СЕНКА РАТА НАД КАТАРОМ

ЗАШТО СЕ СВАЂАЈУ РИЈАД И ДОХА

Непосредан повод за бруталан прекид дипломатских односа, протеривање дипломата у року од 48 сати и осталих грађана у року од 14 дана, јесу оптужбе пре свега Ријада да Доха подржава терористе. Јасно је свима да је то исто као када би Британија оптужила САД за империјализам. За сада, последице ове одлуке су ограничене на економију и, углавном, само на Катар (иако скок цена нафте погађа готово цео свет). Коначно, исходиште кризе могао би, међутим, бити рат и то не само регионални

Ситуација на Блиском истоку одавно је компликована, у најмању руку од краја Другог светског рата и формирања државе Израел. Доскора се, међутим, та компликованост оличавала у немогућности три јасно дефинисана блока да пронађу решење пре свега за израелско-палестински сукоб, али и у међусобним разликама дефинисаним у највећој мери вером. После Арапског пролећа и ескалације сукоба у Сирији односи се додатно компликују. Стварају се чудна савезништва у којим је тешко наћи било какав принцип (на пример непријатељство Курда и Турске у Сирији и њихова сарадња у Ираку). Тада су се муслиманске државе у региону могле грубо поделити у два блока – један који своје спољнополитичке интересе покушава да реализује подршком исламистима, и други чија је спољна политика вођена супротстављањем тим исламистима. Ни државе унутар два блока нису у чврстом међусобном савезништву.

Од компликоване, ситуација је прерасла у несхватљиву када је 5. јуна група држава предвођена Саудијском Арабијом одлучила да прекине дипломатске и све друге везе са Катаром, земљом за коју је до тада, упркос извесним одступањима, деловало да је чврсто усидрена у сунитски блок уоквирен у Савету за сарадњу у Заливу (Бахреин, Катар, Кувајт, Оман, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати). Агресивни потез против Катара утолико је чуднији ако се узме у обзир да се у овој земљи, као и у Саудијској Арабији, практикује радикална салафистичка верзија ислама, те да и Доха и Ријад следе исту проамеричку спољну политику у региону и да су заједно радили на свргавању секуларне владе у Сирији, за шта је један од главних мотива једноставнија изградња гасовода којим би се овај ресурс из Катара пребацивао до европског тржишта. Генерално, Ријад и Доха су махом на истим линијама и у домену спољне, и у домену унутрашње политике. Саудијској блокади Катара придружили су се и Египат, Бахреин, УАЕ, Јемен, као и Маурицијус, Мауританија, Малдиви и део Либије под контролом власти у Бенгазију.

[restrict]

УЗРОЦИ КРИЗЕ Иако су садашња криза и њен обим неочекивани, овакав развој ситуације ипак није потпуно изненађење. До сличног погоршања односа Ријада и Дохе већ је дошло 2014. године када су Саудијска Арабија, Бахреин и УАЕ већ били повукли своје амбасадоре из Катара протестујући због подршке Дохе Муслиманском братству у Египту. Ова подршка објашњава и чињеницу да се садашњем „прогону“ Катара придружио и Египат, чији је актуелни председник Ал Сиси на власт дошао после државног удара којим је смењен један од вођа поменуте организације Мохамед Морси. Катарска влада и њено међународно гласило Ал Џазира помогли су Морсију и Муслиманском братству да дођу на власт и радили су на њиховом опстанку. С друге стране, Саудијци су активно учествовали у њиховом обарању и финансирали Сисијев државни удар. Чињеница је да Катар подржава и палестински Хамас, различите огранке Ал Каиде у Либији, Сирији и Авганистану. Штавише, једина дипломатска мисија авганистанских талибана на свету налази се у Дохи. Чињеница је пак и да бројне екстремистичке и терористичке фракције подржава и Саудијска Арабија. Лепо је то још октобра 2014. приметио и тадашњи потпредседник САД Џо Бајден када је рекао да и Катар и Саудијска Арабија (поред осталих) финансирају и подржавају тероризам у Сирији, Ираку и другде. Иако је у међувремену Ријад званично престао да помаже Исламској држави, настављена је помоћ бројним другим џихадистичким групама у Сирији.

Мало је, међутим, вероватно да је деликатна разлика у томе ко финансира коју екстремистичку исламистичку организацију кључни разлог за овакав раскол између Ријада и Дохе. Важнија од тога су неслагања у приступу Ирану. Да је овако, указује нам и податак да је најновија криза избила управо после посете председника САД Доналда Трампа Ријаду 20. и 21 маја у оквиру које је одржан и самит са лидерима држава Савета за сарадњу у Заливу. Катару се није тада допао отворено агресиван приступ Ирану. Упркос сукобљавању са Ираном у Сирији и Јемену, Катар се од 2015. године противи изолацији ове земље, превасходно због заједничких економских интереса – обе државе деле иста налазишта гаса у Персијском заливу. Иако је Доха демантовала проиранске ставове наводно изнете после састанка у Ријаду, тврдећи да се ради о „хакерском нападу“, шеф дипломатије ове земље Мохамед ел Тани вече пред овај самит врло позитивно је говорио о сарадњи с Ираном отворено се супротстављајући не само Саудијској Арабији него и Вашингтону. Катар се, наравно, ни на који начин не може сматрати проиранском земљом, али Доха већ неко време покушава да на, мање или више отворен начин, „обогати портфолио“ својих међународних савезника и из економског прагматизма и из амбиције да се профилише као потпуно независна и утицајна заливска држава, а не као сателит моћније Саудијске Арабије. Макар делимично и макар привремено приближавање Катара Ирану није спорно ни са верског питања, јер ова земља, за разлику од Саудијске Арабије и Бахреина, нема проблема са шиитима, па иранско коришћење шиитског фактора у борби против режима у овим земљама не може имати никаквог утицаја на Доху.

Када се разматра нагла промена односа Ријада према Катару, у обзир треба узети и неповољну ситуацију на пољима сарадње ове две земље. Антихуситска коалиција у Јемену је практично сломљена и ратни циљ коалиције предвођене Саудијском Арабијом, у којој је и Катар, више није победа него повлачење уз макар минимално очување образа. Политика обе земље доживела је колапс и у Сирији, где су искључене из било каквог одлучивања и где судбину сада одређују Русија, Турска, Иран и САД.

ИНТЕРЕСИ САД У свему овоме чудна је и позиција САД. Док је државни секретар Рекс Тилерсон званично заступао позицију америчке неутралности у садашњој кризи, председник Доналд Трамп се преко свог омиљеног медија (твитера) отворено похвалио успехом своје блискоисточне турнеје која већ доноси плодове. „Веома је добро видети да се посета Саудијској Арабији и (сусрет) са краљем и 50 држава већ исплатила. Они су рекли да ће заузети чврст став према финансирању екстремизма, а све је указивало на Катар. Можда ће ово бити почетак краја ужаса тероризма“, написао је он. На страну што је ово лицемерно колико и саудијске оптужбе на рачун Катара о финансирању тероризма. Ствар је у томе што САД у Катару поседују највећу ваздухопловну базу на Блиском истоку Ал Удиед и што се у тој земљи налази истурени штаб америчке Централне команде са око 10.000 војника одакле се руководи борбом против Исламске државе. С друге стране, команда америчке Пете флоте налази се у Бахреину, који је започео хладни рат с Катаром. Јасно је да сви проблеми у односима ове две земље утичу и на оперативне способности америчке војске на читавом Блиском истоку, а да и не говоримо о томе у какву би их позицију довео евентуални оружани сукоб између те две земље.

Да ситуација буде још компликованија, своје интересе, па и војнике у Катару има и Турска, моћна земља и амерички савезник у оквиру НАТО-а. Проблем је, међутим, у томе што Турска, за разлику од Трампа, не види растурање Катара као циљ. Анкара је у првим моментима кризе реаговала уздржано и председник Реџеп Тајип Ердоган је покушао да, разговорима са лидерима Саудијске Арабије, Катара и Кувајта, утиче на смиривање ситуације. А потом је уследило неколико ствари које јасно указују да будући курс Турске неће бити на линији ни Вашингтона, нити Ријада. Прво је Ердоган позвао председника Русије Владимира Путина и тиме Вашингтону дао јасан сигнал са ким планира да се договара и сарађује у вези с решавањем кризе. Такође, Ердоган није звао свог египатског колегу Сисија, који, иако није главни играч у „ћушкању“ Катара, игра важну улогу. Ствар са Сисијем је у томе што је његов проблем са Катаром у подршци ове земље Муслиманском братству, организацији којој припада и Ердоган. Потом је, када је у среду Ријад Дохи дао двадесетчетворочасовни ултиматум (чији детаљи нису процурили у јавност), Ердоган кроз парламент по хитном поступку прогурао закон којим се омогућава слање војника у Катар. Према споразуму о одбрани између Катара и Турске потписаном 2014. године, Анкара је дужна да подржи ову земљу у случају да буде нападнута. У том циљу у Катару је отворена и војна база у којој је 2016, у тренутку посете тадашњег премијера Ахмета Давутоглуа, било распоређено 150 турских војника, док их је по плановима из 2015. у Катару требало да буде око 3.000. Хитна одлука о слању војника у Катар када истиче ултиматум јасан је и недвосмислен сигнал.

ШАНСА ЗА ИРАН Цело ово замешатељство – затварање граница, протеривање дипломата и грађана, прекид сваке врсте саобраћаја – за циљ имају само да Доха у најкраћем могућем року безусловно капитулира. И без војне претње, ударац је снажан. Преко аеродрома у Дохи годишње је путовало око 37 милиона људи и он је, у комбинацији са компанијом „Катар ервејз“, био важан сегмент привреде ове земље, иако се она највећим делом заснива на извозу енергената. Сада катарски авиони на путу за Европу морају да лете преко иранског, ирачког и турског ваздушног простора. Од овога би велики профит могли да извуку УАЕ и њихова компанија „Емиратс ервејз“. Још озбиљнији проблем је што половина прехрамбених производа у Катару долази преко једине копнене границе коју ова земља има – оне са Саудијском Арабијом. Између 600 и 800 камиона са храном, колико их је овим путем дневно пролазило, више неће стизати до грађана Катара, што је и главни разлог за панику која је наступила и довела до потпуног пражњења свих прехрамбених продавница у овој земљи.

Упркос свему овоме, Катар за сада не одступа од свог курса. Поред турске подршке, Доха може очекивати и помоћ из Техерана, који у овоме види прилику за себе да нанесе смртоносни ударац непријатељском Савету за сарадњу у Заливу тако што ће интензивирати сарадњу са Катаром. Проблем несташице хране може бити једноставно решен управо захваљујући Ирану и повећању извоза прехрамбених производа у ову земљу, као и дозволи преусмеравања катарских авиона на њихову територију. У овом случају, планови Вашингтона и Ријада да се с Техераном обрачунавају преко Савета потпуно падају у воду. Наравно, и поред очигледних сопствених интереса, Иран помоћ може условити и потпуним повлачењем Катара са сиријског ратишта.

Питање је само како ће одговорити на саудијски ултиматум који истиче у време док овај број „Печата“ буде у штампи. Највероватније ће попустити и прекинути своју подршку „погрешним терористима“. Други сценарио могао би бити државни удар у Дохи и довођење на власт неке саудијске марионете. Уколико ово не успе, постоји могућност саудијске војне инвазије. Иако се врхунски опремљена, али очајно обучена саудијска војска у Јемену показала као потпуно неспособна, не би требало да има већих проблема у освајању Катара чији су капацитети готово мизерни. Али без обзира како се садашња криза оконча, заједништво Савета за сарадњу у Заливу је доведено у питање и мало је вероватно да се односи могу толико поправити да ова организација поново постане јединствен блок. 

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *