Македонско питање

Каква је веза између кризе у односима Србије и Македоније, унутрашњег дијалога о Косову и Метохији и најављене декларације о опстанку српског народа?

Сећате ли се када су Македонија и Црна Гора, било је то 9. октобра 2008. године, признале самопроглашену независност јужне српске покрајине, па је Србија реаговала драматичним и оштрим избацивањем њихових амбасадора из Београда јер Србија, одлучним речима тадашњег шефа дипломатије Вука Јеремића, „неће имати разумевања за било какву одлуку која (…) за свој ефекат има нарушавање нашег суверенитета и територијалног интегритета, што, наравно, подразумева признање једнострано проглашене независности Косова“? Па се – захваљујући „Викиликсу“, хвала Џулијану Асанжу – испоставило да је све то била само представа Бориса Тадића и Вука Јеремића намењена обмањивању овдашње јавности.

[restrict]

ЈЕРЕМИЋЕВА ПРЕДСТАВА Вреди подсетити на ту депешу америчких дипломата, 08BELGRADE1338, од 29. децембра 2008, која препричава Јеремићеве речи упућене америчком конгресмену Теду Поу: „Јеремић је објаснио да, у српској политичкој атмосфери, такве (оштре) изјаве владиних званичника заправо имају умирујући ефекат на јавност, не распаљују је додатно. Он је рекао да је одговор српске владе на црногорско признање независности Косова био осмишљен с овиме у виду: оркестрирали су ’театрално’ уручење писма којим су избацили амбасадорку Црне Горе, како би јавно демонстрирали љутњу и одлучност. Тај маневар задовољио је српско јавно мњење и зауставио позиве на даље акције које би, дугорочно, имале негативан утицај на билатералне односе, као што је ускраћивање бесплатног лечења и школовања за Црногорце, рекао је Јеремић. Он је нагласио да се, осим одласка црногорске амбасадорке из Београда, билатерални односи уопште нису променили.“

Горко захваљујући овом жалосном искуству с дипломатским сукобом који је био све само не оно што је изгледало да јесте, а требало је да изгледа да је реч о борби за српске државне интересе, тешко је и сада, усред нове кризе у српско-македонским односима, избећи упитаност да ли је власт Александра Вучића, дипломатским обрачуном с Македонијом у виду повлачења комплетног особља српске амбасаде из Скопља у Београд, одлучила да употреби већ опробане методе Тадићеве (и Јеремићеве) власти која је сасвим заслужено и нимало преурањено отишла на ђубриште историје. Или је пак садашњи сукоб с Македонцима све оно што онај сукоб с Македонцима (и Црногорцима) 2008. није био, те представља практичну демонстрацију новостечене решености званичног Београда да се заиста бори за сопствене интересе и да не зазире од уласка у сукобе због тога, уместо да се само претвара да то чини? Текуће македонско питање отуда, заправо, представља есенцију српског питања и наше блиске будућности.

Ова два, оволико различита и међусобно искључујућа могућа објашњења актуелне кризе последица су управо таквих, противречних дакле, сигнала које актуелна власт производи у последње време. Можда и намерно, а ако није намерно, онда смо суочени с деловањем које излази из оквира рационалности и нека нам је Бог у помоћи.

 

АМЕРИЧКА ОФАНЗИВА Али кренимо редом у овом покушају да разумемо шта нам се то догађа и шта ће нам се тек догодити.

Полазну тачку у садашњем низу догађаја представља појачано америчко ангажовање на Западном Балкану коме је циљ, у најкраћем, да америчку доминацију над овим нашим простором учини трајном и потпуном категоријом. А то значи потпуно избацивање Русије с Балкана – отуда и пријем Црне Горе у НАТО, отуда и најављена убрзана процедура уласка Македоније у НАТО, с оним македонским сценаријом који је томе претходио – а то пре свега значи сламање препреке овим плановима какву представља Србија. Јер ће за Србијом, падне ли, као следећа домина пасти и Република Српска, баш тим редом, и ето читавог Западног Балкана у НАТО-у. Одлазак Стивена Бенона, главног стратега председника САД Доналда Трампа, из Беле куће, који у основи значи да је вашингтонском Белом кућом поново завладао њихов интервенционистички и русофобни естаблишмент, ове ће америчке притиске на нас само појачати.

А да је заиста тако, уосталом, упадљиво сведочи већ и чињеница да је председник Србије Вучић недавно, први пут јавно, признао да јесте изложен притисцима у вези с Косовом и Метохијом и Русијом, при чему подсећамо да су у нашем случају КиМ и Русија нераскидиво повезани јер одустајање од једног значи и аутоматско одустајање од другог, и обрнуто. Елем, Вучић после састанка с Дејвидом Мекалистером, известиоцем Европског парламента за Србију: „Кључно питање је Косово, а друго кључно је однос Србије према Русији, а не владавина права, мада западни политичари то увек ’извуку’.“

 

ДИМНА ЗАВЕСА У оваквим околностима, дакле, Вучић је покренуо унутрашњи дијалог о Косову и Метохији. Па је затим, с председником Републике Српске Милорадом Додиком, најавио доношење декларације о опстанку српског народа, а на све се то сад надовезао и овај сукоб с Македонијом.

Ако унутрашњи дијалог, због мноштва својих сенки као што су најаве прихватања реалности и истовременог одрицања од митова, изгледа као најава предаје Косова и Метохије у складу с америчком жељом да то учинимо, декларација о опстанку српског народа и актуелни сукоб с Македонијом изгледају као борба за српске интересе која не може да буде усклађена с оним што нам Американци прижељкују.

Управо су то они противречни сигнали које споменусмо, јер намера да се предају Косово и Метохија не иде са намером да се боримо за интересе Србије и Срба на свим просторима на којима још живе, баш као што ни борба за интересе Србије и Срба оличена у најављеној декларацији и текућем сукобу с Македонијом не иде с намером да предамо Косово и Метохију. Једноставно, ова два процеса један другог искључују.

Па отуда и закључак да једно (од она два) представља пуку димну завесу, маску под којом ће бити спроведено оно друго. Ако је то оно што намерава унутрашњим дијалогом, Вучићу ће нешто лакше проћи предаја Косова и Метохије уколико је пропраћена патриотским јуначењем на другим странама којим ће овдашња јавност бити (делимично) анестезирана. Насупрот томе, а на истоветан начин, лакше ће Вучићу бити да се озбиљније позабави заштитом српства ако је у том процесу анестезирао Запад загонетним отварањем унутрашњег дијалога о Косову и Метохији у коме се, узгред, још само он није огласио конкретним предлогом. Стрепимо од прве могућности, надамо се другој.

Шта ће бити од та два? Добар показатељ представљаће долазак оних руских мигова 29. Баш као и њихов евентуални недолазак.             

[/restrict]

3 коментара

  1. Uvodno izlaganje Aleksandra Vučića (dovoljno za komentar) je kontradiktorno njegovoj politici o KiM i Briselskom sporazumu. Njegov kritički osvrt na Makedonsko pitanje ne odnosi se na kritiku “zašto je Makedonija sa C. Gorom priznala jednostrano proglašenu republiku Kosovo”, nego zašto je tadašnja srpska vlast (Tadić-Jeremić) oštrim reagovanjem – izbacivanjem njihovih ambasadora iz Beograda (ispostavilo se, citiram Vučića) – “režirala-sprovodila predstavu Birisa Tadića i Vuka Jeremića namenjena OBMANJIVANJU OVDAŠNJE JAVNOSTI”(!)?

    PARADOKSALNO JE da Vučić prebacuje krivicu na bivšu vlast za Kosovo – a on je lično bio kreator politike za Kosovo (KiM) u Miloševićevom režimu kao Ministar za informacije i medijski rat za KiM, a sada kao premijer i predsednik Srbije Medjunarodnim BRISELSKIM SPORAZUMOM-BS potpisuje kompletnu predaju-poklanjanje teritorije KiM albanskim muslimanima (faktički albancima predaje tapiju na Kosovo, a predatu-poklonjenu teritoriju Srbija nikada ne može da povrati, ako neko pokuša biće optužen za agresiju na Kosovo). ZNA VUČIĆ kako da preda Kosovo BS po instrukcijama EU, a da to srpskom narodu predstavi dijametralno drukčije (patriotski): formulacijom teksta BS (15 odredbe) prikrivaju predaju teritorije: Prve 6 odredbe kao formiranje tzv ZSO, ali ostale 9 odredbe daju Kosovu sve atribute države(!)? TAKODJE, Vučić zna da se Briselskim “sporazumom” Srbije i Kosova – odredjuje STATUS Kosova (Nezavisna albanska muslimanska država), ali vrši zaamenu teze i “B. sporazum” predstavlja kao “dijalog” Srba i Albanaca za bplji život svih gradjana Kosova(!). DIJALOG = razgovori, ali šta je predmet-sporazum-dogovor tog dijaloga Srba i Albanaca: STATUS Kosova – Nezavisnost Kosova, o čemu Vučić perfidno ćuti.

    ZATO VUČIĆ 5 godina zabranjuje debatu-raspravu o BS u narodnoj skupštini, i narodni referendum, da bi konačno završio predaju teritorije: “O BS i tzv ZSO govori samo u naslovu – kao mantra…: “Srbija sprovodi sve dogovore iz BS, Kosovo ne sprovodi, naročito formiranje Zajednice 4 opštine sa srpskom većinom (ZSO), kako piše u BS, a ne kako Vučić tumači i predstavlja srpskom narodu da nas zamajava:

    – A ŠTA PIŠE u BS o formiranju tzv ZSO: Radiće po zakonima i Ustavu države Kosovo, nema zakonodavno-izvršna ovlašćenja, imaće isti status kao o pstale kosovske opštine(!)? To znači da ZSO ima manjinski status, manji od Nacionalne manjine imajući u obzir da su diskriminisani po svim osnovama nacionalnih i ljudskih prava što utiče na iseljavanje Srba (da ne nabrajam): … Zato Vučić krije tekst BS da ne vidi srpski narod “kakav je status Kosova i kakav je status Srpskog naroda u državi Kosovo) …

    Od stotine Vučićevih nakaradnih političkih stavova, izdvajam dva:
    – Zašto on lično sam odredjuje gde će da se broje glasovi-glasačke kutije (u Vranje i Rašku) za vreme izbora predsednika Srbije, sa obrazloženjem, citiram Vučića: “Iz bezbednosnioh razloga”(!)? Zašto “brojanje” nije vršeno u srpskim opštinama na Kosovu, uli u mesnim Zajednicama, na kraju u srpskim kućama (nije valjda da če to zabraniti albanci?). Čisto obmanjivanje srpskog naroda od strane Vučića da se tako prikaže, jer se tako Vučić dogovorio sa Albancima “zato što je Kosovo po Briselskom sporazumu albanska država” (ne može država Srbija da vrši zvanične izbore u državi Kosovo – to je suština koju Vučić krije.
    – ISTO i sa “šarenim vozom” kojim je Vučić hteo pred izbore za predsednika Srbije “euforično” prikaže (da je prošao voz za Kosovo) – kako je Kosovo navodno sastavni deo Srbije po Briselskom sporazumu? IAKO su kosovski zvaničnici i mediji pre “voza” upozoravali da neće pustiti voz na Kosovo jer brane teritorijalni integritet i suverenitet Kosova po Briselskom sporazumu!!! ZAŠTO Vučić nije odgovorio na “upuzorenje” Kosova (čija je država Kosovo), nego je ćutao i iz BGD šalje “optužbe” kako je Kosovo htelo da izazove rat sa dugim cevime, ali eto, on je svojim junaštvom i mudrošću – zaustavio rat(!)? Laže srpski narod u zdrav mozak i pravi nas budalama.
    I SADA nas Vučić zamajava deklaracijama i unutrašnjim dijalogom da prebaci odgovornost srpskom narodu za predaju teritorije KiM i izdaju Kosmetskih Srba?…

  2. Jasna Krivokapiceva

    Мислим, сада је време разговарати о питању са Косовом, а не са Македонијом. Тирана је много опаснија од неке врсте Скопља.

  3. Hm,hmm…tu,pricu je Sloba zavrsio sa Makedonima…kada su se ” otcepili”‘ i rekao im da kada zagusti,ne racunaju na Srbiju. A,problem je u tome,sto Vucic, angazuje diplomate i sluzbenike, iz fonda” draskovica Vuka”…

    2
    2

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *