Сем Шепард (1943–2017) – Одлазак елегантног каубоја

Неколико десетина књига и позоришних комада, скоро седамдесет одиграних улога, рад у театру и на великом екрану, поштовање публике и колега, мада не и холивудског естаблишмента, заоставштина су Сема Шепарда, сјајног представника све малобројнијег дела америчке културе који се налази на позицији противтега холивудској идиотизацији сопствене и светске публике. Његова смрт представља озбиљан губитак управо у балансу између ауторског добра и зла такозване индустрије забаве с друге стране океана

Крајем јула свет филма и позоришта је остао без једног од најаутентичнијих америчких модерних писаца и протагониста Сема Шепарда. Брутална судбина када је реч о начину на који ће овог човека одвести у вечност (мучна и болна смрт од последица неизлечивог обољења познатог и под називом Лу Геригова болест) у његовом случају није била нимало прикладна његовом животном делу и учинку. Једноставно, није заслужио такав крај. У свом увек опуштеном и лежерном стилу Сем је прихватио ову неправду живота као и све у животу препуном бурних преокрета, успона и падова, преиспитивања и доказивања себи и другима да је способан за све врсте окршаја са судбином. Као ретко која холивудска звезда Сем је тврдоглаво и доследно прошао свој век не дозволивши да иједног момента буде укаљан захтевима „великог“ Холивуда и његових послова. Досегавши значајан ниво управо оне врсте славе коју је презирао, у време успеха чувеног филма „Права ствар“, када се први пут наметнуо као врхунски глумачки потенцијал, Сем је хладнокрвно и крајње опуштено одбио од себе све коруптивне захтеве шоу-бизниса и без уступака било коме и чему се склонио у унутрашњост Америке, на свој ранч и у суштини каубојски живот који је одувек и водио.

[restrict]

Лудило за љубављу и због ње Ипак, свету је наставио да испоручује врхунска дела, најпре као позоришни писац. Уосталом, већ до тридесете имао је исто толико на разним позоришним сценама Америке реализованих комада. Тај део његовог рада крунисале су чак две Пулицерове награде и једна номинација за исту у периоду између 1979. и 1984. за комаде „Сахрањено дете“, „Прави запад“ и „Луди од љубави“. Овај последњи је његово најпознатије дело не само због тога што га је на великом платну управо са Шепардом као главним јунаком екранизовао чувени Роберт Алтман већ и зато што је ова комплексна љубавна драма постала његов најреализованији комад на интернационалној сцени (игран и на нашим „даскама“). Можда се баш у том комаду огледа и суштина његовог писања и интересовања које су препознали поклоници овог аутора широм света. Шепард је, наиме, био склон „лудилу“ од љубави, због љубави и за њу. Његов је приватни живот то најбоље илустровао. Осим бројних краткотрајних веза током младости његов је живот у зрелијим годинама обележило скоро три деценије дуго партнерство са холивудском звездом Џесиком Ланг с којом има и двоје деце. И последње године живота, као и све претходне, провео је у загрљају љубави, у слободној вези ван конвенционалних стега.

Тако је уосталом приступао и свом послу. Бирао је улоге које су га представљале као човека снажног карактера макар он и био корумпиран злом пошто се није либио да глуми и негативце. У својој последњој улози те врсте и претпоследњој уопште, у изузетној серији „Нетфликса“ „Сродство“, Сем је маестрално, на неки начин и ламентно, одиграо бруталног патерфамилијаса једне изузетно проблематичне породице с југа Америке. Иако је такав човек ипак далеко од његовог карактера, сличност је прилична с обзиром на то да је Сем у суштини увек био самосвојни, сопственим принципима и идеалима потпуно обузети каубој и војник љубави, привржен тренутној породици, али најпре себи и повученом животу далеко ван светлости позорнице и Холивуда који је одувек отворено презирао сматрајући га тривијалним местом за забаву, како је једном рекао, тинејџерских идиота! Глуму у таквом окружењу није много ценио најпре због система који је смишљен да повлађује егоцентричним звездама, што га је посебно иритирало. Стално је цитирао речи чувеног режисера Теренса Малика који је тај небулозни и невероватни систем константног повлађивања звездама назвао „санкционисаном таштином“. Отуда, с таквим ставовима, Сем и није могао да постане холивудска суперзвезда што је после великог успеха поменутог филма „Права ствар“ деловало да ће бити. Заправо, чинило се да је чинио све што би га ефикасно скренуло с тог пута. Систем је узвратио готово потпуним игнорисањем његовог рада. Током вишедеценијске каријере Шепард је само по једном био номинован за три најважније глумачке награде – за Оскара („Права ствар“ 1984. у категорији епизодиста), „Еми“ (за ролу Дашијела Хамета у ТВ филму „Даш и Лили“ 1999) и „Златни глобус“ (за исту улогу), али ниједну никада није освојио. И чувени филм Вима Вендерса „Париз, Тексас“ му је донео само номинацију за адаптирани сценарио и то једино за британску националну награду БАФТА. Последње је признање, „Холивудску филмску награду“, освојио пре четири године као део ансамбла филма „Август: округ Осејџ“ који је победио у категорији најбоље екипе године. Занимљиво је, наиме, да је за више десетина сценарија, књига и драма, као за скоро седамдесет одиграних улога награђен са само шест награда и дванаест номинација! Холивудски систем је доследно озбиљно одговорио на Семово игнорисање његових правила.

Бизарни лик из америчке провинције Шепард је, додуше, у младости показивао све склоности типичне холивудске звезде. Био је родео јахач, правио је изгреде, јурцао је лудо за љубављу, имао подужи период искуства са дрогама, посебно као рокер, а што је био крајем шездесетих и почетком седамдесетих година прошлог века и то у неколико група. Тај младалачки рокерски залог (свирао је бубњеве и гитару, помало радио и као текстописац) био је довољан да деценију касније чак доспе у ситуацију да сарађује за Бобом Диланом – написали су песму „Девојка из Бромзвила“ коју је Дилан објавио на свом албуму 1986. године. Мада, склоности порочном животу нису нестале ни касније, па чак ни последњих година када је у неколико наврата привођен због вожње у пијаном стању. Син бомбардера из Другог светског рата и учитељице, одрастао на фармама и по касарнама, једнако свој и особен и усред холивудског гламура и на фарми, луталица по свету који је важне почетничке године стварања проводио између Њујорка, Холивуда и Лондона, човек који је волео позориште, али не и да игра на његовим даскама, увек некако елегантног каубојског држања, као бизарни лик из америчке провинције који је изнад велеградских манира, самосвестан и повучено доминантан и у друштву и у самоћи, и приватно и у својим улогама, Сем Шепард је освојио место у историји америчког филма и позоришта како својим улогама, не увек у важним и добрим остварењима, али увек врхунски професионално одиграним, тако још више као аутор способан да на странице својих дела забележи све сочне, истински значајне и промућурно разоткривене састојке карактера људи и њихових међусобних компликованих односа. Смрт такве личности и једног таквог уметника је велики губитак за све малобројнији аутентично ауторски и талентовани део америчке културе који се налази на позицији противтега холивудској идиотизацији сопствене и светске публике. 

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *