Zona sumraka – Humanitarno rivalstvo

Ako ne možeš da ih pobediš, onda im se pridruži, staro je geslo koje su na svoj način odlučili da primene protivnici „malignog ruskog prisustva“ u Srbiji. Pošto nisu uspeli u naumu proterivanja ruskog centra u Nišu, odlučili su da probaju da proguraju ideju formiranja sopstvenog, EU–SAD–NATO kod Užica

Postoje među današnjim Srbima oni kojima smeta da visoki državni funkcioner (poput Ane Brnabić) podnosi raport bilo kom stranom ambasadoru, a postoje i oni kojima smeta samo kada se radi o Rusima. Pogrešila je najpre Ana Brnabić što je prvi, drugi i treći intervju po dolasku na čelo Vlade Srbije dala stranim medijima, pa makar prvi bio i ruski Sputnjik, a ne nekoj uglednoj domaćoj i nacionalnoj kući. Pogrešila je onda i što je navode iz drugog intervjua demantovala u stranoj ambasadi, pa makar to bila i ruska, a ne pred domaćom javnošću. Ovo, međutim, mogu da joj zamere ljudi koji se zalažu za to da Srbija bude doista suverena i samostalna, a ne vazalna država, i oni kojima ne smeta samo izbor ambasade u kojoj se predaje raport. Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak svakako ne spada u ovu grupu, pa zato čudi što Brnabićkin potez smatra „servilnim i podaničkim“, te „poniženjem i vređanjem svih građana Srbije“, a svoje odlaske u, na primer, američku ambasadu ne ocenjuje na ovaj način.

[restrict]

Čudno je, isto, i što neki ljudi i mediji koji ne propuštaju priliku da kritikuju formiranje srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu, pozivaju na formiranje istog takvog američko-evrounijsko-natovskog na aerodromu Ponikve. Na stranu apsurd koji bi dolazak ovih sila na Ponikve predstavljao ako se uzmu u obzir rezultati poslednje njihove humanitarne intervencije posle koje je bilo potrebno više od deset godina da se ovaj predeo očisti od zaostalih ubojnih sredstava. To nećemo sada ni uzimati u razmatranje. Neshvatljivo je, prvo, s profesionalnog gledišta da jedan medij, u ovom slučaju list Danas, izvrće priču i, citirajući očigledno pogrešne neimenovane diplomatske izvore, praktično poziva inostrani faktor da dođe na teritoriju Srbije i otvori nekakav centar. Za diplomatske izvore kažemo da su „pogrešni“, jer su ovu vest demantovali i Delegacija EU u Srbiji i ovdašnja američka ambasada.

„Evropska unija planira da uloži novac u izgradnju humanitarnog centra na Aerodromu Ponikve kod Užica, saznaje Danas iz diplomatskih izvora“ 6. jula, a već sutradan objavljuje da je Delegacija EU saopštila da je „procenjeno da se aplikacija ne kvalifikuje za finansiranje“ i da nije „uzeta u obzir“. Pa kakvi su vam ti izvori? Bolje je pitanje kakvi su vam to novinari koji nisu proverili izvore pre nego što su objavili informaciju. Neshvatljivo je i da kao „potvrdu“ ovih anonimnih informacija list navodi reči direktora aerodroma Saše Savića kojima je u tekstu dat potpuno drugačiji kontekst. Savić za Danas nije potvrdio da SAD i EU na njegovom aerodromu grade ili planiraju da grade sopstveni humanitarni centar koji bi bio „pandan“ onom u Nišu, nego da je konkurisao kod Delegacije EU i tražio finansijska sredstva za projekat izgradnje centra za vanredne situacije, koja, već im je to i sam rekao, nisu odobrena.

Da nije u pitanju samo puka neprofesionalnost novinara uglednih novina Danas ukazuje nam činjenica da oni ovom pričom nastavljaju i pravac u kom je usmeravaju. Već u prvom tekstu se navodi da bi ovaj humanitarni centar trebalo da bude „pandan“ onom u Nišu. Ovim se u javni govor uvodi potpuno nov pojam „humanitarnog rivalstva“. Da se radi o nekakvoj vrsti rivalstva listu Danas je potvrdila i predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko, inače stručnjak za humanitarne intervencije. „Veoma je pohvalno što počinju da se koriste EU fondovi za strateške ekonomske projekte. S druge strane, izgradnja humanitarnog centra pokazala bi da se EU strateški interesuje za Srbiju, što je za pozdravljanje“, rekla je ona i dodala da je smisao tog centra „pariranje Rusiji“. „To bi bila bitka za Srbiju. Bitka EU i NATO“, rekla je ona ne preciziravši protiv koga bi se vodio taj rat, ali pretpostavljamo protiv Rusije. Pohvalno je, dakle, i za pozdravljanje to što bi se na teritoriji Srbije vodila bitka između EU i NATO protiv Rusije?! Na stranu to što niko normalan na ovome svetu ne bi poželeo da dođe do ovakve bitke, jer je jasno kako bi se ona završila. Na stranu i to što niko pri zdravoj svesti ne bi rekao da je to „pohvalno“ i „za pozdravljanje“. Ali ko bi, osim suicidalnog manijaka, poželeo da se taj armagedon odigra na teritoriji njegove države, da njegova zemlja bude poprište te bitke?

Interesantno je i da istomišljenici lista Danas i Sonje Biserko veruju da je loše što je na teritoriji Srbije napravljen zajednički humanitarni centar sa Rusijom i da se radi o „špijunskom gnezdu“. Da li se onda može očekivati da bi EU–SAD–NATO pandan tome, takođe, za funkciju imao špijunažu? Je l’ to dobro? U krajnjoj liniji, njima to i ne treba. Za to imaju onu ambasadu kod Belog dvora čiji je prvi sekretar Džon Nejbor onomad drugovao sa Momčilom Perišićem na Ibarskoj magistrali.           

[/restrict]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *