Pozorište lutaka

Ana Brnabić je, kao „nova“ u mreži političkog života Srbije, verovatno, bez ličnih obaveza prema članovima ma koje stranke. Možda bi baš ona mogla da oslabi mehanizme personalne arbitraže u privrednim tokovima i osnaži funkcije pravne države?

Šef kancelarije Svetske banke (SB) za Srbiju Toni Verheijen uveren je da nova premijerka Srbije Ana Brnabić mora da ponovi uspeh Dušana Vujovića, koji je, u poslednje tri godine, sproveo tešku fiskalnu konsolidaciju iako nije bio član nijedne političke stranke. Redukcija deficita javne potrošnje uspela je Vujoviću uporedo sa povećanim finansijskim naporima države da, u istom periodu, izdašno subvencioniše („dovede“) strane investitore, kao i da poveća budžetske izdatke za finansiranje starih i novih, sve brojnijih, državnih agencija, nezavisnih komisija, kancelarija za ovo ili ono, saveta, javnih servisa itd, kao i brojnih nevladinih organizacija (NVO) koje se finansiraju na teret srpskih poreskih obveznika.

[restrict]

KONSOLIDACIJA Verujem da je penzionere, prosvetare, policajce i lekare, kao i druge poslenike u javnom sektoru, silno uplašilo ovakvo „ohrabrenje“ predstavnika svetske finansijske oligarhije srpskoj premijerki. Svako zna da je država u Srbiji praktično bankrotirala pred penzionerima, da bi izbegla bankrot (i reprogramiranje obaveza) prema inostranim bankama. Verheijenova pohvala Vujoviću podstaći će ministra finansija, kao i ostale „eksperte“ Vlade i Fiskalnog saveta, da još jednom zavuku ruku u džep penzionera i učitelja (ah, ta ogromna stavka u troškovima javne potrošnje!) ne obazirući se na žrtve, koje su posledica ovakve protivzakonite državne mere.

Možda su maštoviti „eksperti“ spremni da Ministarstvu finansija ukažu i na druge, još surovije i bahatije programe „konsolidacije“, podsećajući na Pinočeov model „stabilizacije“ i tranzicije u Čileu (sedamdesetih godina prošlog veka)? Taj „program“ je, kao što vam je poznato, zaslužio gromoglasne pohvale Svetske banke i MMF-a.

 

DIGITALIZACIJA U svom inauguralnom govoru Ana Brnabić nije najavljivala nove mere štednje, što ne znači da neće poslušati savet šefa kancelarije SB-a i ponoviti, ako treba, Vujovićev podvig. Svoju pažnju premijerka je usredsredila na budućnost, koju vidi u „digitalizaciji“ Srbije i u obrazovanju – što je za svaku pohvalu.

Zaista, digitalizacija će imati za posledicu delimično oslobađanje građana i privrednika administrativne torture u pribavljanju brojnih isprava, dozvola i potvrda. Takođe, verovatno je da će biti formirano mnogo novih, lako dostupnih baza podataka, koje će svima, pa i državnoj upravi i nevladinom sektoru, znatno olakšati rad. S druge strane, digitalizacija će podstaći rast i razvoj IT sektora, koji, i bez državne podrške (i možda baš zato!), ubrzano zauzima mesto u privrednom životu Srbije. IT sektor je odličan primer kako bez subvencija, državnih intervencija i podsticaja merama „industrijske politike“ sektori naprednih tehnologija mogu i kod nas da ostvare ozbiljne prihode i profite.

Ipak, verovatno je da će i Brnabićkina vlada, nažalost, nastaviti s merama Dinkićeve (u osnovi antiliberalne) „industrijske politike“, koju je i A. Vučić favorizovao, „dovodeći“ investitore, nudeći im privilegovan položaj u privrednom životu, sluteći ponekad da na taj način istiskuje one koji bi, vođeni sopstvenim interesom, došli i sami na jedno uljuđeno i uređeno tržište na kojem nema privilegovanih subjekata.

 

STRANAČKI  REKET U neuređenom pravnom i privrednom ambijentu, u kome se nekad ne zna šta je čija svojina, ili šta ko, kome, kada i koliko treba da plati (osim ako o tome ne dođe obaveštenje – naređenje – sa „visokog“ mesta) moć stranačkih i državnih funkcionera gotovo da nema granica. Država je kod nas (i na lokalu) jača od svakoga, osim od stranačkih funkcionera, koji mogu da neke investitore dovode i subvencionišu, druge da satanizuju (ili hapse), a treće da eliminišu sa tržišta, informišući ih da se „u gradu“ (ili državi) ne govori lepo o njihovim poslovnim poduhvatima, pa bi bilo bolje da od njih odustanu (ili da ih prepuste bratu ili šuraku nekog lokalnog poglavice).           

Mogla bi se napisati studija o brojnim oblicima stranačkog reketa kod nas, a svaka je stranka, u vreme svoje vlasti, dala za ovakvu studiju dragocen prilog. Možda bi o ovoj temi mnogi stranački funkcioneri lako i brzo napisali svoje doktorske teze – sa veoma originalnim doprinosima (i bez potrebe za plagijatima)?

 

MARIONETE I LUTKARI Ana Brnabić je, kao „nova“ u mreži političkog života Srbije, verovatno, bez ličnih obaveza prema članovima ma koje stranke. Možda bi baš ona mogla da oslabi mehanizme personalne arbitraže u privrednim tokovima i osnaži funkcije pravne države? To bi doprinelo povećanju reda i ekonomske slobode, bez koje ne može biti ozbiljnije privredne inicijative i bržeg razvoja.

Mnogi pak misle da Ana Brnabić neće imati snage da samostalno donosi odluke u domenu svojih nadležnosti, tj. da je ona samo marioneta u rukama predsednika Vučića, koji, kao lutkar, drži konce u svojim rukama. Čini mi se da Ana Brnabić, sa dobrim razlozima, ne misli tako! Ako pogledate njenu biografiju i institucije u kojima je učila i radila, videćete zašto A. Brnabić sebe doživljava pre kao lutkara, a A. Vučića kao marionetu, čije konce drže evroatlantski moćnici, kojima je Ana, ipak, bliža.    

[/restrict]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *