Решето за македонски сценарио

Најновија криза на релацији Београд–Скопље изнедрила је и нову политику Србије према суседима, у чијој основи се назире успостављање принципа политичког и дипломатског реципроцитета – како ти мени, тако ја теби

Чаша се очигледно прелила и Србија је одлучила да више не гледа Скопљу кроз прсте. Континуитет негативних односа Македоније према Србији последњих месеци  кулминирао је у „веома офанзивном деловању против наших органа и институција“, како је то рекао и сам председник Србије Александар Вучић. Зато је морао да уследи драстичан одговор Београда да, поред званичне дипломатске ноте, повуче и све запослене у нашој амбасади у Скопљу.

 

УзРОЦИ СУКОБА Требало је да прође неколико дана да би се разбистрило о чему се у ствари ради, јер у званичним саопштењима није наведено главно – ко и како спроводи то „офанзивно деловање“ према Србији. Дан пошто је Србија повукла своје особље из амбасаде у Скопљу сазнаће се и да је Македонија бацила Србији рукавицу у лице, најављујући (незванично, додуше) да ће подржати пријем Косова у Унеско.

Одлуком о повлачењу особља из амбасаде, Србија не само да шаље поруку да такво деловање домаћина неће толерисати, и да чак зна да је, у све што против Београда ради званично Скопље, умешала прсте и једна страна сила, већ показује и јасан сигнал јужним суседима да неће без последица проћи намера да подрже пријем Приштине у Унеско. Уколико се нова влада у Скопљу одлучи на такав корак, нарочито после раније најаве премијера Зорана Заева да ће бити уздржана око Косова, Србија би, како истиче министар спољних послова Србије Ивица Дачић, могла да промени став о признању имена Македоније под њеним уставним именом.

У Скопљу оцењују да би последице које Македонија може да претрпи уколико Србија одлучи да промени став о питању имена Македоније могле би да буду далекосежне. То би значило да би сваки билатерални уговор, који је потписан између Македоније и Србије, могао да постане предмет ревизије, што значи и ново преговарање за сваки уговор, било да се ради о уговорима о трговини или добросуседству.

[restrict]

НАТО КРУГ НА БАЛКАНУ Македонија се иначе, као што је познато, још од 2004. године налази у „стању вета“ када су у питању пријем у ЕУ и у НАТО јер Грчка не дозвољава да она буде примљена ни у једну од ове две организације чак ни под међународно прихваћеном одредницом БЈРМ (Бивша Југословенска Република Македонија).

Упућени тврде и да је један од разлога што је Македонија била у скоро трогодишњој кризи и на ивици грађанског рата после изнуђених избора од стране Запада, који су резултирали тиме да је губитник Заев уз помоћ Албанаца ипак формирао владу, управо и била промена имена Македоније, како би Грчка одблокирала свој глас, а НАТО могао да се простре широм Македоније. Геостратешки гледано, то би значило да би НАТО тиме затворио круг и завладао од Егеја преко вардарске долине до Јадрана.

Одговарајући на оптужбе Београда, македонска влада негирала је било какве обавештајне активности чија је мета Србија, а свој став о чланству Косова у Унеску није прецизирала, иако наводи да „има разних спекулација о томе у региону“.

„Македонска влада нити је имала намеру, нити је наредила обавештајне активности против или на штету нити једне државе, укључујући Србију“, изјавио је министар спољних послова Никола Димитров. Димитров је то рекао после седнице владе, а према наводима медија у врху власти одржане су и консултације после избијања дипломатске и политичке кризе са Србијом.

Оно што није званично речено, сазнало се посредно, изокола, што даје додатну слободу у многобројним спекулацијама и тумачењима. Тако је, рецимо, београдски „Блиц“ сазнао да су обавештајне службе Македоније пратиле и незаконито обрађивале српске дипломате. Тај лист наводи и да су у обавештајно деловање против Србије биле укључене и стране силе. „Српске дипломате су без икаквог разлога праћене, а чак је примењивана и метода застрашивања. Део притисака који је вршен ишао је уз аминовање странаца“, навео је извор београдског листа.

За генерала и стручњака за безбедност Момира Стојановића, ретки су примери у дипломатској пракси у свету да целокупно особље једне амбасаде буде повучено у матичну земљу, због чега процењује да је вероватно реч о озбиљној ствари чим су министарство спољних послова и председник Србије наложили повлачење особља из амбасаде у Македонији. Уосталом, и не упућује се протестна нота за нешто што се још није догодило, као што је гласање у Унеску.

Да је на помолу драматично погоршање односа са Скопљем потврдила је и премијерка Ана Брнабић. Поводом ситуације у вези са амбасадом Србије у Македонији, она је изјавила да се „не ради о малој ствари“, да би ове среде то и конкретизовала рекавши да су „обавештајна дејства“ конкретан разлог повлачења особља наше амбасаде из Скопља.

На том трагу, и председник Демократске партије Срба у Македонији Иван Стоилковић оцењује да је македонска влада још приликом свог успостављања нарушила односе са Србијом тако да од регионалне сарадње и стабилности није остало ништа, а још мање је остало од политике добросуседских односа. Третман српског особља и Амбасаде Србије у Скопљу у рангу су, каже, третмана који има иранска амбасада у Македонији. „У Македонији су Иран и иранска амбасада оптужени као спонзори тероризма. Тако да је у том смислу ово крајње непријатељски однос према Србији и према нашем персоналу у Македонији“, рекао је Стоилковић за „Спутњик“.

ЗАПАДНИ СТЕРЕОТИПИ О дипломатској кризи на релацији Скопље–Београд известиле су и западне агенције, очекивано не одступајући од своје досадашње матрице када је простор Балкана у питању. Америчка агенција „Асошијетед прес“ примећује да су односи Србије и Македоније напети откако је македонски премијер Зоран Заев оформио коалициону владу са странкама етничких Албанаца овог пролећа. АП оцењује да Србија и Русија подржавају конзервативну странку ВМРО-ДПМНЕ бившег македонског премијера Николе Груевског, и да се Русија противи плановима Заева о придруживању Македоније НАТО-у.

И британска агенција „Ројтерс“ преноси да су македонски медији повезали одлуку Србије о повлачењу дипломата из Скопља на консултације са наводима да Македонија намерава да се заложи за чланство Косова у Унеску. „Ројтерс“ подсећа да је Македонија једна од 114 земаља које су признале Косово (међу њима су и 23 земље чланице ЕУ) и напомиње да чланство Косова у УН блокирају савезнице Србије – Русија и Кина.

Као АП и „Ројтерс“, и француска агенција „Франс прес“ преноси наводе македонских медија да је одлука Србије повезана с подршком коју Скопље припрема за потенцијални нови покушај Косова да уђе у Унеско. Истовремено, подсећа да кандидатура Косова за чланство у том телу УН 2015. није добила довољно гласова држава чланица Унеска, али и примећује да Приштина још није поднела нову кандидатуру уочи генералне конференције која ће бити одржана за два месеца.

За разлику од ових агенција, немачка штампа је нешто конкретнија и, поред свађа Београда и Скопља, пише и о борби светских сила за утицај на Балкану. Док „Франкфуртер алгемајне цајтунг“, бечки „Стандард“ и „Пресе“ мање-више као могући разлог свађе наводе да би управо Македонија могла да Генералној скупштини УН крајем октобра предложи пријем Косова у Унеско, угледни дизелдорфски „Ханделсблат“ у чланку који потписују тројица новинара пише: „Док ЕУ и НАТО покушавају да јаче уз себе вежу државе попут Црне Горе и Србије, у југоисточној Европи се води борба за примат. Други актери су, поред САД, пре свих Русија и Турска, али и Саудијска Арабија.“ Лист се осврће на упозорење шефа аустријске дипломатије Себастијана Курца да се ојачани утицај Турске и Саудијске Арабије не сме „немо посматрати“. Курц је као пример навео да жене у Сарајеву и Приштини добијају новац како би улицама ходале забрађене и тако мењале слику града. „Балкан је често био лопта у игри регионалних сила. Хабзбурга против Османлија, Запада против комунистичке Русије, а усред свега тога су вазда биле интерне зађевице различитих етнитета које тамо живе“, пише даље „Ханделсблат“.

 

СТРАНИ ФАКТОР Тек, о постојању страног фактора који је умешан у целу причу говорио је и министар спољних послова Србије Ивица Дачић, да би председник Вучић новинарима додатно појаснио да тај страни фактор није Русија.

С тим у вези, Александар Митевски из Центра за истраживање и анализу напомиње да је председник Србије Александар Вучић био јасан када је рекао да не мисли да је та страна сила Русија.

„Капацитет за тако нешто има само Америка. Мислим да је све ово добро осмишљен план да се промени руководство на целом Балкану, како би они могли лакше да спроведу своје планове и да на силу гурну земље Балкана у НАТО“, износи овај македонски аналитичар за „Спутњик“.

Гостујући у уторак увече у дневнику Радио-телевизије Србије, председник Србије Александар Вучић изјавио је да је све што се дешава у вези с односом Македоније према Србији покушај да се створи једна „већа политичка прича“ и да се у њу увуче Србија, што он, истакао је, неће дозволити.

Вучић сматра да у Македонији постоје покушаји да се Србија прогласи одговорном за дешавања у македонском Собрању од пре неколико месеци када је избио инцидент са припадником српске БИА Гораном Живаљевићем, легално ангажованим у амбасади Србије у Скопљу, за кога су говорили су да је одговоран за дешавање у Собрању и да је то радио у сарадњи са Русима, испричао је Вучић. На РТС-у Вучић је изнео низ детаља у вези с овим случајем (о чему је „Печат“ на сличан начин детаљно писао пре два и по месеца, и то користећи званичне македонске изворе). Поред податка да је Живаљевић обавестио највише представнике македонске власти о свом боравку у Собрању, Вучић је навео и да су на састанку на Брду код Крања од њега тражили да повуче Живаљевића из Скопља и да је он то учинио. То је, према оцени Вучића, нетачно протумачено као признање Србије да је крива за оно што је оптужују, па су мере против њеног особља настављене још већим интензитетом.

КРАЈ ПОПУШТАЊИМА? Ми знамо шта су све радили, то се не ради пријатељима, указао је Вучић и обећао да ће Србија од септембра вратити особље у своју амбасаду у Скопљу и да ништа не тражи од Македоније. Вучић је рекао и да није тачно да Србија са Русима прави завере против било кога, али је нагласио и да зна да ће Македонија гласати за пријем Косова у Унеско.

Није случајно Вучић подсетио да је приликом македонског признавања независности Косова у Београду једина реакција била протеривање македонског амбасадора, да никакве реакције није било ни на хапшење владике Српске православне цркве и његово вишегодишње држање у притвору и затвору. И његов последњи телефонски разговор са македонским премијером Зораном Заевим, ове среде, своди се на обећања о помирењу и унапређењу односа, али у ваздуху се осећа да попуштања више нема.

Македонски аналитичар Бранко Ђорђевски за „Спутњик“ каже да је јасно да су односи Македоније и Србије постали талац Косова, односно албанске политике. Порука коју је Србија повлачењем дипломата из Скопља послала Македонији модел је по коме ће се Београд понашати ако Македонија не одустане од подршке Косову за пријем у Унеско. Ђорђевски тврди да је цела ствар у рукама Албанаца, који чине део македонске владе и од којих зависи и опстанак актуелне владе.

 

АЛБАНСКИ ФАКТОР И АМЕРИЧКА ЗАМКА Македонија је пример бестидног мешања у унутрашња питања и изборног инжењеринга, у коме се показало све лицемерје евроатлантских македонских „партнера“. Докле год већину има онај ко њима не одговара, они га урушавају, дижући цео спектар послушника на ноге. При томе је национализам Албанаца кључни фактор на Балкану, који се политички инструментализује а по потреби и милитаризује. 

И док је на почетку мандата Доналда Трампа било осуђено мешање америчких дипломата у унутрашња питања земаља домаћина, хушкања на сукобе и изазивања регионалне нестабилности, при чему је посебно наглашаван управо случај Македоније, сва је прилика да је Бела кућа поклекла под притиском „дубоке државе“ јер, управо из званичних америчких извора, сад поново стижу оцене да је Русија главни фактор дестабилизације на Балкану, а са њом и Србија.

Таква опасна обмана поново је актуелизована почетком августа ове године. Њу је громогласно промовисао потпредседник САД Мајк Пенс на самиту Јадранске повеље у Подгорици поруком: „Русија наставља да исцртава нове границе на Западном Балкану. Настојала је да дестабилизује регион и подели вас међусобно и од остатка Европе.“ (Накнадно му је реплицирао министар спољних послова Србије: „Кад је реч о цртању граница на Балкану, то је управо Запад урадио са Србијом.“)

Да ли управо овде, у појачаном америчком ангажовању на овим просторима, лежи основни узрок ситуације која је на видело избила изненадним повлачењем особља наше амбасаде из Скопља?

Како год, ако је веровати најавама председника Србије Александра Вучића, Србија ће убудуће реаговати на све што није у њеном интересу. „Не желимо сукобе, нити ће их бити, али морамо да штитимо државу и образ Србије“, рекао је Вучић, дајући јасно на знање да ће од сада у међусуседским односима владати реципроцитет. Дакле, „љубав за љубав – сир за паре“.      

[/restrict]