KOME JE PUBLIKA PORUČILA: VRATI PARE!?

Ne smiruju se strasti uzburkane povodom 62. Sterijinog pozorja

Zaboravnost ili namerni previdi u „brizi“ zbog situacije u pozorištima Srbije : postupajući veoma neobično, žiri ovogodišnjeg Pozorja bio je neobjektivan, a tako i nepravedan prema ansamblima koji su se, u okviru dobro odabrane selekcije, takmičili

U trenutku kada se moglo pomisliti da su se malo stišale i slegle strasti oko odluke žirija ovogodišnjeg Sterijinog pozorja da se ne upušta u procenjivanje predstava prikazanih u takmičarskoj selekciji, već da „sagledavajući ambicije, talenat, napore, viđene domete i okolnosti u kojima stvaraju učesnici takmičarskih programa, u vremenu nenaklonjenom pozorišnom stvaralaštvu i institucijama kulture….“, i lošu situaciju u našim pozorištima odluči, jednoglasno, da dodeli samo dve Sterijine nagrade – Sterijinu nagradu svim učesnicima 62. Pozorja i Specijalnu Sterijinu nagradu publici, negativna reagovanja i osporavanja samo su se umnožila.
[restrict]

„ZABORAVNOST” Premda je predsednik žirija Predrag Manojlović istakao da je žiri u punom sastavu odgledao sve predstave iz takmičarske selekcije, izgleda nam da stvari baš ne stoje tako. Naime, Dušan Kovačević izjavio je saradniku Blica da na predstavi svoga dela Hipnoza jedne ljubavi, prikazanog 2. juna u novosadskom Pozorištu mladih, nije video nijednoga člana žirija…

Međutim, karakteristično je kako je predsednik žirija „zaboravio“ da bilo šta kaže o kvalitetu prikazanih tekstova, jer se na Sterijinom pozorju od samog početka procenjuju i nagrađuju drame savremenih domaćih pisaca. Do ovog „previda“ došlo je verovatno i zbog sastava žirija u kojem nije bilo nijednog dramskog pisca niti pak književnog, odnosno pozorišnog kritičara! U naknadu za to u žiriju su sedela dva glumca – Emina Elor i Predrag Manojlović, dva pozorišna reditelja – Nikita Milivojević i Aleksandar Popovski, iz inostranstva, iz Makedonije, valjda da bi se bolje procenilo izvođenje naših tekstova, kao i kompozitorka Isidora Žebeljan. Možda je Popovski imenovan u žiri zato što se već nalazio u Novom Sadu, gde, koliko znamo, režira neku predstavu? Bilo kako bilo, tek po svemu sudeći, izgleda da se žiri nije mnogo bavio prikazanim dramskih tekstovima, među kojima je bila i značajna dokumentarna drama iz života romske populacije – Moje dete Stojana Srdića, kojoj je pre dve godine dodeljena Nagrada „Branislav Nušić“ Udruženja dramskih pisaca Srbije. Izgleda nam da su članovi žirija svu pažnju koncentrisali na to kako da izbegnu bilo kakvo spominjanje – a o nagrađivanju da i ne govorimo – scenskog ostvarenja Na Drini ćuprija po motivima dela Ive Andrića, u adaptaciji i režiji Kokana Mladenovića i izvođenju Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada. Takođe, žiri je verovatno namerno izbegao da skrene pažnju – ako ne i da nagradi! – na Srdićevo Moje dete zato što je već dobilo uglednu nagradu, dok je izvođenje adaptacije romana Na Drini ćuprija dobilo tri nagrade – Okruglog stola kritike, novosadskog lista Dnevnik i nagradu publike Sterijinog pozorja.

Postupajući veoma neobično, žiri je bio neobjektivan, a tako i nepravedan prema ansamblima koji su se, u okviru dobro odabrane selekcije, takmičili, a o kojima je navodno „vodio brigu“.

URAVNILOVKA BEZ PRESEDANA Ne treba mnogo objašnjavati: sva pozorišta koja su učestvovala na Pozorju učinila su to sa željom da provere svoje stvaralačke domete u odnosu na izvođenja domaćih tekstova u našim teatrima i, naravno, da po mogućnosti dobiju i neku nagradu. Zato im izmišljotina ovogodišnjeg žirija – kolektivna Sterijina nagrada – neće mnogo značiti, jer se radi o jednoj uravnilovci bez presedana. Drugim rečima, žiri očigledno nije hteo mnogo da radi i da se angažuje oko procenjivanja predstava i da se pri tome, neizostavno, zameri brojnim učesnicima. Međutim, javnosti to nije promaklo, pa su, zaboga, povici iz publike „Vrati pare!“ (od honorara) predsedniku žirija dok je čitao saopštenje o odlukama žirija, kako je izjavio, zvučale uvredljivo. Naravno, po svemu nam izgleda, uopšte se nije upitao kako su odjeknule odluke žirija među učesnicima festivala, pa i u čitavoj našoj pozorišnoj i kulturnoj javnosti.

Zaklanjajući se sada time da su, svojom odlukom, u poslednjem trenutku pokrenuli aktuelna pitanja o prosečnosti koja vlada na našim pozorišnim scenama, članovi žirija zaboravili su vlastite predstave – primera radi, produkciju studija Integracije, koji vodi Predrag Manojlović, ili predstavu Popovskog u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, ili pak režije Nikite Milivojevića u više naših pozorišta itd. Ili su smatrali da su to natprosečna ostvarenja?! Po svoj prilici natprosečna je njihova minimalistička odluka svedena na dve Sterijine nagrade, odluka za koju nisu bili i minimalistički plaćeni, već, zarad opšte koristi, veoma izdašno – onako kako se to obično čini. Sve kako bi Cankar rekao – za dobro naroda!

U MULJU PROSEČNOSTI? Žiri je svojim odlukama, koje je pokušao da obrazloži prilično nemuštim saopštenjem, jednodušno izviždanim od strane prisutne publike, kako smo na to već ukazali (Pečat br. 474), izigrao sve na festivalu – i naše savremene dramske pisce, i pozorišne ansamble koji su izvodili njihova dela, i gledaoce, kao i čitavu našu kulturnu javnost, jer niko nije čuo ni reči, makar i uopšteno, o valorizaciji prikazanih tekstova, ako već predstave zbog situacije u našim pozorištima nisu zasluživale nagradu. Da nije i naša dramska književnost zapala, kao i pozorište, u mulj prosečnih voda? U odbrani takvoga postupka, predsednik žirija Predrag Manojlović pokazao je pravo majstorstvo u mnogobrojnim izjavama i intervjuima u medijima. Glumački naizgled ubedljivo dokazivao je kako su članovi žirija maltene danonoćno radili – valjda ih zato nije bilo na pojedinim predstavama! – konsultovali se i vodili silne rasprave o brojnim nedodeljenim nagradama. Međutim, zaboravio je – hotimično ili slučajno? – da je žiri trebalo da razmatra i nagradi i pisca ili pisce najboljeg dramskog dela među ostvarenjima prikazanim u takmičarskoj selekciji. Zaista čudan „previd“, te se moramo upitati da li je do toga došlo zato što u žiriju nije bilo dramskih pisaca, kao i da li je festivalska direkcija članove žirija obavestila i o tom poslu, specijalno imajući u vidu da je Glavni odbor Sterijinog pozorja proklamovao povratak izvornom festivalskom delovanju, što će reći da je Sterijino pozorje festival domaće dramske reči iz pera klasičnih i savremenih stvaralaca, ali i odabranih pozorišnih ansambala koji izvode njihova dela. Jedno je izvesno. Ako se tokom više od pola stoleća u javnosti često govorilo i pisalo o međurepubličkim dogovorima, silnim nagodbama i kombinatorici u selekciji za „jugoslovenske pozorišne igre“, i prilikom dodeljivanja nagrada od strane ocenjivačkih komisija sastavljenih po republičkom ključu, ovogodišnji žiri proširio je obim svog delovanja ocenjujući čitavu našu savremenu pozorišnu stvarnost konstatacijom da se guši u vodama prosečnosti, i izašao iz svojih kompetencija dodeljivanjem nagrade publici. Kao što smo videli i čuli, za takav postupak zasluženo je dobio žestoke protestne zvižduke!      

[/restrict]