SCENSKA DOSTIGNUĆA? VRLO SKROMNA!

Kraj sezone – u susret kulturnom letu

Da li viđene tendencije potvrđuju da će se predstave sa malim brojem izvođača, najčešće od tri do pet, koje se u svetu obično izvode na specijalizovanim kamernim scenama, uskoro kod nas igrati na velikim scenama vodećih teatara? Belef počinje 22. juna, ali – bez objavljenog programa

Da se bliži kraj pozorišne sezone već je veoma primetno, iako smo tek na polovini juna. Jedino se u Narodnom pozorištu predstave igraju svakoga dana, dok su veoma proređeni „puni“ dani na repertoarima pojedinih beogradskih teatara – sve do ovih dana moglo se videti i zaključiti da ni ovogodišnje kišno proleće nije uslovilo da beogradska pozorišta prikazuju predstave svake večeri!

PRINCIPI GROTOVSKOG Kao što vrlo dobro znamo, protekle sezone znatno je opao broj premijera na beogradskim scenama izuzev kada je u pitanju Narodno pozorište. Nedostatak sredstava je, navodno, glavni razlog. Pozorišta koja finansira Grad Beograd ranijih godina bila su dotirana za plate svim zaposlenima, kao i posebnim sredstvima za produkciju određenog broja premijera. Protekle sezone, kao što je to bilo i prethodne, dotiranim pozorištima iz gradskog budžeta potpuno su izostala sredstva za nove predstave. Jednostavno, pozorišta su prepuštena da ih sama dobave. Kako je nemogućno doći do tih sredstava prodajom ulaznica, čak i ako bi se povećao broj gostovanja izvan Beograda, pozorišta se na različite načine dovijaju. Najčešće je to pridobijanje sponzora novih repertoarskih projekata. Dabome da se ni na taj način ne mogu pokriti svi troškovi, pa smo ove sezone mogli zapaziti vanrednu skromnost u scenografskim rešenjima pojedinih (malobrojnih) premijera. Moglo bi se reći da su gotovo sva naša pozorišta usvojila estetske principe Grotovskog o tzv. siromašnom pozorištu. Međutim, kako se premijere protekle sezone jedva mogu nabrojati na prste jedne ruke, došli smo u situaciju da su nam dotirana pozorišta još skuplja, budući da glumci i ostalo osoblje dobijaju redovne lične dohotke a da pri tome, osim izvođenja redovnih predstava, ne rade na pripremama novih projekata, što u normalnim prilikama mora činiti svako repertoarsko pozorište. S druge strane, beogradski pozorišni život, koji je ranijih godina bio bogat i atraktivan ne samo za Beograđane nego i za sve posetioce glavnoga grada koji se interesuju za pozorišne događaje, protekle sezone bio je u znaku izvođenja starih, dobro poznatih predstava.

[restrict]

Još jedna pojava prisutna je u našoj savremenoj pozorišnoj praksi. Priprema se i izvodi sve više predstava sa malobrojnim izvođačima i pored toga što dramski ansambli većine beogradskih pozorišta imaju zadovoljavajući, što će reći pristojan broj članova isto kao što raspolažu i zamašnim scenskim mogućnostima. Drugačije rečeno, predstave sa malo lica, najčešće od tri do pet, koje se u svetu obično izvode na specijalizovanim kamernim scenama, uskoro će se kod nas igrati na velikim scenama vodećih teatara, ukoliko već sada nisu na repertoaru!

Krajem pozorišne sezone u velikim kulturnim centrima kakav je svakako Beograd, teatri obično objavljuju pozive za narednu sezonu, koji sadrže repertoare sa iscrpnim podacima iz kojih redovni posetioci pozorišta mogu saznati ne samo naslove novih premijera što će ih moći gledati u nastupajućoj sezoni nego i podatke o piscima, kao i imena reditelja i glumaca koji će realizovati budući repertoar. Do sada to nije učinilo još nijedno beogradsko pozorište, a kako kod nas stvari stoje – slabi su izgledi da će to učiniti neki od beogradskih teatara, izuzev, možda, Narodnog pozorišta.

NI REČ O PROGRAMU Ovih dana objavljena je i vest da će Beogradski letnji festival BELEF početi 22. juna. Ali nijedna jedina reč o programu toga festivala nije saopštena. Možemo biti zadovoljni što su se naši opštinski činovnici setili bar kalendara! Iz višegodišnjeg iskustva znamo da bi se, kad je o tom festivalu reč, trebalo nadati samo jednom praznjikavom kulturnom letu, budući da ne možemo očekivati ništa značajnije što se pozorišnog i muzičkog programa tiče – tu podrazumevamo predstave po mogućnosti na otvorenom, koncerte, operske i baletske spektakle (na zaboravljenoj Letnjoj pozornici u Topčideru, na Kalemegdanu ili u Dvorištu Kapetan Mišinog zdanja) u izvođenju proverenih domaćih i stranih ansambala. Spisak lepih želja u tom pogledu mogao bi biti i te kako veliki, ali dovoljno je da navedemo kako su u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja nekad održavane brojne predstave i koncerti. Upravo je leto prilika da se u Beogradu priredi internacionalni festival dobrih pozorišnih predstava, a ko voli da prati eksperimente i „nove tendencije“, to može gledati na jesen na Bitefu. Naravno da sastavljači programa Belefa na ozbiljnije umetničke priredbe i ne pomišljaju, jer im do toga, sudeći na osnovu dva-tri protekla leta, uopšte i nije stalo, budući da su se trudili da nađu najrazličitije neobičnosti poput predstave sa robotima kao glumcima i slične „kuriozitete“.

Nije još objavljeno ni šta nas očekuje u programima na Tvrđavi u Smederevu, kao i na pozornici ispred Vile Stanković u Čortanovcima, gde je, ako se dobro sećamo, prošle godine priređen festival predstava Šekspirovih dela povodom 400-godišnjice smrti velikoga pisca. Nije još saopšteno hoće li i ove godine biti tog festivala. Ali koji je naš festival objavio, tokom poslednjih godina, svoj program makar i mesec dana pre no što bi počeo?  

[/restrict]