СЦЕНСКА ДОСТИГНУЋА? ВРЛО СКРОМНА!

Крај сезоне – у сусрет културном лету

Да ли виђене тенденције потврђују да ће се представе са малим бројем извођача, најчешће од три до пет, које се у свету обично изводе на специјализованим камерним сценама, ускоро код нас играти на великим сценама водећих театара? Белеф почиње 22. јуна, али – без објављеног програма

Да се ближи крај позоришне сезоне већ је веома приметно, иако смо тек на половини јуна. Једино се у Народном позоришту представе играју свакога дана, док су веома проређени „пуни“ дани на репертоарима појединих београдских театара – све до ових дана могло се видети и закључити да ни овогодишње кишно пролеће није условило да београдска позоришта приказују представе сваке вечери!

ПРИНЦИПИ ГРОТОВСКОГ Као што врло добро знамо, протекле сезоне знатно је опао број премијера на београдским сценама изузев када је у питању Народно позориште. Недостатак средстава је, наводно, главни разлог. Позоришта која финансира Град Београд ранијих година била су дотирана за плате свим запосленима, као и посебним средствима за продукцију одређеног броја премијера. Протекле сезоне, као што је то било и претходне, дотираним позориштима из градског буџета потпуно су изостала средства за нове представе. Једноставно, позоришта су препуштена да их сама добаве. Како је немогућно доћи до тих средстава продајом улазница, чак и ако би се повећао број гостовања изван Београда, позоришта се на различите начине довијају. Најчешће је то придобијање спонзора нових репертоарских пројеката. Дабоме да се ни на тај начин не могу покрити сви трошкови, па смо ове сезоне могли запазити ванредну скромност у сценографским решењима појединих (малобројних) премијера. Могло би се рећи да су готово сва наша позоришта усвојила естетске принципе Гротовског о тзв. сиромашном позоришту. Међутим, како се премијере протекле сезоне једва могу набројати на прсте једне руке, дошли смо у ситуацију да су нам дотирана позоришта још скупља, будући да глумци и остало особље добијају редовне личне дохотке а да при томе, осим извођења редовних представа, не раде на припремама нових пројеката, што у нормалним приликама мора чинити свако репертоарско позориште. С друге стране, београдски позоришни живот, који је ранијих година био богат и атрактиван не само за Београђане него и за све посетиоце главнога града који се интересују за позоришне догађаје, протекле сезоне био је у знаку извођења старих, добро познатих представа.

[restrict]

Још једна појава присутна је у нашој савременој позоришној пракси. Припрема се и изводи све више представа са малобројним извођачима и поред тога што драмски ансамбли већине београдских позоришта имају задовољавајући, што ће рећи пристојан број чланова исто као што располажу и замашним сценским могућностима. Другачије речено, представе са мало лица, најчешће од три до пет, које се у свету обично изводе на специјализованим камерним сценама, ускоро ће се код нас играти на великим сценама водећих театара, уколико већ сада нису на репертоару!

Крајем позоришне сезоне у великим културним центрима какав је свакако Београд, театри обично објављују позиве за наредну сезону, који садрже репертоаре са исцрпним подацима из којих редовни посетиоци позоришта могу сазнати не само наслове нових премијера што ће их моћи гледати у наступајућој сезони него и податке о писцима, као и имена редитеља и глумаца који ће реализовати будући репертоар. До сада то није учинило још ниједно београдско позориште, а како код нас ствари стоје – слаби су изгледи да ће то учинити неки од београдских театара, изузев, можда, Народног позоришта.

НИ РЕЧ О ПРОГРАМУ Ових дана објављена је и вест да ће Београдски летњи фестивал БЕЛЕФ почети 22. јуна. Али ниједна једина реч о програму тога фестивала није саопштена. Можемо бити задовољни што су се наши општински чиновници сетили бар календара! Из вишегодишњег искуства знамо да би се, кад је о том фестивалу реч, требало надати само једном празњикавом културном лету, будући да не можемо очекивати ништа значајније што се позоришног и музичког програма тиче – ту подразумевамо представе по могућности на отвореном, концерте, оперске и балетске спектакле (на заборављеној Летњој позорници у Топчидеру, на Калемегдану или у Дворишту Капетан Мишиног здања) у извођењу проверених домаћих и страних ансамбала. Списак лепих жеља у том погледу могао би бити и те како велики, али довољно је да наведемо како су у дворишту Капетан Мишиног здања некад одржаване бројне представе и концерти. Управо је лето прилика да се у Београду приреди интернационални фестивал добрих позоришних представа, а ко воли да прати експерименте и „нове тенденције“, то може гледати на јесен на Битефу. Наравно да састављачи програма Белефа на озбиљније уметничке приредбе и не помишљају, јер им до тога, судећи на основу два-три протекла лета, уопште и није стало, будући да су се трудили да нађу најразличитије необичности попут представе са роботима као глумцима и сличне „куриозитете“.

Није још објављено ни шта нас очекује у програмима на Тврђави у Смедереву, као и на позорници испред Виле Станковић у Чортановцима, где је, ако се добро сећамо, прошле године приређен фестивал представа Шекспирових дела поводом 400-годишњице смрти великога писца. Није још саопштено хоће ли и ове године бити тог фестивала. Али који је наш фестивал објавио, током последњих година, свој програм макар и месец дана пре но што би почео?  

[/restrict]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *