Мађарска усвојила Закон о НВО финансираним из иностранства
Од Резолуције Европског парламента о Мађарској (усвојена 17. маја у Бриселу), у којој је констатовано да су догађаји у тој земљи у последњих пет година довели до „системске претње правној држави“, сукоб Будимпеште и Брисела постао је још оштрији. Иако је у анексу Резолуције ЕП наложио својој Комисији за унутрашње послове, држављанство, право и правосуђе (ЛИБЕ) да за 30 дана изради специјални извештај о Мађарској на основу ког би се на пленарној седници (крај јуна) могло гласати о ’предлогу с образложењем’ којим би био започет правни поступак против Мађарске у складу с чланом 7 Уговора ЕУ – мађарски премијер Виктор Орбан већ је 13. јуна активирао поменути „члан“!
[restrict]
Тога дана, наиме, Парламент Мађарске (упркос притисцима и претњама из Брисела, Венеције и Вашингтона да повуче предлог Закона о цивилним организацијама) усвојио је Закон о НВО финансираним из иностранства који су предложили владајући конзервативци (Фидес-КДНП) премијера Орбана. Зелено светло (новом) Закону о транспарентности организација подржаваним из иностранства дало је 130 посланика, 44 је било против, а 24 се уздржало (парламент укупно има 199 чланова).
Невладине организације, цивилна удружења и фондације (у сва три облика партнерства у Мађарској их има 103) на које се нов закон односи имају обавезу да – чим им помоћ коју добију пређе 7,2 милиона форинти (око 23.000 евра) на годишњем нивоу, у року од 15 дана судски објаве да су постале организације подржаване из иностранства!
Такође, након регистрације – поменуте организације без одлагања на свом службеном сајту и на свим својим публикованим издањима – морају да се воде као организације спонзорисане из иностранства. Ако то не ураде у року од 30 дана, државни јавни тужилац ће у наредне две недеље затражити њихово брисање из судског регистра.
Фидесови национални парламентарци усвојили су и два приговора Венецијанске комисије на предлог овог закона. У Закон о НВО материјално помаганим изван Мађарске уврстили су да не треба објавити личне податке иностраног донатора ако он годишње не донира више од 500 хиљада форинти (око 1.650 евра), и да се рок после којег се ознака „организација подржавана из иностранства“ брише – смањи са три на две.
Иако је доношењем Закона о НВО финансираним из иностранства Виктор Орбан транспарентним хтео да учини функционисање организација које покушавају да утичу на демократско доношење одлука у Мађарској, а његова влада да сазна „чији новац и интерес стоји иза НВО“, он врло добро зна да иза жестоких уцена ЕК да (прво) изван снаге стави Закон о високом школству, потом и да повуче Закон о цивилним организацијама (чије је усвајање због бриселског притиска чак два пута померао, први рок је био 30. мај, а затим 12. јун), искључиво стоји – наметање илегалног усељавање афричких и азијских избеглица у Мађарску. Орбан је, међутим, и после доношења Закона 13. јуна изјавио да ни по коју цену „неће напуштати политику одбацивања илегалне миграције, јер само Мађари могу да одлучују с ким хоће да живе заједно на територији своје матичне државе“.
Мађарском премијеру пуна подршка стигла је и од преостале три чланице Вишеградске групе (Пољске, Чешке и Словачке), које су такође под ударом бриселских „санкција“ јер су, као и Будимпешта, у националним законодавствима одбиле да измене кључне делове регулације избегличког питања (избациле су обавезне квоте!).
[/restrict]