КРАЈ ТРАМПОВЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

ОДЛАЗАК СТИВА БЕНОНА

Стив Бенон је, у то нема никакве сумње, био мозак иза Трампове победе на председничким изборима. Бенон је осмислио и артикулисао Трампову политику, односно оно што је Трамп обећавао да ће радити. Његов одлазак из Беле куће мења све. Трамп више није онај човек који је 20. јануара положио заклетву и најавио да ће исушити „мочвару“. Мочвара је потопила његов кабинет, а вероватно ће и њега

Осам дана после инаугурације, 28. јануара, нови амерички председник Доналд Трамп обавио је најважнији телефонски разговор – више од 50 минута причао је са својим руским колегом Владимиром Путином о могућностима поправљања односа две земље озбиљно нарушених током владавине Барака Обаме. Први званични контакт двојице државника овековечен је фотографијом на којој се, поред Трампа, у Овалној соби налазе и шеф кабинета Рајнс Прибус, потпредседник Мајк Пенс, саветник за националну безбедност Мајкл Флин, главни стратег Стив Бенон и портпарол Беле куће Шон Спајсер. После тачно 210 дана од како је настала ова фотографија, од свих актера који се налазе на њој у Трамповој администрацији остао је само потпредседник Пенс. Остали су напустили Белу кућу.

Први је, после свега 24 дана на дужности, отишао Флин поставши тако саветник за националну безбедност који се најкраће задржао на тој функцији у америчкој историји. Флин је био приморан да поднесе оставку после оптужби да потпредседника Пенса није адекватно информисао о својим контактима са руским амбасадором Сергејом Кисљаком. Његовим стопама 21. јула кренуо је портпарол Спајсер подносећи оставку због неслагања са председником Трампом. Недуго затим, 27. јула уследила је смена шефа кабинета Прибуса, а последња се 18. августа откотрљала Бенонова глава.

„Шеф кабинета Беле куће Џон Кели (који је наследио Прибуса) и Стив Бенон су се договорили да ће данас бити последњи Стивов дан у Белој кући. Захвални смо му на његовом ангажману и желимо му све најбоље“, саопштила је портпаролка Беле куће Сара Сандерс (Спајсерова наследница). Кап која је прелила чашу у односу Бенона и Трампове администрације је, како пишу западни медији, његова изјава о Северној Кореји која иде уз длаку ратнохушкачком чопору у Вашингтону. „Не постоји војно решење (за проблем са Северном Корејом), заборавите на то. Све док неко не реши део једначине и покаже ми да десетине милиона људи у Сеулу неће изгубити живот у првих 30 минута рата и то од конвенционалног оружја, ја не знам о чему ви причате, овде нема војног решења, држе нас у шаци“, рекао је сасвим разумно Бенон.

[restrict]

БЕНОН ВАРВАРИН Управо су Беноново присуство у Трамповом кружоку, односно значај који се придавао његовом утицају на америчког председника многима и у Америци и у свету уливали наду да ће нова администрација направити озбиљан раскид са дотадашњом вашингтонском политиком и кренути другим правцем, правцем развијања партнерских, а не вазалних односа са остатком света. Беноново присуство и светоназор су уливали наду да ће Трамп и Путин успети да успоставе пријатељски однос који одише међусобним поверењем. Да је ово могуће, најпре је указивала чињеница да између двојице људи који највише утичу на обликовање политичких постулата Трампа и Путина, Стива Бенона и Александра Дугина, постоји јака идеолошка (а врло вероватно и снажна пријатељска) веза. Као што је Дугин своју политичку мисао обликовао угледајући се, поред осталих, на Јулијуса Еволу, тако је и Бенон. „Значајно је већ што Бенон уопште зна за Еволу“, рекао је британски историчар Марк Сеџвик, професор на престижном данском универзитету Архус. Ми бисмо додали да је још значајније што га је Бенон, очигледно, веома пажљиво читао.

Какву ће промену у вашингтонској политици донети Бенонов одлазак свестан је чак и амерички „Политико“, медиј ултралибералног становишта који конзервативном Трамповом стратегу није ни најмање био наклоњен, пишући да би „ово отпуштање могло утицати на спољну политику САД од Европе до Блиског истока и Азије“. „Бенонов одлазак уклања препреку за присталице активније америчке спољне политике у складу са претходним председницима и представља огромну победу за Беноновог унутрашњег ривала, саветника за националну безбедност (Херберта Рејмонда) Макмастера (који је на овој позицији наследио Флина)“, пише „Политико“. Бенон је био редовни учесник дебата о националној безбедности, најчешће као ватрени противник војног интервенционизма и оштар критичар међународних организација попут УН и Европске уније. Критиковао је и америчке дипломатске, војне и обавештајне званичнике (неретко их називајући „глобалистима“) због бројних грешака и лоших процена, посебно када се ради о америчким војним интервенцијама у иностранству. То га је довело у сукоб не само са Макмастером (који је Флина заменио управо под притиском тих „глобалиста“, односно „дубоке државе“) него и са министром одбране Џејмсом Метисом и шефом дипломатије Рексом Тилерсоном. „Ако погледате актуелни однос снага изолациониста и интервенциониста у Белој кући, са сигурношћу се може рећи да клатно претеже на страну интервенциониста“, оценила је стручњак за спољну и одбрамбену политику Данијел Плетка. Иако се Бенон није отворено изјашњавао као „изолациониста“, он је с поносом истицао Трампову девизу „Америка на првом месту“, која по његовим речима симболизује намеру да се у иностранству троши мање новца и крви, а и да се то чини искључиво када су у игри највиталнији амерички интереси. Бенон се противио већем америчком војном присуству у Ираку и у Сирији, као и ракетном нападу на Сирију у априлу (заједно са неколико званичника Беле куће), нападу којем је, треба истаћи, претходило Беноново избацивање из Савета за националну безбедност.

Због ових ставова јасно је било да наставак америчке политике рата у Авганистану, план за који се из све снаге залагао Макмастер, не би био могућ са Беноном у Белој кући. Стога не чуди што је Трамп свега четири дана по „одсецању главе“ Бенону, док се „леш још није ни охладио“, најавио да неће бити никаквог повлачења (за шта се раније залагао), и да ће се америчке операције у Авганистану „интензивирати“, те да ће се амерички војници „борити до победе“. За остварење оваквог преокрета најпре је требало отпустити Флина, који је још 2015, пре доласка Трампа на власт, тврдио да операције у Авганистану, посебно програм убијања дроновима, ствара више терориста, него што их елиминише, а потом и Бенона. На неуспех новог Трамповог приступа упозорава и Рон Пол тврдећи да се ескалацијом не може постићи ништа друго до регрутовања нових терориста. „Овим ће се само створити више терориста како би се оправдало веће америчко интервенисање. И тако ће бити све док не дође до нашег финансијског колапса. Америчка влада не може убијањем доћи до мира у Авганистану, нити било где другде“, навео је он.

 

БРАЈТБАРТ ГЕРИЛА И Бенон је веома свестан да његов одлазак из Беле куће означава крај промена за које су се сви заједно борили и за које су добили подршку америчких бирача. „Трампово председавање за које смо се борили и које смо освојили је готово. Још имамо велики покрет и направићемо нешто од овог Трамповог председавања, али оно је готово. Сада ће то бити нешто друго. Биће ту још борбе и биће и добрих и лоших дана, али то председавање је готово“, рекао је Бенон најављујући свој повратак у медијску кућу „Брајтбарт“, коју је водио све до одласка у Белу кућу. Са Трампом или без њега, Бенон обећава да ће наставити борбу за своје идеале и за оно за шта мисли да је добро по Америку. „Иако напуштам Белу кућу, идем у рат за Трампа против његових опонената како на Капитол хилу, тако и у медијима и корпорацијама“, рекао је он, али је нагласио и да би тај његов рат могао да се окрене и против самог Трампа, уколико поклекне пред оним што Бенон сматра притисцима „дубоке државе“ и званичника Беле куће као што су Џаред Кушнер, Иванка Трамп и Гери Кон, и „скрене улево“. Најављује се да би Бенон и „Брајтбарт“ у том случају могли да се ставе у службу председавајућег Представничког дома Пола Рајана у његовим напорима да прикупи гласове за опозив председника Трампа. Уколико тако буде, како наводе, рат „неће бити само идеолошки, него и лични“.

Баш као што ни Трамп није дуго чекао да повуче конкретне кораке (нова-стара стратегија за Авганистан), тако ни Бенонов „Брајтбарт“ није оклевао да пређе с речи на дела па је објавио интервју са популарним америчким водитељем Мајклом Севиџом који је био веома критичан према председнику: „Трамп има либералне корене и видео је у ком смеру ветар дува и видео је шта просечни Американци желе и на томе је засновао своју кампању. И шта сада? Сада је ударио у зид заједно са својим прогресивним пријатељима и мора да направи заокрет од 180 степени. Колико далеко ће отићи од онога на основу чега је изабран? Хоће ли постати Мит Ромни (класичан представник републиканског естаблишмента и ратни хушкач)?“

У сличном духу је још један „Брајтбартов“ текст, овај из пера Брајана Дарлинга: „Веровао сам да је велика грешка да САД промовишу политику изградње држава у Северној Африци, Источној Азији и на Блиском истоку, када се за то залагао председник Џорџ Буш и када је покренуо бесконачне ратове у Ираку и Авганистану. Био сам забринут због дестабилизујуће политике Барака Обаме која је изазвала хаос, а не стабилност, у Египту и у Либији. Гласао сам за Доналда Трампа јер је обећавао промену. Можда сам погрешио.“

Многи, попут политичког аналитичара Пепеа Ескобара, верују да је Бенон ван Беле куће већа опасност по „мочвару“ и „дубоку државу“, него док је био под кровом, и контролом, овог здања. И то сасвим има смисла, јер је Бенон представљао многобројне Американце конзервативног погледа у односу на домаћа питања, а антиратног става спрам америчке спољне политике. Сада, када се вратио у „Брајтбарт“, Бенон може јасно да износи своје ставове објављујући антиратне, па чак и антитрамповске текстове у којим слободно може да каже како је амерички председник издајући своје раније позиције у вези са Авганистаном издао и велики део свог бирачког тела. Бенон и његови истомишљеници сматрају да је Трамп капитулирао пред представницима војноиндустријског комплекса и „дубоке државе“, а судећи по његовим потезима и његовим речима, тешко је оправдати било какав други закључак.

Доиста, питање више није да ли је Трамп издао своје бираче и погазио своја обећања, капитулирао пред „дубоком државом“. Све је више аргумената који говоре да јесте. Суштинско питање сада је ко ће још опстати од двојице људи преосталих од шесторице окупљене на фотографији из Овалне собе од 28. јануара. Вероватније је да ће следећа глава која буде пала бити Трампова, а не Пенсова.             

[/restrict]