Излог књиге

Верољуб Вукашиновић

ВЕТАР И ДАЖД

„Православна реч“, Нови Сад, 2017

„Ветар и дажд“ збирка су поезије песника завидног версификацијског осећаја што у најбољем светлу сведочи истоимена песма у којој нема ниједног недозвољеног огрешења о метричка и ритмичка правила српског класичног романтичарског и постромантичарског стиха. Ова песма мукла је исповест онога који је урушио сам себе, испевана у тренутку јасног суочавања са својом егзистенцијалном тескобом.

Иако се о природи тескобе која сустиже и мучи онога који пева не говори много, дозвољено је, примећује Александар Јовановић, претпоставити да су до ње довели колико лични, толико и национални разлози. Ако је тако, онда је овај песник још једном потврдио своју тиху службу српској поезији и култури.

 

Теџу Кол

ОТВОРЕНИ ГРАД

„Дерета“, Београд, 2016

Њујорк, одабрани град којим хода и размишља приповедач овог романа, али исто тако у неколико поглавља и Брисел, у који путује главни јунак на одмор, сагледавају се из перспективе дошљака, оних „другачијих“, придошлих, неприхваћених. Иако имиграција као тема има повлашћено место у овом роману, Кол не задире у политиканство нити се задржава на дневно-политичким разматрањима прихватања азиланата и ризика од тероризма, већ ненаметљивим али врло продубљеним погледима прониче у суштину односа друштва према човеку, без обзира на боју његове коже или порекло.

Поставши амерички држављанин, јунак остаје располућен између свог новог америчког идентитета и мешовитог нигеријско-немачког порекла. Лутање Њујорком у слободном времену након лекарских смена у болници у којој стажира, начин је да јунак упознајући град покуша да упозна себе.

Нигеријско-амерички писац Теџу Кол (1975) у свом првенцу „Отворени град“ показује како белешке „усамљених шетача“ по великим градовима, овај незваничан поджанр чест у књижевности још од Русоа, Дикенса, Флобера…, функционише у данашње време, који му могу бити досези и тематска упоришта. Кол слика модеран светски град, отворен, али заплашен и дистанциран, чији становници могу бити само исти такви – модерни, отворени, али усамљени, уплашени и индивидуализовани. 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *