Да ли је Трамп учинио да Америка мрзи?

Шоу-бизнис и даље напада (и брани) председника САД

Многе звезде такозване индустрије забаве у Америци су схватиле своју славу као обавезу да злоупотребе слободе просечног америчког грађанина, не би ли у име виших циљева (напада на председника) рекли шта је потребно како би се осујетила владавина новог вође (ког не признају). Према њиховим јавно демонстрираним уверењима, све је дозвољено да се каже, у неким случајевима и да се уради или бар позове на акцију –  не би ли се из Беле куће уклонио Доналд Трамп!

Американци се као нација највише поносе што су „слободни“. Своју државу дично декларишу као „земљу слободе“. Као и увек код великих речи и идеала, они се у пракси врло слободно дефинишу и по потреби стављају у жељене контексте и границе. Најслободнија земља на свету је тако, рецимо, слободно изабрала актуелног председника Доналда Трампа и одмах је за отприлике половину постала нешто сасвим друго од онога чиме се наводно сви њени држављани поносе. Председник је поред бројних других негативних етикета понео и ону да је диктатор, односно неотесани примитивац који није у стању да испрати поштовање поменутих слобода. Америка се поделила као што није још од чувеног Грађанског рата. У тој је подели изузетно значајну улогу добио ешалон такозване индустрије забаве коме су се придружили бројни уметници, мада најгрубље гледано и они припадају тој истој грани америчке индустрије. Како год, поменуте слободе сваког америчког појединца су доживеле тешке практичне провере и преиспитивања управо када су се у својим бескрупулозним, силеџијским и дрским нападима на председника огласиле звезде поменутог сектора за забаву маса. Схватили су они своју славу као обавезу да злоупотребе слободе просечног грађанина не би ли у име виших циљева (напада на председника) рекли шта је потребно како би се осујетила владавина новог вође ког не признају. Мисле они да је све дозвољено да се каже, па у неким случајевима и да се уради или бар позове на то не би ли се уклонио Доналд Трамп из Беле куће.

[restrict]

ПОЗИВ НА НАСИЉЕ Најновији пример у том смислу је потпуно невероватна изјава славног америчког глумца Џонија Депа који је на фестивалу у Гластонберију у Енглеској ни крив ни дужан осетио потребу да буде духовит у нападу на свог председника, па је изјавио нешто у стилу да би председника ваљало да опет убије глумац алудирајући на легендарни атентат на Абрахама Линколна пре век и по када га је у позоришту убио глумац Џон Вилкс Бут! Није још стигао до своје куће у Лос Анђелесу, а већ је морао да се на све стране извињава за ову своју глупаву опаску која, како рече, није зазвучала како је замислио већ сасвим супротно. Али није Деп једини који је мање-више јасно и отворено позивао на насиље над председником. Само месец дана пре Депа у јавности се појавило неколико слика америчке комичарке Кејти Грифин која је се на њима овековечила држећи маску окрвављене главе Доналда Трампа. И она се наравно извињавала, али је за неотесану наводну шалу и кажњена јер јој је „Си-Ен-Ен“ због овога ускратио уносну тезгу ководитељке њиховог новогодишњег шоуа. У јануару, током „чувеног“ Марша жена на Вашингтон, осетила се позваном да допринесе у то време посебно агресивним нападима на Трампа и некадашња поп богиња Мадона. Она је рекла да би најрадије дигла Белу кућу у ваздух! Наравно, када јој је узвраћено осудама и прозивкама, и она се оградила од својих ратоборних речи рекавши да је цитирана ван контекста. И неки су уметници узели слободу у своје руке како би је искористили као оружје на напад на Трампа. Тако је у њујоршком Централном парку осванула надгробна плоча створена од руку уметника Брајана Витлија на којој је овај исписао председниково име и презиме и годину рођења, а испод празног места видљиво остављеног да се допуни годином смрти поставио је Трампов епитаф: „Учинио је да Америка поново мрзи“!

Неотесани и арогантни мрзитељ жена  Да не трошимо речи на дискусију о томе када се уопште десило да Америка није мрзела, поменимо и „уметнички говор мржње“ којим су демократске слободе демонстрирали противници Трампа у првим тамошњим шетњама „слободног народа“ што се није мирио са чињеницом да је Трамп постао нови амерички вођа. Носили су транспаренте које је уприличио уметник Пол Чен, а на којима је писало и то да Исус мрзи Трампа, као и да га сви људи мрзе и још много сличних изјава мржње приде, све на рачун новог председника. Много мржње од стране уметности којој она, барем декларативно и принципијелно, никада није била ни инспирација, ни повод, а још мање средство реакције. Трамп је изгледа и то променио. Недавно су у сличном стилу против њега реаговали и књижевни супружници Пол Остер и Сири Хуствет који су додуше били нешто мање крволочни – довољно им је било лепљење оригиналних етикета па су Трампа назвали и „председником поп културе“ који је једино опседнут својим присуством у медијима и рејтингом када се појављује на малим екранима. Остер се још осетио врло надахнутим када је рекао да је Трамп неотесани и арогантни мрзитељ жена одрастао на филозофији магазина „Плејбој“ којим је очигледно и сада опчињен. Његова се супруга задовољила карактеризацијом да је Трамп вулгарни и брутални примитивац.

На сцени се појавила и узнемирујуће провокативна серија фотографија америчког дописника из Беле куће за контроверзни политички блог „Врата критике“ (Gateway Pundit) Лусијана Винтрича који је стао на страну Трампа понудивши нацији на тим фотосима до појаса голе младе хомосексуалце с качкетима на којима стоји слоган „Учинимо Америку поново великом!“. Није потребно напомињати како се оваква провокација нашла на удару свих „слободних и прогресивних“ грађана „највеће слободе на свету“ и како је било пријатно да се баш такав протрамповски изазов обележи као типична негативност која иде уз њега и због које га, као што рекоше неки, треба и убити. Трамп је и сам изазивао противнике истински иритантним боцкањима. „За мене су сви жестоки момци“ – рекао је недавно. Додуше, отворену подршку су му током кампање, а и после избора, што чине и сада, дали легендарни боксерски шампион Мајк Тајсон и времешне глумачке звезде Клинт Иствуд и Џон Војт, а у њиховом је друштву и славни кошаркашки ас, ТВ звезда и чак политички активни конзервативац Денис Родман, контроверзни кечер и холивудски забављач Халк Хоган, као и низ других исте или бар приближно исте „тврдоће“ у медијском присуству и забављачкој историји. Они још нису прионули на оно што људи од њих очекују – на насилну одбрамбену реакцију на насиље према њиховом председнику. Али то су желеле да учине неке анонимне присталице Трампа када су на јуриш покушале да освоје сцену у Централном парку у Њујорку на којој је требало да се изведе представа „Јулије Цезар“ у којој је насловни јунак био представљен ликом Трампа и, наравно, доживео је цезаровску крваву судбину пошто је на крају избоден ножевима. За Трампове присталице то је био отворен позив да се актуелни председник на тај начин лиши власти. Иако је нападач на провокаторе на сцени који су користили своје уметничко право да буду слободни у избору шта ће извести на бини потом ухапшен, чуо се доста јак одзив јавности овим поводом који је у цезаровској провокацији заиста видео једино позив на политичко насиље, а не упражњавање уметничких слобода. Наравно, ни Трамп није остајао дужан. Он насиље иначе сматра сасвим прикладним састојком слободе „најслободније нације на свету“. Сигурно је да су добрим дело уз њега и сви горепоменути „жестоки момци“. Ескалирање поделе је добило гориво када се у јавности појавила Трампова изјава на вест о томе да је његов присталица пребио једног неистомишљеника: „… Потребно нам је више тога (пребијања!) како би се ствари довеле у ред баш као у старим добрим временима када би овакви протестанти завршавали у инвалидским колицима!“ Чак је, кажу, наводно обећао својим следбеницима да ће им платити све евентуалне легалне трошкова и казне уколико физички насрну на демонстранте против његове власти! Сва је прилика да ће ускоро Трамп заиста и морати да плаћа казне и одштете јер је у току припрема суђења у Кентакију на коме је прозван као неко ко је подстицао на насиље. Можда му се на оптуженичкој клупи придружи и још један присталица из оне групе славних, времешних жестоких момака, чувени рокер Тед Наџент, који се баш истакао када је нацији послао своју дозу слободног политичког размишљања назвавши бившег председника Барака Обаму и такмаца Трампу у последњој трци за председничку функцију Хилари Клинтон издајицама америчког народа које би због тога требало обесити!  

 

Бизарна фигура у Белој кући

Сигурно је да је постојећа подела Америке на оне који би да се насиљем реше председника и оне који би насиљем да га одбране управо последица контроверзне и крајње насилне реторике самог Трампа који је на силеџијски начин водио кампању не бирајући речи и не водећи рачуна о томе како се у јавности говори. Напротив, још је тада поставио темеље за актуелну насилну конфронтацију америчке нације. Да ли је у томе могуће пронаћи елементе издаје, ако ништа друго свих великих демократских принципа којима се Америка тако радо поноси или њихову издају управо чине баш демократе када узурпирајући слободу говора позивају на насиље, односно, да се послужимо њиховом реториком, остављају утисак да је сасвим у реду да се једно зло елиминише применом другог зла – дилема је коју остављамо политичкој теорији. Нови председник без сумње представља у свему ексцесну и опречну фигуру која многе озбиљно провоцира и иритира. Чак и врло бројне припаднике свих уметничких праваца који би по дефиницији свог посла, а у оквиру њега и препознавању и поштовању најплеменитијих људских вредности и особина, требало да буду потпуно неспособни за било какво насилно обрачунавање са неистомишљеницима, а који се само на помен Трампа претварају у ратоборне и крволочне револуционаре против актуелног режима. У њиховом се случају контрадикторно притисак насиља не огледа у стимулисању њиховог рада, што је иначе готово увек кроз историју био случај, већ управо у подстицају најнижих нагона све на челу са потребом према најбруталнијем насилном обрачунавању. Трамп је заиста бизарна фигура у Белој кући потпуно другачија од свих претходних и његов ће негативни подстицај у оба табора подељене Америке и те како наставити да иницира скандале и даље обрачуне.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *