaboravljaju odakle su pošli i odakle dobijaju inspiraciju.

Nenad Vasilić trio nastupio je uz podršku Austrijskog kulturnog foruma, i hvala austrijskoj vladi što nam je omogućila susret sa ovim vrsnim umetnicima. Koncert u prašini je bio izvanredan, jer je kontrabasista doveo svetsku zvezdu saksofona Andreja Prozorova, svirača visoke kategorije koji je sarađivao sa Zavinulom. Pravi profesionalci ne kritikuju radne uslove. Sjajni muzičari sjajno su svirali. Publika, uglavnom starija, zaposela je skromni festivalski prostor verovatno od popodne, izbile su svađe oko stolice, ko je mogao, stajao je, ko nije – seo je na kamene kontejnere za đubre i ostale upotrebljive postamente, redari su izveli glasnog pijanca, stanje redovno u centru Beograda.

Završne večeri solo koncert je održao makedonski gitarista Vlatko Stefanovski, koji je poveo publiku na „zanimljivo muzičko putovanje, samo uz pomoć elektro-akustične gitare i nekoliko pedala“, što je najviši oblik predstavljanja ovakvog vanserijskog muzičara. Oni koji nisu u njegovom rangu ponekad su mu samo smetali (apostrofiramo saradnju sa klasičnom violinom).

Festival Todo mundo organizovan je uz podršku Centra za kulturu „Vlada Divljan“ (da podsetimo, nekadašnji tonski studio Radio Beograda imenom Braće Stamenković), u saradnji sa Gradskom opštinom Palilula (kao deo njihovog kulturnog leta), u organizaciji promotorske kuće „Longplej“ i Udruženja „Ring Ring“. Promotori, zamislite se. Nisu svi festivali na otvorenom istog kalibra. Festival ozbiljnih namera i postignuća kao što je Todo mundo zaslužuje više poštovanja i normalnih logističkih uslova za izvođače ali i beogradsku publiku.             

[/restrict]