Печат недеље

Договор или шарена лажа?

Окончан је штрајк у „Фијатовој“ фабрици у Крагујевцу

У Влади Србије, у присуству премијерке Ане Брнабић и министара Горана Кнежевића и Зорана Ђорђевића, у уторак су споразум о прекиду штрајка потписали директорка компаније „Фијат Крајслер аутомобили Србија“ Силвија Вернети и представници фабричких радника који су штрајковали. У најкраћем, споразум подразумева (скромно) повећање зарада запослених које ће у наредне три године бити усклађиване са стопом инфлације, а они су се заузврат обавезали да у току те три године неће штрајковати.
„Не постоји страна која је победник и страна која је изгубила. Нађен је добар компромис“, устврдила је премијерка, одбивши, међутим, да говори о детаљима како компромис не би био угрожен.
„Шарена лажа за раднике ’Фијата’“, описује овај договор „Дојче веле“, и чини се да за овакву оцену има основа будући да, како констатује и РТС, „остаје нејасно колико ће плате бити повећаване“; у најбољем случају биће повећане за мизерних 1.213 динара у августу, а од фебруара за још 2.537 динара.
„Дојче веле“ цитира и Марија Рељановића с Правног факултета Универзитета Унион који поставља питање: „Шта се дешава са разликом између субвенција које ’Фијат’ добија од државе и зарада које даје, јер, ако имате бруто плату 300 евра, а добијете 800 евра субвенција, то је 500 евра разлике. За 2.000 радника, то је милион евра месечно. Да ли ’Фијат’ зарађује самим тим што постоји у Србији?“
Одговор на ово оправдано питање, једно од многих у вези с „Фијатом“ у Србији, остаје сакривен у тајном уговору који је с италијанском компанијом потписала влада Бориса Тадића а и садашња влада наставља да га испуњава.
Читав случај „Фијат“ пак указује и на много шири проблем, на који смо на страницама „Печата“ указивали већ много пута. Ово је, наиме, необорив доказ да ослањање на стране инвестиције, без обзира на макроекономске бројке које могу да делују позитивно и охрабрујуће, не може да доведе до озбиљног раста стандарда грађана Србије, из очигледног разлога што је страним инвеститорима у интересу да зараде запослених буду што ниже, како би њихов профит био што већи.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.