Кад наступи права примадона

БЕЛЕФ 2017

Између свечаног отварања 26. БЕЛЕФ-а 23. јуна концертом Сањe Илићa и Балканикe и затварања 23. јула у башти СКЦ-а концертом Бајагe и инструкторa под називом Месец је млад, а ноћ је врела (оба тачна у датом моменту), овогодишњи фестивал је под теретом мањка новца, али са доста ентузијазма, успео да задржи стандардан квалитет програма

Без посебне концепције, на овогодишњем, 26. по реду, БЕЛЕФ-у ређали су се ред рока, ред перформанса и инсталација, ред позоришта, неколико изложби, са обавезном децом и омладином (на којима свет остаје). Отворени простор је ове године уместо Калемегдана био башта СКЦ-а, у центру центра, на велико задовољство околних станара. Веома упечатљив био је наступ шпанске фламенко трупе и индијског ансамбла. За дивно чудо, и уметничка музика је била присутна. На солистичком реситалу Владимир Глигорић представио је клавирска дела Василија Мокрањца (који из незнаног разлога улази у моду), дувачки оркестар и рок бенд и оркестар Школе за музичке таленте из Ћуприје пратио је солисту Драгана Ђорђевића на виолончелу, са диригентом Александром Седларом, Музику без граница извели су чланови Музичко-оперско-театарске организације МОТО – троје слепих и слабовидих уметника, Мирјана Марјановић (сопран), Урош Мартиновић (гитара) и Александар Савић (виолина) наступили су са оркестром и диригентом Радетом Пејчићем. Концертом Светског омладинског хора из Мађарске и реситалом сопрана Јасмине Трумбеташ Петровић заокружен је класични концепт, високог квалитета.

[restrict]

РЕСИТАЛ ЗА ПАМЋЕЊЕ Наша првакиња опере Народног позоришта, примадона сопран Јасмина Трумбеташ Петровић осмислила је и 19. јула извела програмски заокружен реситал у Скупштини града. Основа овог романтичарског концерта био је Шуманов циклус соло песама Љубав и живот жене, са неколико лидова Франца Шуберта и песама Сергеја Рахмањинова. Јасмина Трумбеташ се доказала у многобројним тешким оперским ролама као расна певачица, али мало оперских дива се усуди да пева интимне соло песме, јер је то сасвим друга врста музицирања. Тим малобројним припада и наша уметница, која је приредила врхунско вече у сваком погледу. Циклус Љубав и живот жене оп. 42 Роберт Шуман је написао у јеку заљубљености у своју будућу жену, пијанисткињу Клару Вик и приказује живот заљубљене жене од почетка до краја, смрти партнера. Ретко извођене, јер Шуман се није удварао гласу нити писао под утицајем италијанског белканта, песме су у извођењу солисткиње биле минијатуре драмског и музичког доживљаја, свака бисер за себе. Програм је пратио и штампани текст сваке нумере, што је ретко и за сваку похвалу, те говори о пажњи коју извођач поклања својој публици. Уз одличну дикцију, на језику који није створен за певање, заобљен и контролисан глас лепе боје и, наравно, перфектну интонацију, која се подразумева, али код нас често заборавља, од тешког и неефектног циклуса песама остварен је импресиван угођај. Са истим квалитетом примадона је отпевала и две соло песме Франца Шуберта, оца немачког лида. Као гошћа наступила је млада певачица Марија Јелић, у Шумановој песми Посвета и Рахмањиновим Чекам те и Овде је добро. Снажног гласа, али још недовољно балансираног, она је успешно извела своје нумере, а уз доброг педагога и много рада Београд би могао добити још један одличан сопран, у чему увек оскудевамо.

… КАО СВУДА У СВЕТУ Наравно, мора се поменути пијанисткиња Зарифа Али-Заде, чија је сарадња, суптилна, снажна по потреби, интуитивна у сваком погледу, врло важна у романтичарским композицијама, била изузетно значајна и велика подршка у грађењу концерта. Посебно импресивна пратња Шубертове Грете за вретеном, где клавир звучно игра улогу вретена које се врти.

И поред врућине и недовољне информације, публика је препунила дворану, уживајући у свакој песми и поздрављајући уметнице дугим, заслуженим аплаузима. На овације на крају солисткиња се одужила летњом песмом француског композитора Франсиса Пуленка Сви путеви воде на море, лепршавом и шармантном шансоном отпеваном са француским укусом и стилом. Јасмина Трумбеташ Петровић је, скромног и пригодног понашања на сцени Скупштине града, показала шта се догоди кад наступи права примадона – затворених очију многи у публици су уживали у музици, а цео концерт је могао бити снимљен и одмах емитован. Тако би требало да се, као свуда у свету, и код нас рангирају оперске диве, гласом, а не стасом. Тек када је интерпретација врхунска без визуелних помагала и пренемагања, певачица је велика и права. Све остало је шминка и шмира.            

[/restrict]