РАЗговор

Финиан Канингем
УЗДРЖАНОСТ VS. ТВИТОВАЊЕ

Руског председника Владимира Путина и његовог кинеског колегу Си Ђинпинга повезује видно дубоко осећање међусобног поштовања и мудар приступ политичким изазовима са којима се свет данас суочава. Двојица лидера су се састала више од 20 пута у протекле четири године. Председник Си је Русију назвао најближим савезником Кине и оценио да је пријатељство које постоји између две земље извор стабилности у турбулентном свету… На ударну вест о успешном тестирању међународне балистичке ракете (ICBM) Путин и Си су реаговали са мирном уздржаношћу. Са друге стране, амерички председник Трамп на Твитеру се наругао Ким Џонг Уну. „Има ли тај тип ишта паметније да ради са својим животом?“, запитао се Трамп речима које би звучале прикладније да су упућене америчком председнику.
У тексту Шта су Американцима поручили Путин и Си?, извор РТ/ НС, 7. јул 2017

Реџеп Тајип Ердоган
НАТО БОЉИ ОД ЕУ

Једна је ствар бити разочаран Западом, а сасвим друга ствар повлачење из НАТО. Не планирамо тако нешто. Када разговарамо о разочарањима, ми смо пре и изнад свега разочарани процесом придруживања ЕУ. НАТО је одувек био много искренији према нама од ЕУ. ЕУ нас шаље тамо-вамо још од 1963. године. И још увек нас држе да чекамо пред вратима. Али ми смо стрпљиви, видећемо шта ће се дешавати. Ми нисмо било каква држава. Ми имамо дубоко укорењене традиције у нашој држави које нас спречавају да реагујемо емотивно.
У интервјуу Требало би да погледају шта значи диктатор!, извор Цајт/Стање ствари, 12. јул 2017

Нил Кларк
ТРИ МЕТЕ (АМЕРИЧКОГ ) УНИШТЕЊА

Ресурсима богата, социјалистички вођена, мултиетничка секуларна држава, са привредним системом који одликују висок ниво јавног/друштвеног власништва и великодушни издаци за социјалну помоћ, образовање и социјалне услуге. Независна спољна политика, уз пријатељске и добре трговинске односе са Русијом, подршку за Палестину и афричко и арапско јединство – и историјска подршка за антиимперијалистичке покрете. Друштвени напредак у многим областима, укључујући и еманципацију жена.
Све наведено веродостојно описује Савезну Републику Југославију, Либијску Арапску Џамахирију и Сиријску Арапску Републику. Три земље на три различита континента, које су имале толико тога заједничког. Све три су имале владе које су себе сматрале социјалистичким. Све три су водиле спољну политику независну од Вашингтона и НАТО. И све три су биле мете промене режима, уништења од САД и њихових савезника, уз коришћење невероватно сличних метода.
У тексту Три земље, седам корака, један пројекат, извор РТ/ФСК/Нови стандард, 10. јул 2017

Митрополит Амфилохије
ЈОВАНКИН ЖИВОТ У КАЗАМАТУ

Јованка Будисављевић Броз заиста јесте била у некој врсти казамата. Посетио сам је у таквим околностима, на њену молбу, а позив ми је пренео наш заједнички пријатељ Милан Шарац. Било је то годину, можда и мање, пре њене смрти. Дуго смо о свему, отворено, Јованка и ја разговарали. Причала ми је како је отишла у партизане, као и многе српске девојке из Лике, бежећи од усташа. Испричала ми је да су корени њене породице Будисављевић из Метохије, да је породица у Лици имала 17 свештеника. Дуго смо причали… Жао ми је, кад је била сахрана, био сам на путу, а дошао бих да је испратим. Јованка је, ипак, била и остала достојанствена, честита и непоткупљива. Сви су јој се клањали док је била жена једног од најмоћнијих људи света… Да, једног од најмоћнијих људи света. А кад то више није била, не само да су је заборавили већ су чинили све да је понизе, наруже, за све осуде, на крају и изолују.
У интервјуу Огрешио сам се о Слободана Милошевића, извор Вечерње новости, 9. јул 2017

Иван Тасовац
ЧАРШИЈА ПРОТИВ НАРОДА

Више ми је преко главе те поделе и тих фраза – пристојна Србија, непристојна Србија, прва Србија, друга Србија… Србија је једна дивна земља, а чаршија је таква каква јесте. И не бих се сада бавио тим дубљим социолошким порукама, јер и овако смо ми земља са највећим процентом теоретичара по свим областима, тако да се на крају заборавило да је могуће правити квалитетне догађаје. А добар производ се не прави преко ноћи.
У интервјуу Српска култура јача од мргуда из чаршије, извор Спутњик, 9. јул 2017

Никола Н. Живковић
КОМПЛЕКС ИНФЕРИОРНОСТИ

Јапан, Кореја, Израел или Кина, на пример, убрајају се у водеће земље света у погледу технологије и науке, па ипак нико од набројаних држава – колико ми је познато – и не помишља да се одрекне себе, дакле, свог писма, те да почне да пишу, рецимо, енглеском латиницом.
Када неко на српском језику пише латиницом, за мене је то некако увек сигуран знак да особа (или редакција) пати од комплекса инфериорности, односно да се осећа мање вредном, па верује да ће, ако пише латиницом, бити „ближа“ и равна Западу и његовој „супериорнијој“ цивилизацији. Не знам. Можда нисам у праву? Но, на основу моје личне статистике, приметио сам следеће: што је човек образованији, то је проценат људи који пишу ћирилицом већи.
У тексту Писмо редакцији једног латиничног сајта, извор Стање ствари, 8. јул 2017

Јан Кершоу
ПАВЕЛИЋЕВО „ДНО САДИСТИЧКОГ УЖАСА”

После немачке инвазије на Југославију у априлу 1941. формирана је Независна Држава Хрватска (чији је саставни дио била и Босна и Херцеговина). Овде су Немци препустили другима да за њих обаве прљаве послове. Поставили су режим Анте Павелића, вође усташког фашистичког покрета, чији терор измиче сваком покушају описа. Био је то фанатични покрет који је пре доласка на власт имао 5.000 припадника одлучних да „очисте“ земљу од свих не-Хрвата, дакле половину од 6,3 милиона становника. Павелићев циљ било је решавање „српског питања“ тако што ће трећину од око два милиона Срба преобратити на католицизам, трећину протерати и трећину побити. То је лудило било смртоносно. Је ли Павелић био ментално здрав – наводно је на радном столу држао корпу пуну људских очију – отворено је питање. Но нема сумње да многи његови следбеници нису. Злочини које су починили усташки ескадрони смрти против Срба, Јевреја и Рома, те масакри читавих заједница, с циљем да се потре сваки нехрватски утицај, спадају у само дно садистичког ужаса.
У књизи До пакла и натраг – Европа 1914–1949, извор Јутарњи/Информер/Видовдан, 9. јул 2017

Милорад Додик
ХРВАТИ СУ СЕ „НАСУКАЛИ“

У БиХ није могућа асимилација, нема ништа од босанштине. Моја слобода подразумева идентификацију с народом којем припадам. Нећу никада бити Босанац. Не идентификујем се са том речју ни као географским појмом, а камоли националним. За мене је понижавајуће да ме неко зовне Босанцем. Нећу то никада бити.
Мислим да су се ту Хрвати „насукали“ зато што су у почетку били у функцији хрватске државности, а нису водили рачуна о себи. Вероватно ниједан хрватски учесник догађаја од 1. марта 1992. данас не би стајао иза тих одлука. Та Босна за коју су они гласали у то време највише је довела до политичког делегитимисања Хрвата. Ми нисмо хтели ту Босну, ми зато имамо Републику Српску. Ви сте хтели ту Босну и ето вам је.
У тексту Пре пола године је шпијунажа БиХ добила налог да прислушкује државни врх Србије, извор Срна/Факти, 10. јул 2017

Предраг Марковић
БУГАРИ НАС ВОЛЕ

У време када је Константин Филозоф дошао у српску деспотовину, почетком 15. века, разлика између Срба и Бугара била је незнатна. Срби и Бугари завадили су се око Македоније, што данас изгледа крајње нелогично и ирационално. Македонија, поготово њен источни део, око кога је избио сукоб, данас је потпуна пустиња. Ви сада видите да смо ми заправо водили неколико ратова око једног парчета пусте и напуштене земље, али то је та цена узаврелог национализма 19. века. Сада када немамо никакве жеље према Македонији, нити она према нама, нема никаквог разлога да са Бугарима не будемо у најближим могућим односима, поготово зато што су Бугари један од ретких народа који искрено воле све што је српско.
У тексту Православни савез на Балкану спречила би западна војска, извор Спутњик, 10. јул 2017