Излог књиге

АНАТОМИЈА РОМАНА ПУТНИКОВА ЦИГЛАНА РАДОВАНА БЕЛОГ МАРКОВИЋА
Градска библиотека Лајковац, Српска књижевна задруга, Лајковац–Београд, 2016

Зборник чине радови 15 познавалаца српске књижевности, углавном млађе генерације, настали поводом научног скупа посвећеног „Путниковој циглани“ Белог Марковића. Иако су сви учесници самостално бирали тему којом ће се бавити и књижевно-теоријску перспективу из које ће изабрани проблем осветљавати, може се рећи, како је приметио Радивоје Микић, да су сви могли за мото својих анализа да узму речи Р. М. Албереса по којима се историја модерног романа може посматрати као процес „богаћења романа свим оним што није роман“.

Владимир Пиштало
СУНЦЕ ОВОГ ДАНА
„Агора“, Зрењанин, 2017

Смештајући Андрићево дело усред личног књижевног мита, Пиштало је своју причу о појачаној садашњици исписао као писмо Андрићу.
Путопис из света Андрићевог књижевног дела, комбинован је са извештајем из нашег света који прати сунце овог нашег дана. Налазећи се усред „пропагандне киклопизације данашњице“, аутор подиже своју тачку посматрања и отвара нам аналитичке и поетичке прозоре, како према једној књижевној свести и њеном историјском контексту, тако и према пројекцији те свести у овом времену.
Бескомпромисно демонстрирајући етику књижевне оданости, али истовремено и етику оданости књижевности, приповедању света, Пиштало разговара са Андрићем на начин близак ономе на који је млади Андрић водио „Разговор са Гојом“.
Овај епистоларни роман тока књижевне свести, писан је кроз туђу свест. Усред мреже бритких асоцијација, замаскиран је у манифестни говор есеја који у себи садржи скривену и збирку прича и збирку песама и путопис. Он читаоца извештава о Андрићевим прозорима у свет и свест из паноптикума, циркуса и књига; о књижевним прозорима у страст и у тајну жене; о ономе што заиста јесу митски хероји његовог доба; о Гаврилу Принципу и Младој Босни као друштвено-историјском контексту неправде последњег кметства у тадашњој Европи; али и о истини данашњег света и његовог неоколонијалног устројства у коме „усрећитељи траже од усрећених да се одрекну сопствених очију“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *