Победа коалиције са бившим командантима ОВК на челу, Косово и Метохију враћа неколико корака уназад. А само формирање владе у Приштини јасно ће показати куда Запад и САД, у ствари, усмеравају цео југ Балкана
Космет, изгледа, не прати европски тренд. Док тамо, попут Француске, гласачи изборима враћају политичко клатно ка центру, у нашој јужној покрајини екстремизам не губи на снази. Показали су то и превремени парламентарни избори, одржани протекле недеље, чије клатно се навило ка тамној прошлости, ратним бубњевима, насиљу и узурпацији.
ВЛАДАВИНА ОВК Три „јахача Апокалипсе“ и њихове три партије произашле из ОВК шињела – Хашим Тачи и његов ПДК на чијем је челу сада Кадри Весељи, Рамуш Харадинај на челу ААК и Фатмир Љимај са НИСМА – победници су ових избора. Док већина од око 60 одсто грађана није гласала, у остатку оних који су гласали, пре свега Албанаца, добра већина њих је екстремно национално обојена. Чак 34 одсто гласова добио је савез такозваних „ратних партија“ који предводи Рамуш Харадинај. Уколико овај ратни злочинац, кога Србија безуспешно јури и потражује, постане још и премијер, уз Хашима Тачија као председника, на обе највише функције у самопрокламованој држави биће бивши команданти ОВК.
То се могло наслутити још самим чином расписивања превремених избора и кампањом која је уследила, а све више је уверених да је основни разлог њиховог уједињења формирање Специјалног суда за ОВК. Са највиших политичких позиција сигурно ће имати више „аргумената“ приликом суочавања са овим судом, и они и њихови саборци, него да су на власти неки други. Треба ли нагласити да њихова снага лежи у локалној контроли моћи, сили мафијашког новца, „ореолу победника“ и псеће верности лојалног америчког савезника. Ако против највиших политичара буду подигнуте оптужнице, њихови следбеници би брзо могли да организују манифестације солидарности, па и нереде. Они једноставно поручују да се са новим савезом старих бораца није шалити.
Ту су још три важна питања, иначе непосредан повод за обарање владе Исе Мустафе, а у самој жижи ових избора. То су: демаркација границе са Црном Гором, формирање Заједнице српских општина и стварање тзв. „Војске Косова“. Наравно, ту је и четврто питање, о коме се, истина, не говори јавно, али је можда важније од свих, а то је однос према пројекту Велике Албаније, односно уједињења свих Албанаца у једну државу, који се управо актуелизује.
[restrict]
ЛДК И САМООПРЕДЕЉЕЊЕ Па ипак, победник на изборима неће тако брзо моћи да формира владајућу коалицију. Коалиција око Демократског савеза Косова (ЛДК) на чијем је челу био доскорашњи премијер Мустафа, као некадашњи грађански центар косовског друштва, освојила је нешто мање од 26 одсто гласова. ЛДК је протеклих година увек био партнер у коалиционим владама са странкама проистеклим из ОВК. Овај пут ће, међутим, то тешко ићи, јер су превремени избори одржани због дубоких подела међу коалиционим партнерима. На КиМ ЛДК одавно сматрају безбојном странком чији је задатак да обезбеди већину некоме другом. За њих кажу да никада нису уживали потпуну подршку Американаца, јер нису били способни да истог тренутка испуњавају њихове захтеве и сматрају се спорим, превазиђеним реликтима социјализма. Без јаснијег профила и јаке личности на челу партије, она неће моћи да се надовеже на времена када је њен предводник био Ибрахим Ругова.
У ствари, прави победник избора и, како се истиче, трендсетер јесте трећи фактор – екстремна партија Самоопредељење (Ветевендосја – ВВ). Радикална опозициона странка и некадашњи протестни покрет сада је готово удвостручила подршку у односу на 2014, претекавши ЛДК по броју освојених гласова. Иако „гурају“ имиџ младих и гневних, који се противе естаблишменту (медији истичу да је Аљбин Курти, оснивач и шеф ВВ, у предизборној кампањи по први пут демонстративно везао кравату како би имиџ изазивача нереда заменио сликом политичког носиоца наде) а, за сада, одбијају коалицију са победницима избора јер их, наводно, сматрају корумпираним, криминалним и да им је место иза решетака. Срби са Ким их виде као оне који замишљају како је изгледала борба ОВК, и оптужују Тачија да је погазио изворне идеале. Као најекстремнија групација, служе да међународној заједници саопште оно што остали не могу и не смеју.
Чак и на Западу Куртија виде, и поред кравате, као вука у јагњећој кожи. Није заборављен његов захтев да се гласа о даљем присуству мисије на КиМ, као и да политички програм те партије садржи директан позив на уједињење Косова са Албанијом и референдум о том питању. Виђени су као најекстремнија групација и служе да међународној заједници саопште оно што остали не могу и не смеју.
БУДУЋНОСТ ДИЈАЛОГА Са Харадинајем као премијером биће додатно отежано вођење ионако тешког дијалога између Београда и Приштине, пре свега о побољшању положаја српске мањине. Тешко је замислити да се будући српски премијер и Рамуш Харадинај, нарочито после тешких речи које су пале након његовог хапшења у Француској по српској потерници и потоњег ослобађања, састају и воде конструктивни дијалог у Бриселу. То чак увиђају и неки светски медији, сматрајући да би избор Харадинаја на место премијера додатно закомпликовао односе са Србијом.
Потврдио је то и сам Харадинај поруком: „Ја сам заинтересован за дијалог са Србијом, али ради међусобног признања. Ми не прихватамо разговоре о унутрашњим питањима Косова. Ако Србија не преиспита своју одлуку о признању, ми нећемо јурити за дијалогом о косовским унутрашњим питањима.“
Излаз из такве ситуације наговестио је Хашим Тачи, предлажући лукаво да се дијалог између Приштине и Београда подигне на председнички ниво. Његов циљ је, у ствари, да на тај начин преговоре „унапреди“ у дијалог две суверене државе. Додуше, додао је и да, ко год да формира нову владу, мораће да се позабави формирањем Заједнице српских општина и решавањем демаркације са Црном Гором.
Биће да је на то утицало сазнање да Европски парламент тражи да власти у Приштини „неодложно“ успоставе Заједницу српских општина, сагласно споразуму „постигнутом уз посредовање ЕУ и оцени косовског уставног суда“. Ово се наводи у предлогу резолуције о којој ће у Стразбуру расправљати Европски парламент. У том документу се каже да „асоцијација српских општина још није успостављена, није израђен ни нацрт њеног статута, а за формирање те асоцијације одговорне су власти Косова“.
НЕМАЧКЕ КРИТИКЕ Колико је ситуација на југу Србије отишла предалеко, односно измакла контроли, потврђују све чешће анализе и критика са Запада, какве су до сада биле незамисливе. Тако, заменица директора Друштва за југоисточну Европу из Минхена Јохана Дајмел у ауторском тексту за Дојче веле пише да се „игноришу апели међународне заједнице да се не истичу кандидати против којих је подигнута оптужница“ и да „у очима многих Косовара ти апели мора да изгледају скоро цинично“ јер, како каже, „уместо да изнедре смирену и одговорну политику, избори бију у великоалбанске бубњеве“.
„Наиме, не само Косово већ и међународна заједница за собом вуку реп грешака и окретања главе. Годинама су, у најмању руку прећутно, толерисали стару политичку гарду из које се опет регрутују кандидати и лидери којима се приписује криминална прошлост…“, наводи Дајмел, уз опаску да „корупција, непотизам и организовани криминал спадају у (политичку) свакодневицу и девет година након проглашења независности. Против чланова ’Самоопредељења’, међу којима је и Аљбин Курти, подигнуте су кривичне пријаве због напада у парламенту…“
Заменица директора минхенског Друштва за југоисточну Европу пита се да ли ће „можда нови Специјални суд за ратне злочине на Косову, који ће ускоро почети са радом, помоћи да се Косово суочи са прошлошћу и окрене будућности“, и додаје да су „бројна нагађања да ће међу оптуженима бити и политички лидери“. Колико је „прикупљање доказа све теже“, Дајмел илуструје примером новинарке Сербезе Хаџиај за коју каже да је храбро у једном чланку описала до које мере је опасан живот сведока који су сведочили или ће тек да сведоче против бивших припадника ОВК.
Далеко оштрија у коментару је посланица немачке Левице Севим Дагделен, са ставом да Европска унија гура политику проширења у запећак и настоји да потисне утицај Русије на Балкану, док се од Србије очекује да одустане од Косова. „Циљ је да се Србија примора да одустане од Косова и зато се користе приступни преговори. И ту ЕУ повређује сопствене критеријуме“, каже Дагделан, тврдећи да „такав наступ институција ЕУ није утемељен ни у чему јер и даље постоје чланице ЕУ које не признају проглашену независност Косова“. С тим у вези, Дагдален сматра да је проблематично што ЕУ недвосмислено не осуђује великоалбанске планове. Годинама је, како каже, окретана глава и пред растућим исламистичким утицајем на Косову кроз пројекте саудијских мецена. Тешко је, према њеним речима, отети се утиску да се користе сва средства како би се потиснуо руски утицај на Балкану, да се пре свих Србија сурва у нове сукобе, да се руским пројектима постави што више балвана на пут, што видимо на примеру гасовода Јужни ток.
Дагдален сматра и да се ЕУ налази у таквом стању да, ако би сада требало сама себи да приступи, имала би велике проблеме да испуни критеријуме, а највећи дефицити на нивоу ЕУ постоје управо у владавини права и демократији.
Управо такви бриселски посредници ће поново добити прилику да покажу своју спретност у међународној дипломатији, која се најчешће огледала у виду „штапа“ и „шаргарепе“. А што се тиче премијера самопроглашеног Косова, свима је јасно да се он не бира само на основу гласова, већ и на основу мишљења међународне заједнице, а нарочито амбасадора САД у Приштини. То ће бити најбољи показатељ западне политике на југу Балкана. Управо с тим у вези, нарочито се интересантним чине цитиране критике које стижу из Немачке.
СРПСКА ЛИСТА Елем, уколико албански лидери због непремостивих разлика око горућих питања не нађу компромис, уз помоћ страног фактора или без ње, представници Срба могли би да постану значајан партнер у централној власти. Јер, четврта по снази ових избора је Српска листа са 39.628 гласова (око 5,8 одсто), која ће, како је у недељу увече у Косовској Митровици казао Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију, највероватније имати свих десет загарантованих мандата. Осим Српске листе, са Славком Симићем на челу, која је једина од пет српских политичких субјеката имала пуну подршку званичног Београда, у парламент је ушао и Адем Хоџа из Горанске партије, коју је подржавао Београд, па је сасвим сигурно да ће и овај мандат бити у функцији српских, односно интереса горанске заједнице.
Српска листа није само забележила рекордан број освојених гласова за српску партију на КиМ, већ ће у будућем сазиву косовског парламента имати довољно посланика да спречи промену устава, промену граница наше земље и да се супротстави формирању такозване косовске војске.
Симић наглашава да „упркос немогућим условима, што је за друге листе радио целокупан албански естаблишмент и готово целокупна међународна заједница, са огромним финансијским, политичким и медијским ресурсима, повећали смо број гласова за више хиљада“.
У сенци овог успеха остале су сурове поделе на патриоте и издајнике која је своју форму добила у чак шест српских изборних колона. Или, како је то описао косметски песник и новинар Живојин Ракочевић, „обрачун међу српским политичким ентитетима личио је на тучу у затвору, лишен сваке идеологије и визије“. За овог усправног „Мохиканца“ са КиМ, пред Србима су искушења која не доносе сатисфакцију, било да буду у влади Рамуша Харадинаја или моћног Кадрија Весељија, или да се определе за сарадњу са администрацијом Руговиних наследника који ће све урадити да излече комплекс кукавица које нису ратовале против Срба, или да поделе моћ са расистичким ставовима следбеника Албина Куртија, који једва признају да Срби постоје.
Тек, да им убије било какву наду и као школски пример репресије према српском народу, Централна изборна комисија Косова уважила је жалбу медија и одлучила да Српску листу казни с 25.000 евра због њеног залагања против војске Косова, због употребе имена Метохија, очувања српских институција, истицања мапе на којој је приказана Србија са Косовом и Метохијом…
Ништа неочекивано, да ова „со на рану“ није стигла, поред „Интерњуз Косова“, и на захтев БИРН-а, невладине организације из Београда која се бави мониторингом и анализом друштвених и политичких процеса, посебно улогом медија у њима.
А можда је то и добро? Да се дефинитивно разголити улога старих сорошевских и НЕД клијената.
[/restrict]