Излог књиге

Василије Ђ. Крестић и Мира Радојевић
ЈАСЕНОВАЦ
Српска академија наука и уметности, Београд, 2017

Постоје временске и географске тачке, одреднице пред којима пристојност налаже искључиво ћутање и погнуту главу пред којима речи и наша моћ разумевања посустају и заправо губе сваки смисао. Јасеновац је, како у предговору књиге наводи наш академик Василије Крестић, недвосмислено такво место. „И наш језик има једну страшну реч – стратиште – место на коме антрополошко, људско зло, уништава највредније – живот. Место чији беспрекорно огољени и неизбежни ужас није тако лапидарно дефинисао као што су речи српског старца упућене џелату – само ти, дијете, ради свој посао. Не одређује страхотност Јасеновца број убијених, а огроман је, него намера са којом је то урађено. Извођачи злочина са свим презиром који заслужују ни у Јасеновцу нису били најстрашнији. Најстрашнија је политичка мисао која храни изопаченост злочина.“
Штампана на српском и енглеском, ова студија која садржи два рада, О геноцидности Хрватске политике Василија Крестића и Јасеновац, логор смрти (1941–2016) Мире Радојевић, даје историјску и политичку генезу настанка геноцидне политике усташког покрета који је имао своје дубоке корене у политичким идејама Јосипа Франка и Анте Старчевића, а чије идеје и данас имају упориште у политичком животу Хрватске.

Зоран Милошевић
АНАТОМИЈА РУМУНСКЕ ПОЛИТИКЕ
Центар академске речи, Шабац, 2017

Сабрани текстови домаћих и руских аутора, аналитичара, историчара и геополитичара говоре о међународном статусу и спољнополитичким претензијама савремене Румуније, те њеном безбедносном аспекту, и дају шири увид у историјске преломне тренутке у 19. веку до политике саме Румунске православне цркве на територији бивших совјетских република. У форми тематског зборника, ова књига осветљава одређене фазе у развоју идеологије румунизма, њеног смисла и суштине, као и развоја румунске државности.

Ратко Дангубић
ЦРВЕНИ ТЕПИХ
„Архипелаг“, Београд, 2017

Нову збирку афоризама једног од најзначајнијих савремених српских афористичара управо је издао Архипелаг. Дуго присутан на сцени, од књиге Уместо истине (1972), Дангубић је за четрдесет пет година афористичког рада објавио пет дела, од којих су Графити у лавиринту (2009) заправо репрезентативан избор пишчевих афоризама.
Дангубић је афористичар који се огледа и у другим књижевним жанровима, опсежнијим по изразу, да би се од половине деведесетих превасходно окренуо причи и роману. У новије време објавио је књиге прича Пола иконе и Толико тога је већ тамо, као и романе Moving Day и Острво од пепела. Афоризам, међутим, није напустио, тако да су у протекле две деценије настале две књиге афоризама, у готово правилним десетогодишњим размацима, Тестамент бесмртника (2007) и сада Црвени тепих.
У књигама пуне афористичке зрелости Ратко Дангубић обликује иронијски разуђену друштвену хронику сачињену од суочења с друштвеним и историјским контекстом, карактером и менталитетом.

Јуриј Михајлович Лотман
БЕСЕДЕ О РУСКОЈ КУЛТУРИ. СВАКОДНЕВИЦА И ТРАДИЦИЈЕ РУСКОГ ПЛЕМСТВА (XVIII ВЕК – ПОЧЕТАК XIX ВЕКА)
„Академска књига“, Нови Сад, 2017

Ово је последња књига Јурија Михајловича Лотмана (1922–1993), великог историчара руске књижевности и теоретичара структурализма у науци о књижевности и уметности, једног од оснивача Тартуско-московске школе семиотике. Међу Лотмановим делима Беседе о руској култури данас су најпопуларније по теми, кључне су у његовом опусу. По његовом мишљењу, руска класика не може се потпуно схватити без познавања контекста, односно средине у којој је настала. У овом случају, то је руско племство XVIII – почетка XIX века. Тај период, који је историјски већ удаљен од нас, Лотман реконструише у својој књизи и пише о различитим аспектима свакодневице руског племства: чиновима, женском образовању, удварању, дендизму, картању, двобоју, умирању… Беседе је с руског превео Зорислав Паунковић.