Др ЏУДИТ РАЈСМАН – Образовним пакетима које намећу Србији деца се моделују за педофилске мреже

Неопходно је да се не дозволи наставак политике сексуализације деце. Људи се у суштини не слажу са овим процесима. Они се залажу за много конзервативнији, хришћански однос према деци, породици, њеној улози и вредностима

Саговорник „Печата“ др Џудит Рајсман разобличила је Нови сексуални поредак за чије је успостављање Рокфелерова фондација одвојила огромне своте новца, уложеног како би опскурна и опсцена „истраживања“, која су спроводили др Алфред Кинси и „Институт за секс“ на Универзитету Индијана на чијем је челу он био, поставила темељ за „сексуалну револуцију“, успостављање закона којима се нормализују хомосексуализам и порнографија и увођење наставних програма у вртићима и школама у којима се деца моделују по мери Новог светског поретка као објекти за педофилију, претварајући свет у савремену верзију Содоме и Гоморе. Др Рајсман је недавно постављена на чело саветодавног одбора организације „Ветерани – за спасавање деце“, одлучне да разоткрије највише ешалоне елитних педофилских прстенова који су се обрушили на нашу децу.

Истраживања којима сте разоткрили сексуално-индустријски комплекс и улогу Дејвида Рокфелера и Алфреда Кинсија у његовом успостављању данас су у центру пажње. Да ли чињеница да сте ви и ваше дело данас окосница борбе против монструозног похода глобалиста на децу и дечју сексуалност отвара простор за наду?

Америка је под контролом опсценог зла – педофилског култа. Веома сам задовољна што сам недавно одбрана за члана саветодавног одбора тима за специјалне операције састављене од бивших специјалаца, обавештајаца, професионалаца веома добро обучених за сваку врсту борбе. Ти људи су решени да разоткрију највише ешалоне елитних педофилских прстенова који су се обрушили на нашу децу. Неки припадници највиших ешалона власти учествују у сатанистичким ритуалима у којима се спроводи ритуално сатанистичко злостављање и убијање деце.

Веома је охрабрујуће и да је Трампова администрација отворена за увиде које представљам јавности током последњих четрдесетак година. Врло је тешко данас порицати реалност мојих истраживања у контексту ужаса са којим се суочавамо, али остаје да видимо. Структура моћи је таква да не можемо знати како ће се ствари у САД развијати. Неопходно је да људи не дозволе да се настави политика сексуализације деце. И они се у суштини не слажу са овим процесима. Залажу се за много конзервативнији, хришћански однос према деци, породици, њеној улози и вредностима. Таквом се представља и америчка администрација, а видећемо да ли ће издржати на том путу. Током последњих месеци Трампова администрација је ухапсила неколико хиљада педофила, што се под Обамом није дешавало. Обесхрабрујуће је стање ума, односно безумља које је доминантно на свим нашим универзитетима а које се преноси на наше студенте. Универзитетске власти, декани, председници универзитета, професори свих универзитетских дисциплина унисоно и са невероватном одлучношћу подржавају политику сексуалности Новог светског поретка. Ради се о људима на позицијама од великог поверења и угледа у друштву.

[restrict]

„Подеста мејлови“ које је Хилари Клинтон разменила са шефом свог изборног штаба Џоном Подестом, а које је објавио „Викиликс“, утицали су на исход председничких избора у САД, сугеришући да су педофили инсталирани на најважније позиције у светској структури моћи у свету.

Тачно је да су педофили на водећим позицијама. То је урађено захваљујући дуготрајном деловању структуре коју сам назвала „сексуално-индустријски комплекс“, а који обухвата „научну област“ сексологију или такозвано „систематско изучавање сексуалног понашања“ (оно непрекидно, наводним новим „научним“ доказима помера границе „нормалности“ у сексу), фондације које између осталог финансирају и етаблирање најразличитијих ЛГБТ организација широм света, порнографију и фармацеутску индустрију.

Тренутна кампања сексуално-индустријског комплекса усмерена је на легализацију педофилије.

Подсетићу вас да је Америчка психијатријска асоцијација (АПА) 1973. уклонила хомосексуалност са своје листе „поремећаја“ – на основу гласања својих чланова. Тај потез АПА поставио је темеље за легитимизацију хомосексуализма. И пазите: 22 године након тога, 1995, АПА је уклонила педофилију и садизам из класификације „поремећаја“ свог Дијагностичког и статистичког приручника IV (Diagnostic and Statistical Manual IV).

Као и када су у питању хомосексуална пропаганда и психолошке операције умекшавања (десензитизације – уклањање отпора према хомосексуализму), којима су биле потребне године деловања да би нас довеле ту где смо данас, педофилски лоби истим корацима „нормализује“ сексуални однос типа „одрасли–дете“. И опет су професионалци Америчке психијатријске асоцијације на њиховој страни.

Сада, захваљујући огромном новцу Рокфелера, Гејтса и Сороша, на челу држава попут Хрватске на пример, у коју сам била позвана како бих раскринкали политику сексуалности Новог светског поретка, налазе се педофили. То се дешава широм света и УН су део те структуре. Рокфелеров, Гејтсов и Сорошев новац (оних који су проглашени „филантропима“) финансирају структуре које подржавају абортус и монструозну сексуализацију деце, покушавајући да снизе старосну границу пристанка на сексуалне односе на десет година и ниже. И та граница се непрекидно смањује. Ти такозвани „филантропи“ финансирају искључиво универзитете који испуњавају њихову агенду успостављања Новог сексуалног поретка и тоталитарне контроле.

Разобличили сте најмрачније тајне сексуалног „истраживања“ Алфреда Кинсија, као једне од најбоље скриваних научних превара, која је поставила моралне основе за сексуалну револуцију у САД 60-их година прошлог века и омогућила нормализацију хомосексуализма, порнографије, педофилије, инцеста, садомазохизма, групног секса… Алфред Кинси не би, међутим, ништа урадио да није био под директним патронатом Дејвида Рокфелера.

Дејвид Рокфелер, који је недавно умро у 101. години, заслужује апсолутну пажњу у нашој анализи. Оснивач „Стандард оила“ и некадашњи најбогатији човек на свету, кога естаблишментски медији славе као најзначајнијег филантропа који своја добра дела остварује преко Рокфелер фондације, финансирао је покрете дизајниране за сексуални инжењеринг (сексуалну револуцију) и њеног инаугуратора Алфреда Кинсија. Дејвид Рокфелер је пионир у социјалном инжењерингу. Рокфелерова фондација покренула је многобројне пројекте у чијој реализацији сада учествују Џорџ Сорош и Бил Гејтс. Мрачна страна ових напора никада неће бити укључена у разматрање дела и живота овог монструма. Рокфелерова фондација финансирала је еугеничке пројекте Трећег рајха а касније два највећа америчка еугеничка пројекта: програм сексуалне револуције Алфреда Кинсија и Маргарет Сангер – абортус по поруџбини и популациону контролу, пласирану под синтагмом „планирано родитељство“. Трећи елемент у том мозаику зла је Плејбој Хјуа Хефнера који су финансирали Кинсијев институт и „Планирано родитељство“, у циљу промовисања масовног промискуитета. Хефнер је креирао потребу за промискуитетним циљевима „планираног родитељства“.

Рокфелерова фондација била је главни извор прихода за педофила Алфреда Кинсија. У својој књизи Сексуално понашање мушкарца Кинси је тврдио да је дете сексуално биће од рођења, те да су сексуални односи са одраслима нешкодљиви. Доказ је приказао у пет табела у којима је описивао „оргазме“ при серијском сексуалном злостављању и силовању деце од два месеца старости па навише. Урлици, падање у несвест, конвулзије деце били су описивани као „оргазми“ од стране Кинсија – садомазохистичног бихомосексуалног педофила. Рокфелерова фондација је финансирала и медијски цунами који је ово педофилско смеће претворио у валидне, научно засноване чињенице и слику сексуалног живота америчке популације и деце. Кинсијева лажна наука се и данас предаје на универзитетима. Алфред Кинси је креирао рангирајућу скалу (Heterosexual–Homosexual Rating Scale) којом је класификовао сексуалне идентитете. Хетросексуалци и моногамисти су били на самом дну ове скале која је сугерисала да је флексибилност сексуалног идентитета пожељна. Не врху је – разуме се – позиционирао хомосексуалност. Јасно и природно, будући да је Кинси био хомосексуалац и педокриминалац, садиста и садомазохист, овисник о порнографији и све те његове абревијације данас се сматрају културно прихватљивим и широко су промовисане у популарној култури: филмовима, телевизији, књигама, часописима, рекламама… Нормализација, културна валидација и мејнстримизација хомосексуалности један је од највећих преокрета и може се сматрати тријумфом Алфреда Кинсија. Читав овај процес нормализације Содоме и Гоморе траје од 1948. године.

Кинсијева књига Сексуално понашање Американаца била је заслужна за лансирање порнографске индустрије, оличене у Плејбоју, који је 1954. основао Хју Хефнер. Како је заправо дизајниран Плејбој?

Плејбој је дизајниран да изведе заокрет ка педофилији, содомији и инцестуозном сексу са децом. Плејбој је први порнографски магазин за момке са колеџа – средњошколце, дизајниран да заведе читаоце. И то је изведено веома паметно и свеобухватно.

Хју Хефнер није имао сексуална искуства док је био у колеџу. Није изгубио невиност све док се није верио, као и већина момака у то време. Педесетих година средњошколци махом нису практиковали секс зато што су се чували за изабранице свога срца. Као и девојке. И онда се Хефнер упознао са Кинсијевом књигом, а Кинси је искористио ситуацију после Другог светског рата како би изменио слику о Американцима, сервирајући лажи којима је „доказао“ да 95 процената Американаца ужива у девијантном сексу. Његови „извештаји“ слављени су као доказ да Американци желе да буду сексуално слободни у активностима какве су не само хомосексуализам већ и педофилија. Хефнер, а и читав свет, у то су поверовали јер је Кинси радио под ауторитетом „науке“ и академије. И Хефнер је егзалтирано ускликнуо: „Ја ћу бити Кинсијев памфлетиста! Ја ћу обучити друге људе, рећи им истину о нашим родитељима и њиховој сексуалности!”

И Хефнер је обучио милионе људи широм света Кинсијевом сексу базираном на педофилији. Само неколико људи је схватило да се ради о процесу усмереном против мушкости, као и да дуплерице Плејбоја воде у импотенцију. Заправо, сва порнографија ствара импотенцију у гледаоцу – мушкарцу.

Плејбој вас је 1994. године тужио пред холандским судом за клевету због тога што сте га на холандској телевизији оптужили за продукцију дечје порнографије и пропагирање инцеста. Холандски суд вас је, међутим, ослободио оптужбе. Опишите нам тај процес.

Оптужила сам Плејбој на холандској телевизији јавно и намерно. Људи из руководећих структура холандске ТВ компаније су се уплашили од Хефнерове тужбе. Онда сам им послала хрпе доказа: многобројне фотографије које је Плејбој објављивао, прецизно датиране и евидентиране, као доказ да су моје тврдње тачне. Епилог је да је холандски суд, либералнији него амерички, закључио да је Хефнер производио и дистрибуирао дечју порнографију и – ја сам добила судски процес. Судија је пресудио у моју корист. Хефнер се жалио на судију који му је одговорио: „Због чега не тужите др Рајсман у САД? Свакако имате ресурсе за тај судски спор.“ Али, разуме се, Хефнер то никада није урадио. Зашто? Па морао би да се ослони на презентовање доказа.

Рокфелерова фондација дичи се својом улогом у промовисању Кинсија. Да ли је Кинси одабран с јасном намером да креира „научну“ базу на којој би могао да се спроведе сексуални инжењеринг америчког народа, као и светске популације, и уведе закон какав је „Модел пенал код“, који такав инжењеринг штити и подржава?

Одговор на ваше питање је: „ДА! Апсолутно!“ Зашто је Кинсију Рокфелер дао тако значајно место? Кинси је био нико и ништа у тој области. Био је зоолог. Мерио је инсекте зване „шишарац“. Међутим, Рокфелер је дао Кинсију паре и учинио га суперславним јер је у разговору с њим схватио да је Кинси первертит, вољан да уради све што се од њега тражи. Подсетићу ваше читаоце да је 1954. Конгрес САД, забринут због утицаја који велике фондације ослобођене пореза имају на национално, социјално, економско и политичко благостање, оформио Комисију на чијем је челу био републиканац Керол Рис из Тенесија, конгресмен и херој из Првог светског рата. Рисов комитет потврдио је оно што је судија Врховног суда Луис Брандес једном приликом рекао у вези са овим фондацијама: да су оне постале држава у држави и да служе постизању политичких циљева. Рисова комисија је известила да је стара светска аристократија уједињена са наследницима америчких „барона пљачкаша“ успела да оствари контролу над огромним ресурсима „делујући изван политичког процеса“.

Веома је занимљиво да је Рисова комисија истражила сву документацију грантова које је доделила ова фондација – осим једног. Није им било дозвољено да завире у Кинсијеве фајлове. Конгресу је речено да не сме да завири у Кинсијев досије! Комисији је изричито стављено до знања да ће њен рад бити обустављен уколико се истрага о Кинсијевој делатности настави. Због чега? Због тога што би, да је те 1954. године америчка јавност сазнала на чему почива Кинсијев рад, и он и његов тим били ухапшени јер би јавност сазнала шта је Кинси са својим сарадницима радио у такозваној соби 34, где је сексуално злоупотребљено 317 деце у форми научног истраживања – оно је подразумевало да сарадници штоперицом мере време за које су деца, под дејством стимулуса, доживљавала оно што је Кинси регистровао као оргазам. Том приликом силована су деца, почевши од двомесечне бебе до петнаестогодишњака, током 24 сата, непрекидно, како би доживела „оргазам“. На основу таквих „истраживања“ Кинси је закључио да су дечаци, упркос насилним реакцијама и плакању, уживали у ручној и оралној стимулацији коју су спроводили педофили. За Кинсија је оно што би сви други људи видели као силовање било тек „сексуална игра“ са децом, потпуно „безопасна и нешкодљива“, нарочито ако је дете „дало сагласност“.

Институт Кинси, који се налази на Универзитету Индијана, наставља да одбија да за јавност отвори архиве о делатности тима Алфреда Кинсија којим су „добијени подаци“ о дечјој сексуалности.

Требало је та опскурна „истраживања“ преточити у закон. Model Penal Code је први национални закон који је регулисао сферу сексуалних преступа (до тада су постојали само закони појединачних држава у саставу САД). Рокфелер се огромним свотама свог новца заложио за Model Penal Code који је у потпуности преписао све „закључке“ до којих је Кинсијев тим дошао.

Тако је дошло до свеопште либерализације секса: сексуално образовање ушло је у школе – засновано на Кинсијевим „научно утемељеним“ налазима, обилато финансираним и подржаним од стране Рокфелерове фондације и моћних интереса који су знали да је у питању превара.

На који начин је Кинсијев рад покренуо револуцију у сексуалном образовању најпре у америчким школама, а сада и глобално?

Револуција у сексуалном образовању у САД почела је 1960-их, када су Кинсијеви ученици доминирали академским комисијама које су издавале акредитације за сексуалне едукаторе. Пре тога, сексуално образовање се састојало од људске биологије и репродукције, хигијене и брака. Након што је Кинси објавио своје налазе, неколико група се залагало за подучавање деце да су „сексуална бића“ од рођења, и да морају бити свесна свих врста сексуалног понашања. Савет за информације и образовање о сексу Сједињених Држава (СИЕЦУС – сада Савет за информисање и образовање о сексуалности) и „Планирано родитељство“ су лидери у стварању таквих наставних планова и програма. Кинсијев институт је створио СИЕЦУС 1964. године са експлицитним циљем да укључи Кинсијеву филозофију у програме сексуалне едукације. Деца се уче у школама да буду објекти за педофилију. Они који су то осмислили добро знају да је мозак деце могуће обликовати, деци се говори да могу да имају орални и анални секс са оним кога изаберу – било да је дечак или девојчица, одрасла особа – било ко, петогодишњаци се уче како да мастурбирају, и то се све одвија под заштитом закона.

Пре петнаестак година, након предавања пришло ми је дете које је било у основној школи и поставило ми питање: „Др Рајсман, наша наставница сексуалног васпитања нам је рекла да можемо да избегнемо трудноћу ако користимо кондом. Хтела сам да вас питам: да ли, ако немамо кондом, можемо да користимо алуминијумску фолију?“ Господе Боже, помислила сам. Чему уче децу која би требало да буду предана раду, да се играју, да се друже? Уместо тога, изложена су перверзији и то у нашим школама. Ради се о процесу освајања људске популације и интегритета мушкараца и жена. То данас веома добро видимо у најновијем налету Новог светског поретка ка промоцији трансџендера и реторици која сугерише да је људски идентитет флуидан, да човек може да буде било шта. Креирана је читава скала идентитета и то под окриљем науке. Каква је то врста лудила!? Под „сексуалним образовањем“ деци се сервирају ЛГБТ сексуални материјали. Наставни планови којима се то омогућава пласирају се под утицајем специјалних тела инсталираних у министарствима, увезаних са глобалним структурама. Ови материјали би нормално били класификовани као „штетни за малолетнике“ – опсцени, чија дистрибуција би се у било ком другом окружењу сматрала за злостављање деце.

Проследила сам вам Стручно упутство за примену образовних пакета за учење о теми сексуалног насиља у образовно-васпитним установама које је недавно „Група за заштиту од насиља и дискриминације“ која делује при нашем Министарству просвете, објавила на сајту Министарства. „Образовни пакети за учење о теми сексуалног насиља над децом“ израђени су како би постали „део редовног постојећег националног курикулума, односно наставног плана и програма“. Какав је ваш суд о овим материјалима?

Погледала сам програме које сте ми послали, које су у Србији покушали да убаце у систем. Тим програмима се деца тренирају за домаће и интернационалне предаторске мреже. У исто време, пропагандни образац налаже да се у медијима говори о злостављању деце у породици. То је уобичајена мантра.

Овде је довољно знати да деца имитирају понашање које посматрају – или бар понашање које им је представљено као нормално и прикладно. Програмирање попуњено појмовима који им се сервирају у васпитно образовној форми имаће тенденцију да производи децу по мери Новог светског поретка. Најгоре што можете детету да урадите је да му у мозак убаците слике са сексуалним садржајем и то подржите ауторитетом васпитача, учитеља и наставника. Када се детету говори о сексу и када му се сервирају слике и постављају питања типа: „Да ли желиш да те додирују“? „Где желиш да те додирују“ – дете се осећа уплашено. Оно осећа да таква питања не би требало да му се постављају и испуњава га мешавина великог узбуђења и страха. Педофилски монструми, постављени на руководеће позиције управо то стање код деце желе да изазову широм света јер то стање сексуални первертити и садисти обожавају – мешавину страха, срамоте и секса.           

Др Џудит Рајсман ауторка је књига Меки порно игра грубу игру (1991); Кинси, секс и превара (1990); Кинси, злочин и консеквенце (1998, 2000, 2003); Слике деце, злочина и насиља у Плејбоју, Пентхаусу и Хастлеру (1986, 1989, 1990); Сексуална саботажа: Како је један луди научник покренуо епидемију корупције и заразе у Америци (2010). Др Рајсман је своју каријеру посветила вишедеценијском истраживању процеса током кога је сексуалност постала моћно оружје за форматизацију човека по мери моћних интереса. Њена истраживачка мисија усмерена је на излагање, декодирање и борбу против модела сексуалности чији је научни утемељитељ био др Алфред Кинси на чијим је студијама Сексуално понашање мушкарца (1948. и Сексуално понашање жена (1953) засновано функционисање сексуално-индустријског комплекса као едукационо-порнографско-хомосексуално-фармакоиндустријског гиганта који умрежен и опремљен методама, техникама манипулације, контроле и форматизације појединаца, народа и држава, беспоговорно намеће свој модел света, орвелијански називајући апсолутну, тоталну и тоталитарну неслободу, контролу и инжењеринг – људским правима и слободама.

[/restrict]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *