Књажевац, 2017
Нови, јубиларни број „Истока“ је са 220 страна до сада најобимнији. „Исток“ је не само најбоље књижевно и теоријско гласило Источне и Јужне Србије већ и један од најзначајнијих домаћих часописа, једини са колор-прилозима у сваком броју. У јубиларном издању је и библиографија досадашњих бројева, избор из поезије песника и критичара Слободана Стојадиновића Чудета (1948–2011) и студија о њему. „Исток“ традиционално представља српску и инострану поезију, и у овом издању у више прилога наградом „Раде Томић“ 2016. награђеног песника др Недељка Богдановића за књигу „Олтар у планини“. Саша Радојчић, предавач на Факултету ликовних уметности у Београду, један од истакнутих песника, преводилаца и естетичара, објавио је филозофски есеј „О срећи“. Поезија Радета Томића представљена је у три студије, као и књиге Тање Крагујевић, Ненада Трајковића и Бранислава Станојевића. У блоку о баштини и културној завичајности су прилози тројице стручњака о „Значају лексиколошких проучавања говора југоисточне Србије“ и о жупи Тимок и Рачи. У рубрици „Портрет уметника“ је текст ликовног критичара Дејана Ђорића „Дискреције Драгослава Живковића“ из монографије у припреми о овом сликару и цртачу. Његова 22 рада приказана су у броју јер је овај тихи мајстор из Књажевца међу најсјајнијим сликарима на прелому века.
СРБИЈА У ДУБРОВАЧКИМ ТЕСТАМЕНТИМА 1414–1436
Архив Србије, Београд, 2016
У књизи коју су сабрали и приредили Андрија Веселиновић и Дејан Јечменица
објављено је 48 дубровачких тестамената везаних за средњовековну Србију у периоду од 1414. до 1436. године, а који се чувају у Државном архиву у Дубровнику.
Књига садржи: предговор на српском, италијанском и енглеском језику, тестаменте са описом садржаја, факсимиле, скраћенице коришћене литературе, списак илустрација и индексе.
Јелена Јовановић Жигон
СИМОНИДА КАО ПОЕТСКА ИНСПИРАЦИЈА
„Филип Вишњић“, Београд, 2017
У ову ванредно илустровану књигу, између чијих корица су сабране песме посвећене Симониди, најмлађој српској краљици, улази се, како у предговору књиге запажа Душан Стојковић, као у храм. Отвара је чувена песма „Грачаница“ Десанке Максимовић, а за њом следи најпознатија песма испевана о Симониди, једна из косовског циклуса Милана Ракића. Та песма је била као матица која је окупила око себе све остале песме посвећене најмлађој српској краљици икада.
Радоје Радосављевић
БОМБА У ГЛАВИ
„Апостроф“, Београд, 2017
Неочекивана вест о могућности да се у темељу њене зграде налази бомба, која сваког часа може да експлодира, вођу нарко-картела, подводачицу, директорку „ријалити“ телевизије, тајкуна Јелицу Јелу Злоногу затиче у јеку великих припрема за одржавање оснивачке скупштине удружења „Безразложно оптужених привредника“ помоћу ког планира да зада завршни ударац свом архинепријатељу, полицијском инспектору Ђури, који је годинама прогони. У Јеличиној исконској борби за „врли нови свет“ коју води током читаве драме, помаже јој плејада колоритних ликова.
Милош Ивановић
„ДОБРИ ЉУДИ“ У СРПСКОЈ СРЕДЊОВЕКОВНОЈ ДРЖАВИ
Историјски институт, Београд, 2017
Познавање прилика на тлу средњовековне Србије понекад у значајној мери зависи од одгонетања значења извесних термина који се срећу у изворима у вези с овим периодом. Такав је термин „добри људи“ који се на подручју српске државе у сачуваним изворима први пут среће 1355. у повељи цара Стефана Душана у манастиру Хиландару. Ова студија разјашњава улогу и друштвени положај „добрих људи“ у српској средњовековној држави.