Како је америчка обавештајна служба на свом сајту означила 1918. као годину настанка Србије, а како јој ми дајемо за право не помињући Законоправило Светог Саве или Закон о рудницима који је 6920/1412. године донео деспот Стефан Лазаревић
Упамтите, Срби! Нисте криви! НАТО је злочинац. Ми, Срби смо жртве. Ко вам другачије каже – лаже! Имајте стално ово на уму. Да се не заборави. Малобројни народи морају памтити. НАТО не мора. Он се узда у снагу јачег и безумнијег. Тумачиће појаве онако како сматра да треба. Час овако, час онако. Увек ће бити уверен да је у праву. Ко му се супростави тај ће бити оптужен за сва зла овога света.
[restrict]
ОГРОМАН ПО ОБИМУ, БЕСКРАЈАН ПО ЗНАЧАЈУ Поједине новине су ових дана објавиле податке америчке агенције ЦИА о Србији. Занимљиво је погледати како шпијунски аналитичари виде Србију. Ако одбијемо податке у дужини путева, железничких пруга, издржљивости мостова, које као да је сакупљао покојни Бата Стојковић из филма „Ко то тамо пева“, види се веома опасна ствар.
На сајту ЦИА Србија као држава постоји тек од 1918. године и то као део Краљевине Срба, Хрвата, и Словенаца. О Србији пре тог датума нема ништа, бар по сведочењу новина које се објављују у Србији. Да ли је то случајно? Нажалост, није. Пажљиво је биран почетак „настанка“ Србије. Изједначен је са Хрватском и Словенијом, које нису ни постојале до стварања поменуте краљевине. Кад је Краљевина формирана, они су добили легитимитет. После тога им та држава није била потребна и учинили су све да је униште. Затим је настала злогласна усташка НДХ. Срби су је добро запамтили, јер је у њој што убијено, што заклано више од милион жена, деце, мушкараца из само једног разлога – били су Срби православне вере.
Зато морамо да чувамо своју историју, у школи да је учимо, да памтимо, да о њој говоримо деци и унуцима. Да се о њој прича на телевизији, у новинама. Морамо ми, а затим и наша деца да знамо шта је Законоправило Светога Саве. Огромно по обиму, а бескрајно по значају за Србе и њихову историју написано 6727/ 1219. године.
СВЕДОЧАНСТВА О КОЈИМА СЕ ЋУТИ Законоправило Светог Саве најважнији је државни, црквени, правни, историјски, књижевни рукопис који Срби имају. Захваљујући њему створена је Српска православна црква. Он је практично и први устав државе Србије. Осим црквеног живота Законоправило уређује и односе у свим животним областима и пружа заштиту сваком појединцу. На основу њега сазнајемо шта се све сматрало социјалним случајем. Какве су мере предвиђене за отклањање последица. Социјално старање је изражено у многим видовима. Поред бриге о сиромашнима и болеснима, за које су подизани одговарајући домови, штићене су особе са телесним манама, утврђиване узајамне социјалне обавезе родитеља и деце, помагане удовице, штићени робови од самовоље господара, најамници од израбљивања и злоупотребе послодаваца, дужници од зеленашења зајмодаваца.
Зашто се овај величанствени документ не изучава у државним школама Србије или на универзитетима у Србији? Уме ли данашњи министар просвете да пружи некакав разуман одговор? Зашто се у школама у Србији не изучава Закон о рудницима који је 6920/1412. године донео Деспот Стефан Лазаревић? Србија је имала Закон о рудницима осам деценија пре него што је Колумбо (Колумбо, јебем ти матер радозналу, београдски графит из 1999) открио Америку. Смеју ли ђаци у Србији научити нешто о овом закону?
Зашто се у школама не учи о постојању Српског календара? Ђорђе Трифуновић („Азбучник српских средњовековних књижевних појмова“, Београд, 1990) у одредници натпис наводи више натписа датираних по српском календару. Ево неколико примера.
Као најстарији натпис је одломак са именом кнеза Бориса и годином 6401. што би одговарало 893. години. У ширим областима Зете и Рашке јављају се надгробни натписи… „Поменујте и мене рабу божију Марију, а зовом Велиславу. Престави се месеца септембра 28 дан в лето 6881/1372.“ Слична је молба да се помене монах Макарије који се престави месеца марта 20 дан 6896/1388. Натписа има и за Георгија јеромонаха из 7190/1682, Викентија 7097/1589. и тако редом.
На кули у Смедереву налазе се подаци о оснивачу деспоту Ђурађу Бранковићу из „лета 6938. или 1430“.
Натпис на печату попа Вука у коме се помињу Овчар и Каблар и река Морава носи датум 7121/1613. У натписима на звонима увек се наводи име дародавца па тако имамо Радослава из 6937/1429. Може се набрајати унедоглед.
Зашто ђаци бар у Србији, која је самостална по уређењу школе и наставних програма, не уче и ову историју која свакако није мит, не умем да одговорим. Нисам довољно образован.
На данашњи дан, 15. септембра 1918. године у 5.30 ујутро 144.000 српских војника кренуло је у пробој Солунског фронта и ослобађање Србије. Бар су тако веровали. Задатак су извршили.
Не заборавите српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана.
[/restrict]