НЕ БУДИ ЛЕЊ – ПУТУЈ СРБИЈОМ!

Не ваља што се сеоске школе затварају, јер то тражи Светска банка. Као што није било добро, за претходне власти, што су се судови по варошицама гасили, јер је то чиновник из ММФ-а тражио…

Упамтите, Срби! Нисте криви! НАТО је злочинац. Ми Срби смо жртве. Ко вам другачије каже – лаже! Имајте стално ово на уму. Да се не заборави.

На Видовдан после Свете литургије, коју је у храму посвећеном Светој Петки у Коштунићима држао прота Дејан, служен је парастос погинулим српски борцима од Косовске битке до данашњих дана. Ми, присутни, молили смо се за душе страдалих. Важно је да Срби своје јуначке претке памте. Велики српски празник Видовдан сваке године помену и потомству пренесу причу о дану великог страдања Срба за одбрану отаџбине и вере православне. Видовдан је доказ велике духовне победе која не бледи пред вековима, већ пуним сјајем обасјава Србе и све хришћане жељне правде и слободе. Зато ваљда Видовдан непријатељу смета. Напада га данас, нападао га јуче, нападаће га сутра. Учиниће све да се Видовдан заборави, из свести сваког Србина избрише.

[restrict]

„ОПАСАН” ВИДОВДАН Стотину и више година раније, кад је ваљало обележити пет векова од Косовског боја, Хрватски бан Куен Хедервари – чист тисућулетни Хрват – пише свом претпостављеном министру спољних послова Аустроугарске Калнокију о опасности прославе Видовдана 1889. у манастиру Раваници, задужбини кнеза Лазара у држави Србији. Смета му што Срби у својој држави славе свој празник!?

Аустроугарске власти забраниле су на својој територији, дакле и у областима где је Хедервари бановао, прославу Видовдана издајући наредбу да је обичан радни дан и да се у српским школама празник не сме помињати. Чика Јова је у песми Тиха размишљања на Видов дан 1889 исписао и ове стихове: 

Да времена нису пуста,

да Европа није трула,

хе, она би братски, својски

с нама данас уздахнула!

Тако је било некад.

Зашто се евроунијате данас стиде Видовдана и Косовског боја разумном човеку је тешко разазнати. Како је Србија 2017/ 7525. године празновала Видовдан видели сте својим очима или на телевизији.

Богу хвала, Србија је лепа. Села уредна, ливаде покошене, малине се увелико беру, кукурузи расту, поврће и воће напредује. Пшеница сазрела. Време жетве најављују свици који с мраком лете пољима и поред људи. Прво се јављају појединачно као весници жетве. Слично ластама које су веснице пролећа. Кад свици почну да лете у ројевима, знак је за жетву. Бог или природа су се постарали да сваки живи створ на нашој планети има свој задатак. На нама је да знаке умемо видети и разумети.

 

ВРЕМЕ ДА СРБИЈА САЧУВА СЕЛО Није све на селу идилично. Далеко од тога. Има доста муке. Жуљевите сељачке руке, изборана лица казују да се без муке не може ова лепота одржати. Тако бар мисле житељи Коштунића, Теочина, Лозња где сам боравио. Сместио сам се у Коштуниће а одатле табанао по околини. Гледао около себе, ћутао док су људи жељни да их неко саслуша причали. Понешто записао. Пантелију од милоште званог Панта из Лозња мучи што је у селима све мање народа, а деца се на прсте могу побројати. „Не ваља, каже Панта“, док седимо у његовој колиби у Сушнику, „што нема деце и младих у селу. Не знам шта је. У Теочину више од четрдесет неожењених а већ одавно превалили тридесету. Исто је и у другим селима.“

Слично причају и други. Муче њих и друге муке, али не причају наглас. Не због страха него због стида да не испадне да се жале на своју судбину. Боли их, иако то неће јавно рећи, већ онако по сељачки процедити кроз зубе, да не разумеју зашто власт, која је наша, не воли свој народ. Не воли сељака.

Кажу: „Сваком ко дође из белога света држава даје помоћ за запошљавање. Зашто неку помоћ не да сељаку који има имање и који производи. Уз малу помоћ државе многи млади би остали на селу. Не би бежали кад би од свог рада могли добро живети. Нико не бежи од масних колача, већ од немогућности да нешто створи и да се заима“.

Млади, бар у овим сувоборским селима подно Равне горе наследиће добра имања. Не морају почињати из почетка. Мало државне помоћи селу и људима који од свог имања живе, јер држава је и њихова, и ето добити за све. Србију је увек чувало село. Сад је време да држава Србија сачува село.

Не ваља што се сеоске школе затварају, јер то тражи Светска банка. Као што није било добро, за претходне власти, што су се судови по варошицама гасили, јер је то чиновник из ММФ-а тражио. Раније је чиновник из Централног комитета захтевао да се затворе сеоске општине јер се сеоска бирократија множила. Народна Република Србија је све послушно урадила, док на Западном Балкану у такође народним републикама, Словенији и Хрватској нису здушно спроводили одлуке из Централног. Могло им се.

Молимо се за нашу браћу Србе на Косову и Метохији и хероје страдалнике који чаме у евроунијатским казаматима.         

[/restrict]