Да ли ће капитализам за три деценије уништити свет!?

Суморне прогнозе о будућности света: магазин „Форбс“

По предвиђањима угледног америчког пословног магазина, наша планета и цивилизација ће најдаље до средине овог века бити уништени услед последица штеточинског учинка капитализма. А шта је решење за евентуални спас који нуде неки стручњаци? Нека врста самоуправног капиталистичког социјализма врло налик ономе који смо имали у СФРЈ, а коме су се сви „ослободиоци“ од њега смејали оцењујући га као епохални економски промашај!

Разни, углавном непоуздани, и ничим озбиљним поткрепљени извори непрестано се утркују да свету понуде што страшније прогнозе о непосредном његовом крају. И док чекамо „антипланету“ која по најновијим таквим предвиђањима најдаље до октобра треба да удари у нашу и изазове катаклизму библијских пропорција, „крај свих крајева“, или док се неки у паничном страху од такве катаклизме, али и сасвим извесног напада ванземаљаца или барем погрома изазваног епидемијом која ће збрисати човечанство, укопавају у подземне бункере чија је изградња широм света одавно у току, угледни амерички пословни магазин „Форбс“ је понудио своју прогнозу о томе како би овај свет могао да сконча. Кажу, ништа егзотично попут луде планете, болештине или таманитеља из свемира није реално опасно за опстанак наше цивилизације као што је минули и текући штеточински учинак капитализма! Девастирајући процес „најдемократскијег система у историји човечанства“, односно економије која га одржава, подстиче и изнова јача, у стрмоглавом је назадовању и паду у трајно стање колапса и свеопштег хаоса, као и последичног такође трајног разарања планете, животињских и биљних врста, и разуме се – људске популације. Можда је ипак најзанимљивије од свега што ово предвиђање нашег краја из економских разлога долази са „Форбсових“ страница. Овај њујоршки пословни магазин је одавно главни медијски промотор управо тог штеточинског капитализма који сада наводи као главни узрок пропасти света. Он је увео константно бројање пара на банковним рачунима славних капиталиста, топ-листе најбогатијих људи, славних или не, на којима се напросто мора бити, он је подстрекач трке у богаћењу, похлепи и акумулирању капитала у рукама неколицине, као и потрошачке маније већине која богаћењем поменуте мањине затвара круг пакленог учинка глобално инсталиране конзумерске економије што уништава свет, природу и њене ресурсе. Све је то директна или индиректна последица капитализма која је годинама, као да је реч о шоу-бизнис атракцији, форсирана на странама овог магазина. „Форбс“ се, додуше, ту и тамо бавио и озбиљним, научним чак истраживањима пословног света, усудивши се да понекад понуди и алтернативе. Али је ипак остао доследан промовисању свих полуга модерног капитализма, његовом маркетингу и доминантном присуству у свим „напредним друштвима“.

[restrict]

Свет какав познајемо постаће жртва А сада, ето, оваква прогноза. По речима овог написа, подржаног цитираним научним и релевантним стручним изворима, најдаље до средине овог века свет какав познајемо постаће смртоносна жртва управо капитализма у чијим је грамзивим канџама. Иако су, додуше, све наведене чињенице у овом катаклизмичном напису одавно познате у научним круговима, па и у јавности, овако смештени на једном месту, и то на странама најчувенијег капиталистичког гласила, добијају на озбиљности. Филмови катаклизме који су постали толико чести да су створили неку врсту поджанра бавећи се апокалиптичним прогнозама о крају света на врло сличан начин узбуђују машту својих гледалаца. И док је њихов ефекат пролазна забава, овај текст „Форбса“ је нешто сасвим друго, много страшније. Није фикција и није нимало забаван. Најпре, као рекосмо, јер нуди релевантне изворе научних истраживања, предвиђања на основу њих и студије које су иницирале, подржале и презентовале јавности разне службе и мисије у оквиру најпре Уједињених нација, али и других интернационалних институција.

Тако, најпогубнија директна последица капитализма, који своје постојање заснива на непрестаном економском „расту“ зарад кога се без милости и неповратно троше ресурси наше планете, јесте акумулација огромног капитала у рукама врло мало људи, па се у суштини учинак таквог система огледа једино у њиховом богаћењу. Свету се не враћа ништа, зарад богаћења мањине преовлађујућа већина живи на ивици опстанка или и испод ње (наводе се званични подаци о броју сиромашних и у САД, где чак више од 20 посто држављана живи у беди), а свет бива катастрофално девастиран. Шуме нестају по невероватном ритму од шест милиона хектара годишње, животињске и биљне врсте истребљују се чак хиљаду пута брже него што се то дешавало у било ком периоду историје. Планета на млазни погон се пустоши и загађује. Нестају природна станишта, смањује се простор и за флору и фауну, и за човека. При томе људска популација се умножава брже него икада пре и по прогнозама УН до 2050. године на земљи ће живети више од 10 милијарди особа! Истовремено природни ресурси за њихов опстанак ће до тада бити готово исцрпљени. И као да ова спирала нашег суноврата већ не производи довољно катастрофалних ефеката, све горепоменуто ће допринети драстичним климатским променама па ће већ оне бити довољне да учине нашу планету местом немогућим за живот.

Ово последње зло које упућени наводе као кључни фактор нашег нестанка недавно су научно објаснили аустралијски научници Кристофер Рајт и Денијел Најберг у књизи „Климатске промене, капитализам и корпорације“. Њихов рад је показао и доказао погубни учинак корпоративног капитализма на свет и најпре на његову климу. Иако је реч о описној научној опсервацији усмереној на „подизање свести одговорних док није касно“, она представља у овом моменту један од значајнијих извора у постављању знака једнакости између онога што се одвија иза кулиса угодног конзумеризма и суштине безобзирног капитализма који упорно и у својој грамзивости потпуно безумно и даље подстиче потрошачку манију са разарајућим последицама на свет и све у њему. И док се они обраћају одговорнима апелујући на њихову непостојећу свест о овом питању, и нудећи сувопарне тезе, описе и анализе савременог корпоративног капитализма, покренули су и врло бизарне иницијативе за радикалну структуралну и суштинску промену унутар таквог капитализма. Доказујући у књизи да ништа у вези с променом суштине корпоративног капитализма неће бити могуће да се уради уколико се најпре не поради на свести да су најрадикалније промене хитно неопходне и да се оне прво остварују у свести људи, оних који одлучују пре свих, али и осталих, они су подстакли и остале научнике да понуде своје идеје о томе како начинити те промене. Једни сматрају да се најпре мора изменити структура финансијског система и доминантан утицај финансијских институција које поседују више од 70 процената јавне берзе акција. Те институције су заправо власници компанија који нису присутни у њима и заинтересовани су само за непрестано увећање свог профита. С друге старне, систем менаџмента у коме су скоро све вредности корпорација концентрисане у рукама малобројног руководећег кадра, такође је у потпуној колизији са неопходним мерама за подстицање улагања у заштиту планете и побољшање услова живота људи, јер такво улагање подразумева њихово одрицање од профита и уопште од смера „развоја“ компаније који је суштаствено уперен само према непрекидном расту зараде.

Антикапиталистичка утопија за спас Чувени магазин „Економист“ је мање-више „решио“ овај проблем идејом да се уведе подела власништва у структури компанија. И ту долазимо до најзанимљивијег предлога можда и у историји развоја капитализма. Или барем у њеном делу од револуционарне победе над назадним, мрским и неодрживим комунизмом, односно његовим нешто блажим, али једнако неприхватљивим социјалистичким варијацијама. Та подела власничке структуре која се сада замишља као неопходни корак у промени мотивације учесника у капиталистичким односима, па самим тим и негативног дејства постојећег капитализма по свет, људе и планету, веома подсећа на социјализам. Она подразумева и учешће државе у постављању услова који ће најпре отворено дефинисати ко поседује шта у јавном сектору, а онда и, замислите, оснивање фирми са поделом власништва у структури компаније. Сматра се да ће баш подела у власничкој структури и то прво у новим, такозваним старт-ап компанијама, погодовати стварању услова за деобу моћи унутар хијерархије компаније тако да она омогућава да се користи далеко аутономније, од људи са јасним улогама у самом пословању. То би онда требало да пружи амбијент у коме се пословање одвија далеко ефикасније, отвореније и дисциплинованије, најпре у сегментима који се тичу горућих проблема горенаведених као непосредна претња по опстанак света. Идеја која стоји иза оваквих покушаја да се свет економски прекомбинује у нешто хуманије и мање штетно је да се до такве промене дође увођењем система који више цени вредност радника него онога што он производи, а што се суштински коси са основним принципима капитализма, односно стварања профита. Дајући запосленима глас у одлучивању, компаније које их запошљавају би доносиле одлуке које би могле да омогуће и безбеднију будућност за нас и нашу планету.

У суштини, када се ова идеја оголи од стручних термина и осталих састојака који би били прихватљиви да се капитализам промени, али да ипак остане капитализам, остаје утисак да се „развој“ капитализма према коначном слому хвата за сламку спаса што необично личи на неку врсту самоуправног капиталистичког социјализма, који је, опет, прилично сличан самоуправној економији у СФР Југославији којој су се сви „ослободиоци“ од ње смејали као епохалном економском промашају. Та утопија би, дакле, у новој за капитализам прихватљивијој униформи требало да спасе свет? Наравно да тек сада овај пут делује као утопија. Ако ништа друго зато што ће нас барем десет пута треснути мистериозне планете из свемира или потаманити ванземаљци, све заједно са свим могућим пошастима из СФ филмова, пре него што ће глобалистички капитализам одустати од трке за профитом и то само зато да би побољшао живот марве коју прождрљиво експлоатише или учинио било шта за спас планете. Односно док паметни и стручни пишу књиге и научне радове о томе како спасити свет, капиталисти ће га експлоатисати све док од њега више не буде остало ништа. И то је једини извесни сценарио наше сада већ добрано пристигле будућности.               

[/restrict]