Зона сумрака – Ко је видео ветар?

Халабука око Дарвинове теорије показала нам је да задртост постоји на обе стране – и међу креационистима, и међу богоборцима. Проблем је, међутим, што и једни и други покушавају да у тој причи православљу дају улогу коју оно апсолутно нема

У оквиру свеопште дискусије о Дарвину, еволуцији и православљу, новинар београдског дневника, који нам често служи као инспирација за текстове, своју тезу о непостојању Бога поткрепио је аргументом после кога „паметном други доказ није потребан“. Под насловом „Гагаринов лет“ Гојко Влаовић објашњава да су излишни научници, филозофи и други паметни људи. Да би се схватило, ако сте паметни, наравно, да Бог не постоји, довољно је послушати панк песму у којој се наводи да је Гагарин био у свемиру и тамо није видео ни Исуса, ни Богородицу. Гре’ота за, на пример, Исака Њутна који се родио пре појаве панка (и Гагарина) па је веровао да када се човек суочи са свом лепотом и комплексношћу створеног света, не може негирати постојање једнога Бога. Али ко је Њутн у поређењу с италијанским панком? Италијански панк је продуховљенији и од, на пример, британског романтизма и викторијанске песникиње Кристине Росети из 19. века: „Ко је видео ветар? Нико, ни ти, ни ја. Ал кад ти маше цветак, то ветар чарлија.“ Да ли је Гагарин видео ветар? Или било ко други? Да ли то значи да ветра нема и да није он створио таласе на мору? Исто тако да ли је Влаовић видео гравитацију коју је открио поменути Њутн? Ни ветар, ни гравитацију, па ни Бога, не морамо видети да бисмо их осетили. С друге стране, глупост је веома уочљива.

[restrict]

Влаовић је за панком потегао како би нам доказао да Дарвинов „величанствен рад“ покушавају да порекну „само задрти“. Истина је да су најгласнији противници теорије еволуције задрти верски фундаменталисти, али је исто тако истина и да је на начин на који то Влаовић чини бране само фанатици с оне друге стране. Теорија еволуције највише смета западним креационистима који с православљем везе немају макар од 1054. Да је Влаовић мало мање задрт и да се посветио проучавају филозофије, ако му је већ теологија гадна, као што је проучавао панк, он би то знао. Знао би да православни Светом писму не приступају као уџбенику астрономије, геологије или биологије, него као речи Божјој, и нису из њега извлачили научне закључке. Ово је особина пре свега протестантизма, али и католичанства. За православне је Библија путоказ духовног спасења. Сукоб између богословља и науке је кроз историју био борба између римокатолика и протестаната на једној страни, и научника на другој. Готово да не постоје расправе на ту тему унутар православног хришћанства, а уколико их има – настале су тек у скорије време под утицајем западног хришћанског фундаментализма. Православни Свето писмо не прихватају као библијски извештај о стварању у дословном смислу, као репортажу с лица места, па за њих никакав сукоб с науком ту не може постојати.
Пре него што се православље и српска црква оптуже за задртост и супротстављање науци, требало би прочитати, на пример, дела Лазара Милина који врло темељно, разложно, свеобухватно и, рекло би се, научно објашњава комплементарност, а не супротстављеност православља и науке. Ако се због студирања панка нема довољно времена за читање обимних дела, довољно је прочитати и писмо које је поводом поновне дискусије о православљу и Дарвину објавила група професора с Богословског факултета. И ту је све јасно објашњено.
С друге стране, у првој реченици овог „одлучног и бескомпромисног бранитеља науке од празноверја“ видимо задртост. „Заиста је потпуно бесмислено оспоравати теорију еволуције Чарлса Дарвина“, каже он самоуверено. Само задрт човек науку може посматрати као божанство и као непогрешиву. Сетимо се само примера са Пилтдаунским човеком – открићем из 1912. године за које су научни стручњаци тврдили да представља остатке до тада непознате ране врсте човека, односно „карике која недостаје“. Откриће је ушло у уџбенике и у њима остало све до 1953. када је установљено да се ради о софистицираној превари. Прво се запитајмо шта би с овим било да се нашао неки Влаовић и рекао да је потпуно бесмислено оспоравати „Пилтдаунског човека“. А потом и да ли је због ове преваре мање вредна наука или Дарвинова теорија? Не. И наука и научне теорије које се стално имају преиспитивати и у томе и јесте њихова вредност. Исто је и са вером нашом у Бога. Начин на који нам се указује јасно говори да жели да трагамо, да преиспитујемо. Прихватање „истина“ без преиспитивања је управо особина задртих, без обзира да ли се налазе на страни верника или атеиста.
Такође, ако Бог није створио свет за шест дана, то не значи да га уопште није створио, и са православног гледишта питање датума стварања, односно старости света нема никаквог значаја за наше веровање. Овог мишљења је био и поменути Лазар Милин који је својим студентима поручио: „Зато, учи биологију што год боље можеш и не бој се да ће њени резултати разорити твоју веру у Бога и Свето Писмо.“

[/restrict]

Један коментар

  1. Зоран Ђорђевић

    Један од тобожњих аргумената које је недавно на РТС-у потезао муфтија Зукорлић у прилог томе да је Бог створио свет јесте и тај да се људи у великом проценту, 90%, изјашњавају као верници. Тај проценат јесте тачан, али они се само изјашњавају, али мало ко од њих стварно верује у то. Објашњење је просто. Пошто се атеизам још увек поистовећује са комунизмом људима је најлакше да се дистанцирају од њега изјашњавањем да верују у Бога. Отуда их је толико.

    1
    2

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *