АМЕРИЧКИ МАКСИМИР

НЕРЕДИ У ШАРЛОТСВИЛУ

Свеопшта туча на загребачком стадиону Максимир, приликом утакмице између Динама и Црвене звезде 13. маја 1990. године, сматра се кључним тренутком за покретање распада бивше Југославије и крвави грађански рат који је уследио. Хоће ли нереди у Шарлотсвилу имати исте последице по САД?

Џорџ Орвел упозорио је у свом култном делу „1984“ на опасност од прекрајања историје и начин на који „Партија“, односно власт, може да је злоупотребљава зарад остваривања сопствених интереса. „Ако би сви прихватили лаж коју Партија намеће – ако би сва документа причала исту причу – онда би лаж ушла у историју и постала истина. Ко контролише прошлост, гласио је партијски слоган, контролише будућност; ко контролише садашњост, контролише прошлост“, један је од најупечатљивијих цитата из ове пророчке књиге.

Америчка дубока држава, од како је изгубила једну битку (али свакако не и рат) доживевши пораз на председничким изборима новембра прошле године, интензивирала је, између осталог, и своју борбу за прошлост, да би контролисала будућност. Један од сегмената те борбе су напори да се прекроји, избрише или облати део америчке историје који се односи на грађански рат, робовласништво и ривалство између Југа и Севера. Управо због овога, за суботу 12. август, биле су заказане демонстрације на којима је требало да се окупе представници читавог спектра америчких конзервативних и десничарских покрета од умеренијих као што је „Алт-рајт“ до најекстремнијих и затуцанијих као што је Кју-клукс-клан. Повод за њихов револт и позив на „уједињење деснице“ овога пута није било никакво изражавање мржње или жеља за угњетавањем других него спремност да се брани оно што се перципира као „своје“ – идентитет, историја и традиција. У складу са трендом уклањања свих споменика и других меморабилија посвећених борцима Конфедерације започетим после крвавог покоља деветоро људи у једној црначкој цркви у Чарлстону који је починио апсолутни лудак јер је себе сматрао припадником „више расе“, власти у Шарлотсвилу одлучиле су да уклоне бисту у знак сећања на генерала Роберта Лија, главног вође јужњачких побуњеника коме се замера да је био „робовласник“.

[restrict]

ПОЛИТИЧКА КОРЕКТНОСТ УБИЈА ИСТОРИЈУ Питање поштовања важних личности из америчке историје које су се „упрљале“ својом повезаношћу са робовласништвом постало је озбиљан проблем и јабука раздора у америчком друштву. Оно врло лако може довести до понављања историје, па би ропство било разлог и за други грађански рат у овој земљи (иако онај први од 1861. до 1865. и није баш избио због противљења ропству, него је овај феномен тек накнадно постао згодан аргумент у рукама северњака који су желели да своју вољу наметну Југу). Амерички конзервативни политичар и некадашњи председнички кандидат Пет Бјукенен указује да „многи јужњачки градови имају статуе посвећене војницима Конфедерације“. „Да ли би требало све да их срушимо? А када сви јужњачки споменици грађанском рату буду уништени, да ли треба да рушимо и статуе робовласника од којих смо ми Американци направили хероје? Џорџ Вашингтон и његов посилни Хери Ли, отац Роберта Лија, били су робовласници, као што је то били и (Томас) Џеферсон, Џејмс Медисон, Џејмс Монро и Ендру Џексон. Петорица од првих седам наших председника поседовали су робове, као што их је имао и Џејмс Полк, који је освојио и анектирао северну половину Мексика, укључујући и Калифорнију. Џеферсон, са својим искоришћавањем Сели Хемингс и занемаривањем њихове деце, представља посебан проблем. Иако је написао Декларацију о независности у уверењу да су ’сви људи створени једнаки’, његов живот и опис Индијанаца у том документу то демантују“, навео је Бјукенен поводом дешавања у Шарлотсвилу.

У заштиту америчке историје, такве каква је, нису стали само представници касте „белих хетеросексуалних мушкараца“ који су оваплоћење све мржње и нетрпељивости. Да је прекрајање историје питање о којем би требало макар два пута размислити пре него што се пресече, као што је то био случај у Шарлотсвилу с генералом Лијем, указује чињеница и да су у одбрану историје стале и личности које су и саме биле жртве расизма и сегрегације. Тако је бивша државна секретарка из администрације Џорџа Буша Млађег, црнкиња Кондолиза Рајс изјавила у једном интервјуу: „Чврстог сам уверења да историју треба чувати. Не подржавам преименовање ствари названих по робовласницима. Желим да погледамо та имена и препознамо шта су урадили, и да можемо својој деци да кажемо шта су урадили, те да она знају своју сопствену историју. Када почнете да бришете историју, да је дезинфикујете да бисте се боље осећали, то је лоша ствар.“ „Они су били људи свог времена. Требало би да славимо то што су нас робовласници, Џеферсони, Вашингтони, довели довде где се сада налазимо“, додала је.

ИДЕНТИТЕТСКА ПОЛИТИКА КАО ПУТ У СУНОВРАТ Прекрајање историје које се спроводи само је један сегмент далеко свеобухватније идентитетске политике америчкe олигархијe, или, како је у последње време чешће и исправније зовемо, дубоке државе. Сви медији главног тока, и либерални/левичарски, и они десније оријентације сву кривицу за насиље у Шарлотсвилу свалили су на „расисте и неонацисте“, односно групу која је имала дозволу да одржи скуп, али не и на групу „доброћудних грађана“ који су се без дозволе окупили да протестују против њиховог „говора мржње“ и „нетолеранције“. На апсурдност ове ситуације најбоље указују лик и дело Веса Беламија, црног заменика градоначелника Шарлотсвила који је учинио све у својој моћи, па и више од тога, да се скуп десничара забрани. Поред тога што истиче да је поносан што је црнац (за шта му треба одати признање), Белами не скрива ни презир и мржњу према белцима (по чему није ништа бољи од малоумника из Кју-клукс-клана). У Америци је познат по твитовима који би, да се ради о белцу, доживели општу осуду, што би, у то нема сумње, довело до краја његове било какве озбиљније политичке каријере. Ево неких бисера: „Најзабавнија ствар на Југу је гледати мале беле људе и израз на њиховом лицу када те гледају одоздо“, „Не волим беле људе, па мрзим и бели снег“ или „Беле жене = ђаво“. Ово је све написао човек који је желео да забрани окупљање десничара на основу премисе да се ради о људима који шире мржњу…

И док за сва зла у Шарлотсвилу либерали и прогресивци оптужују десничаре и Трампа, амерички редитељ Оливер Стоун, чувен по својим антисистемским ставовима, за садашње стање у Америци оптужује дубоку државу. „Ви сви свакога дана покушавате да смакнете Трампа, али постоји већи проблем. (У Америци) постоји систем и тај систем је постојао и пре Трампа“, рекао је он. На ово указује и амерички аналитичар Пол Крејг Робертс тврдећи да је за Шарлотсвил и јачање десног екстремизма у Америци одговоран не Трамп него идентитетска политика коју форсирају „либерали/прогресивци/левица, заједно са медијима“. Идентитетска политика „учи да су жене, црнци и хомосексуалци жртве белих хетеросексуалних мушкараца који су окарактерисани као угњетавачка класа, односно као они који угњетавају друге. Таква доктрина делегитимише беле хетеросексуалне мушкарце на исти начин на који је нацистичка доктрина делегитимисала Јевреје а комунистичка капиталисте. Нема разлике“, навео је он у тексту поводом дешавања у Шарлотсвилу. „Ако су бели мушкарци толико моћни, како их онда феминистички краљеви контроле могу тако лако отпуштати са посла због ’изражавања опасних полних стереотипа’? Опасних за кога? Колико је опасно кад останете без посла?“, пита он. Да није далеко од истине, потврђује и чињеница да су само неколико дана од нереда у Шарлотсвилу почела отпуштања људи који су били на „погрешној страни“. Овиме и својом улогом у томе отворено се хвали врло утицајни феминистички сајт „Џезабел“ (назван по старозаветној Језавељи, жени израелског цара Ахава која је прогонила пророке).

Истина је да је идентитетска политика довела до значајне поларизације америчког друштва и да се за успон десног екстремизма не могу кривити Трамп и његов конзервативизам, него да су они управо производ ове политике коју естаблишмент спроводи већ деценијама. До пре десетак година неонацисти и бели расисти губили су на бројности и утицају, а њихове тактике и мисија заснована на базичном расизму постали су више предмет спрдње, но опасност. Ипак, у последње време дошло је до препорода екстремне деснице за шта је, како пише Дејвид Маркус из либертаријанског листа „Федералист“, заслужна управо левица. „Бели људи су приморани да стану иза своје белине и више се с њом идентификују. То је изузетно лоша идеја. Последња ствар потребна нашем друштву је да се бели људи осећају племенскије. Резултат ове племенске повезаности неће бити катарза белог идентитета или побољшање једнакости за небеле. Резултат ће бити кивност због тога што само то племе не ужива посебан третман захваљујући статусу жртве. Сада смо сведоци неизбежног резултата тако неодговорне праксе расног понижавања. Док су белци, који можда нису били склони расизму, седели и гледали медије јавног тока како жигошу њихову боју коже, дошли су до тачке кључања. Шарлотсвил је пример онога што се деси када се подела уз подршку државе и медија намеће становништву“, навео је он у тексту под насловом „Како антибелачка реторика подгрева бели национализам“.

Овај „антибелачки“ став, за који Маркус каже да се „више не сме игнорисати“, упарен је са фрустрацијом радикалне левице због од Трамповог доласка у Белу кућу. Као што су због „антибелачке“ политике почели да нарастају редови белих националиста, исто се због Трампа десило и са разним „антифа“ покретима, а када се ове две стране нађу лицем у лице, као што је то био случај у Шарлотсвилу, насиље је неизбежно. Ове две фракције су само најекстремнији представници дубоког јаза који потреса америчко друштво и који се не односи само на расне већ и на класне и бројне друге разлике.

С обзиром на дубоку мржњу и нетрпељивост између ова два сегмента америчког друштва и на чињеницу да је међу присталицама екстремне деснице у Шарлотсвилу било много људи наоружаних и пиштољима, и јуришним пушкама (оружје нису скривали, а вероватно су га поседовали и левичарски и црни екстремисти присутни на терену), право је чудо да је живот изгубила само једна особа. С друге стране, ни у Загребу 13. маја 1990. није било мртвих па је уследило чудо.

[/restrict]