Душко Јовановић – Осигурање савезник у невољи

Код нас се испоставило да није проблем платити лечење у приватној здравственој установи када је то потребно, али проблем настаје када треба мислити унапред да ће нам та услуга бити потребна. Тај модел понашања треба променити

Спроведене политичке и економске реформе, остварена монетарна стабилност уз поправљање јавних финансија и отклањање структурних слабости, главни су резултати који су довели до приметног побољшања пословне климе у Србији. Први, додуше стидљиви помаци, приметни су и на тржишту осигурања – каже у интервјуу за „Печат“ Душко Јовановић, генерални секретар Удружења осигуравача Србије. Јовановић, међутим, упозорава да би требало урадити још више, јер највећи економски напредак Србија може да оствари ако побољша услове пословања.

„То може да се изведе брзо, али треба истрајати у реформама које су започете. Постаћемо привлачнији за стране инвеститоре ако поправимо правила игре. Потребно је да држава, на неки начин, остави тржиште на миру и у што већој мери то уради, то боље. Долазак страних инвеститора и улагање у једну земљу увек је погодно тло за развој осигурања. Ефекат до сада спроведених реформи на осигурање, тј. на премију осигурања је спор, али видљив. Очекује се да у овој години раст БДП-а буде већи него претходне и да достигне ниво од три одсто, а следеће од око 3,3 процента. То су добри и позитивни знаци. Али да бисмо и у осигурању могли да говоримо о снажном расту, потребно је да куповина полисе постане обавезна ставка у домаћинству. Код нас се, примера ради, испоставило да није проблем платити лечење у приватној здравственој установи када је то потребно, али проблем настаје када треба мислити унапред да ће нам та услуга бити потребна. Тај модел понашања треба променити.“

Један од највећих изазова за осигуравајућа друштва, али и за финансијски сектор уопште, јесу каматне стопе. Како тренд пада камата утиче на пословање осигуравача? 

Тренд општег пада каматних стопа на светском и на домаћем финансијском тржишту утицао је и на пословање друштава за животно осигурање, али пракса је показала да су ова друштва, у поређењу са осталим учесницима на финансијском тржишту, најбоље амортизовала притисак изазван негативном променом пословног амбијента. Илустрације ради, сведоци смо да су пословне банке до 2008. године нудиле каматне стопе на орочене депозите у страној валути које су ишле и до осам одсто, док су тренутно те камате испод један посто. С друге стране, друштва за животно осигурање су у истим периодима респективно калкулисала са техничком каматном стопом од три одсто, односно 2,25 одсто. И на том нивоу већина осигуравача и данас послује. То јасно показује да је и поред забележеног пада каматних стопа дошло до унапређења конкурентске позиције осигуравача, будући да су постали изузетно атрактивна инвестициона алтернатива. О томе сведочи и чињеница да су поједини домаћи осигуравачи због великог интересовања за поједине високе приносе, дугорочне производе ограничили или чак обуставили њихову даљу продају, што је еквивалентно ефекту распродаје тих производа. Важно је нагласити да већина домаћих друштава за осигурање поред минималне гарантоване каматне стопе, захваљујући континуираном позитивном пословању, на крају сваке године приписује додатну добит власницима полиса мешовитог осигурања и осигурања за случај доживљења, чиме су ефективни приноси знатно већи од укалкулисаних у моменту издавања полисе. Не треба занемарити чињеницу да се у животном осигурању углавном ради о дугорочним уговорима, на 10, 15, па и више година, чиме се корисницима осигурања пружају дугорочне гаранције на принос и извесна финансијска перспектива.

За развој једног тржишта најважнији су закони. Да ли се регулаторни оквир Србије развија у потребном и жељеном правцу?

Апсолутно. Регулаторни оквир, у смислу измена постојећих и усвајања нових закона, приближава нас развијеним тржиштима и у тој области смо највише напредовали. Захтеви прописани новом регулативом, која је у потпуности ступила на снагу претходних година, представљају припрему за прелазак на Солвентност II. Нови регулаторни оквир обезбедио је већу сигурност друштава за осигурање, пружена је додатна гаранција уговарачима, осигураницима, корисницима осигурања и трећим оштећеним лицима чија ће права ажурно и у потпуности бити задовољена. Због свега тога очекујем да и у наредном периоду премија осигурања и број закључених уговора наставе да расту, уз унапређење квалитета понуђених производа и раст интензитета конкуренције.

Најављивали смо рад на Предлогу измена и допуна Закона о обавезном осигурању у саобраћају. Докле се стигло с тим радом?

На том предлогу се и даље ради. Министарство финансија је недавно формирало радну групу, чији је део и Удружење осигуравача Србије. Очекујем да ће рад на изради Предлога измена и допуна тог закона бити завршен до краја године. 

Које новине доносе измене и допуне тог закона?

Што се осигуравача тиче, најважније је да смо усагласили предлог да Гарантни фонд остане при Удружењу осигуравача Србије, с тим што ће Народна банка спроводити надзор над радом фонда, попут надзора који већ спроводи над радом друштава за осигурање. Та одредба ће у пракси значити да ће поједини чланови закона коначно почети да се примењују. Примера ради, под одређеним условима моћи ће да се исплати и материјална штета уколико је за незгоду одговорно непознато лице. То се неће односити на све штете већ само на оне у којима је оштећени погинуо или претрпео тешку телесну повреду која захтева болничко лечење. Подсећам да та одредба постоји и у овом закону, али се у пракси не спроводи јер Гарантни фонд, који би такву штету плаћао, није формиран. Такође, почеће и примена одредбе да обавеза Гарантног фонда доспева даном отварања стечајног поступка. До сада је по Закону о осигурању имовине и лица обавеза Гарантног фонда доспевала по окончању стечајног поступка, што је довело до тога да оштећена лица на накнаду штете чекају и по 10 година и дуже. Прихваћен је и предлог Удружења осигуравача да имамо право регреса и према возачу и према власнику неосигураног возила.

Поменули сте Гарантни фонд. Каква је ажурност исплате штета из тог фонда?

Сви одштетни захтеви се решавају ефикасно и у законском року, а најважније је што се штете углавном решавају ван судског спора. У прошлој години је, од укупно исплаћених одштетних захтева, 89 одсто исплаћено у редовном поступку, а 11 посто у судском. Битно је напоменути да ће Гарантни фонд при Удружењу, у току ове и следеће године, значајна средства издвојити за исплату штета онима који су незгоде имали пре 10 или више година, али су до сада чекали одлуке суда, односно окончање стечајних поступака над друштвима која су издала полису осигурања за возило које је изазвало незгоду. Наиме, закључени су поступци над „ЕКОС осигурањем“ и „Стрела осигурањем“ и усвојено је Решење о главној деоби за „Империал осигурање“. За СИМ и „Балкан осигурање“ та решења биће усвојена, највероватније, до краја године.

Крајем прошле године покренули сте кампању „Осигурај будућност“. Какви су резултати исте и да ли сте задовољни?

Изузетно смо задовољни. Остварили смо значајан напредак у перцепцији грађана о важности осигурања и, што је такође веома битно, успоставили партнерство са медијима, који су нам природни савезници у овој едукативној кампањи. Циљ нам је да кампањом „Осигурај будућност“ подигнемо ниво свести грађана о значају осигурања. Идеја нам је да осигурање представимо у пуном светлу, као савезника у невољи, а не као непотребан трошак. Бити неосигуран значи бити изложен већем ризику од могућих проблема и материјалних губитака. Суштина осигурања и куповине полисе и јесте у томе да се заштитимо од свих могућих непредвиђених ситуација које могу да нам се догоде, а задатак кампање „Осигурај будућност“ је да грађане подсети да не морају да буду уплашени и забринути. Кампања ће трајати дужи период јер је, да нагласим, реч о едукативној, а не о класичној маркетиншкој кампањи. По томе је ова кампања специфична и јединствена на овим просторима. Посебно  је важно да су све чланице Удружења део кампање. Једноставно, наш став, у Удружењу, јесте да сви, не само осигуравајућа друштва већ и држава и поменути медији, треба да се укључе у овакву кампању.