Усправљање посрнулог Феникса

Приказујући деловање и учинак нових оружаних система, Војска Србије шаље поруку евентуалном непријатељу, уједно показујући да је на путу превазилажења тоталне девастације која јој је била намењена у првој деценији овог века

Да су опасности које су се надвиле и над Србијом озбиљне, показује најновија афера са оружјем које је илегалним каналима требало да буде пребачено у Македонију. Успешну акцију пресецања ове терористичке активности извела је Војнобезбедносна агенција (ВБА), а ради се о око хиљаду пушака, аутоматских пушака и митраљеза, са извесним бројем бомби и минобацача. Количина оружја јасно указује да је реч о терористичким и војним припремама добро организованих и увезаних албанских група са обе стране границе које имају политичке и радикалне војне циљеве. Најновији обавештајни подаци говоре да је убацивање оружаних терористичких група са Косова у Македонију у току и да је до сада пребачено око 800 терориста. Тиме показују да најаве о стварању Велике Албаније, које су се синхронизовано појавиле ових дана, нису пуке декларативне фразе и пароле. Нити су аутохтоне и без потпоре и подршке ментора са Запада. Управо оних који су и изазвали ратове за југословенско наслеђе и окончали их тако што су – Дејтонским мировним споразумом (1995), Резолуцијом СБ ОУН 1244 (1999) и Охридским мировним споразумом (2001) – створили три замрзнута конфликта – Босна и Херцеговина, Косово и Метохија и Македонија. Међутим, нема добро срочене формулације на папиру којом се може бранити територијални интегритет државе. Јер, како је то говорио Томас Хобс, хартија и мастило то не могу учинити без мачева људских.

[restrict]

АРСЕНАЛ – РАМЕ УЗ РАМЕ СА СВЕТСКИМ У уторак смо имали прилику да неке од тих „мачева“ видимо у Никинцима. Поред напредног, дигиталног управљања бојиштем које су „покривале“ домаће беспилотне летелице, ређала су се гађања од пешадијског до софистицираног ракетног наоружања. Гађања из снајпера 7,62 мм, тешке снајперске пушке „црна стрела“ од 12,7 мм и домаће пушке модуларног калибра 6,5 мм „грендел“ (пре свега намењене специјалним јединицама војске и полиције) показали су да ово наше оружје стоји раме уз раме са оним произведеним на светском тржишту. Додуше, ову слику квари недавна најава куповине страних јуришних пушака (види антрфиле), што за сада није ни потврђено ни демантовано.
Шансу да се докажу добила су и већ јавности представљена борбена возила, производи компаније „Југоимпорт-СДПР“: три оклопна возила „лазар 3“ и једно оклопно возило „милош“, као и роботизовано и даљински управљано возило „мали милош“.
Са наоружањем којим располаже, „лазар 3“ представља борбено возило пешадије какво одавно недостаје Војсци Србије. До краја године наша војска треба да их добије 18, чиме ће бити ојачана укупна мобилност копнених бригада. С друге стране, тешко ће бити остварена већа серијска производња ових возила, већ запажених на светском тржишту, јер се најважније компоненте и опрема за уградњу у њих купују у иностранству. Цена руске куполе са наоружањем иде до 400.000 долара, што знатно повећава укупну цену возила.
Одличне резултате показао је и „милош“, возило какво дуго није било у арсеналу наше војске. Војска и полиција Србије у њему добијају модерну борбену платформу 4 пута 4, опционо наоружану и ПВО ракетама „шило“, или противоклопним пројектилима типа „конкурс“.
Тенк М-84 не треба посебно представљати, али је овај пут показан са унапређеним модификацијама, попут јачег погонског система, предоклопа за ракете и додатног активног оклопа на чеоном делу, чиме прати трендове модерних тенкова.
Да је могућа добра сарадња приватног и државног сектора, показали су самоходни артиљеријско-ракетни систем ПВО „пасарс“ , са топом „бофорс“ од 40 мм, познатим као „терминатор“ и нова верзија вишецевног ракетног бацача „огањ“ од 128 мм. Систем „пасарс“ је интегрисан на стандардни камион ФАП, са додатном хидрауликом коју је извршила приватна компанија „Србоауто“. Оба система имају исту оклопљену кабину, што показује тренд унификације и уштеда у Војсци Србије.

РЕСПЕКТАБИЛНА СИЛА У РЕГИОНУ Посебан утисак је изазвало гађање из шестоцевног лансера ракетног система „алас“, који је развијен за потребе оружаних снага Уједињених Арапских Емирата. Пројектили овог система наводе се путем оптичког кабла, а крајњи домет варира од верзије ракете, од 25 до 40 км.
На полигону у Никинцима своју моћ није показао систем „шумадија“, чије ракете имају домет 300 км. Њихово тестирање и пробна лансирања ових дана ће бити обављена у Пакистану, чије су пустиње много погодније од полигона у Никинцима. У Пакистану се успешно завршава и тестирање наше самоходне хаубице „нора 52“, чији је крајни домет 42 км, због чега су гађања у Никинцима обављена на домету до 12,5 км. Према информацијама београдске „Политике“, Пакистанци најављују куповину фантастичних 700 „нора“.
Остало је нејасно шта је од показаног наоружања већ ушло у састав Војске Србије, а шта још није. Боље рећи, где је наша војска данас у односу на озбиљну оружану силу која је пре осамнаест година бранила ову земљу, једину европску државу способну да ратује против НАТО-а? Из изјаве начелника Генералштаба Војске Србије генерала Љубише Диковића могло се дознати само да очекује да ће све што је у Никинцима приказано за годину или две бити у наоружању и опреми Војске Србије, као и да ће је учинити јачом, самосталнијом и да ће бити у функцији политике Србије на међународном плану. Ако се на приказано наоружање додају авиони Миг-29 и оклопна и ракетна техника, могло би се рећи да Србија може постати респектабилна војна сила у региону, способна да заштити свој суверенитет и националне интересе.
Када је реч о војној индустрији и војсци, одлазећи премијер и новоизабрани председник Србије Александар Вучић најавио је да ће посао добити 1.300 војника (500 плус 500 плус 300), да сада сви имају по два пара чизама, униформе, а имаће и драстично веће плате.
Геополитички положај земље по правилу диктира њен однос према војсци, а окружење Србије није оно у коме се налази Нови Зеланд већ много више личи на ситуацију у којој се налази Израел. А још пре 17 година, после петооктобарских промена, што преко домаћих глобалиста, што преко иностраних саветника, упућени су захтеви да се војска реформише како би се испунили услови за тзв. евроатлантске интеграције. И уместо да се реформом војска доведе до унапређења и увећања њене борбене снаге увођењем модерног наоружања, а нарочито савремених авиона и убојите противавионске ракетне одбране, кренуло се сасвим супротним путем. Најпре су под разним изговорима уклоњени најискуснији ратни команданти, да би за време министровања одбраном Бориса Тадића било уништено 1.200 противавионских ракета „стрела“, које су у рату биле веома делотворне против хеликоптера и нисколетећих авиона, те уништено или продато оклопно и друго наоружање (тенкови Т 55). Затим је војни рок смањен на шест месеци под изговором да је то довољно за обуку, као да нашој војсци уопште нису неопходни обучени војници који би, у случају нужде, одмах могли да ступе у борбена дејства. Уз то је уведено и веома широко практиковано цивилно служење војног рока, које је битно смањило борбени састав војске. Све је пратило и знатно смањење броја професионалних војника и официра, да би се коначно наша борбена авијација скоро потпуно приземљила због недостатка новца за ремонт авиона. А новца није било јер је Међународни монетарни фонд, под патронатом Американаца, строго ограничавао буџетске издатке за војску. Тако је наша војска, као да су је наши непријатељи реформисали, смањена, убогаљена и разоружана.

ГРЕШКЕ И – „ПОПРАВНИ“ Није мало оних који су сматрали невероватним да земља с таквим искуствима из прошлог века, па чак и из недавне историје, нема систем у ком комплетан народ обучава за одбрану. Да је ранији теоретски концепт наоружаног народа био и остао најбољи, потврђује пракса поменутог Израела и још неких, слично угрожених држава у свету, које га успешно развијају. Ми смо учење о одбрани избацили из образовног система када нам је било најпотребније, да би „комшилук“ увео војну обуку у средње школе иако та држава уопште није угрожена, чак је чланица НАТО-а.
Управо способност предвиђања будућих догађаја једно је од неизоставних умећа којима прави државници и политичари треба да располажу. Иако је ове речи италијански политички филозоф Николо Макијавели употребио да би истакао величину Римљана који су благовремено предузимали оно што мудри владаоци треба да чине, не може им се ни данас ништа одузети или додати. Прави државници треба да воде рачуна, вели Макијавели, не само о садашњим невољама него и о будућим, те да их избегавају свим силама. Сада се јасно види ко није имао ту способност предвиђања будућих догађаја и нашу војску довео у тешко болесно стање. Очигледно је, међутим, и да је Војска Србије прележала ту „болест“ и сада је на путу опоравка. То и вежба у Никинцима потврђује.

БЕЛГИЈСКА АКВИЗИЦИЈА

Приличну недоумицу у стручној и широј јавност изазвала је недавна вест да ће припадници Војске Србије (ВС) ускоро бити опремљени најсавременијим аутоматским пушкама белгијске производње. Реч је о пушкама СКАР-Л (SCAR-L; Special Forces Combat Assault Rifles – Light), развијеним за потребе специјалних јединица, производу чувене фабрике „ФН Херштал“. Не зна се чија је то замисао, али се зна да ће ВС већ у марту идуће године наоружати првих 1.500 војника модуларним јуришним пушкама овог белгијског произвођача, а све у складу са „Пројектом 1500“. Број и цена пушака су категоризовани у групу поверљивих података, будући да су у вези с програмским документима опремања ВС који су означени степеном „поверљиво“. Упућени тврде да је у питању наоружавање овом пушком припадника специјалне бригаде ВС у Панчеву.
Ова пушка користи стандардни НАТО пушчани метак 5,56 милиметара (5,56 мм х 45 мм НАТО), има преклопни и по дужини прилагодљиви кундак. На њу је могуће уградити различити дневне, ноћне и ласерске нишане, батеријску лампу и потцевни бацач граната, што знатно повећава њену ватрену моћ. Сама пушка, без оквира с муницијом, тешка је свега три и по килограма.
Недоумица је тим већа што је, такође недавно, громогласно најављена сродна модуларна пушка М-21 домаће производње, коју су развили експерти „Заставе оружја“ и „Првог партизана“. Штавише, нову домаћу пушку је баш за смотру у Никинцима најавио премијер Александар Вучић.
Према већ објављеним упоредним табелама са техничким карактеристикама на којој су, поред белгијске, приказане у истој категорији руска и пушка домаће производње, може се закључити да битних разлика и нема, с тим што је домаћа пушка М-21 израђена по систему „калашњиков“, али и по НАТО стандардима и показала је изванредне резултате у току употребе. Једноставна је за руковање и одржавање, отпорна на екстремне временске услове и функционише без застоја… Сличне перформансе показује и руски „калашњиков“ АК-74М, на чијем систему је базирана и наша М-21.
Треба истаћи да се пушке западне производње (НАТО), у које спада и пушка СКАР-Л, конструкцијски разликују од система „калашњиков“, а у пракси су се показале као непоуздане и са доста недостатака. Познат је пример пушке М-16 америчке производње која је доживела потпуни фијаско у Вијетнамском рату. Та много хваљена пушка показала се у вијетнамским џунглама и влажној клими као непоуздана, па је због честих застоја однела многе животе. Амерички војници једва су чекали да се домогну „калашњикова“ (АК-47) које су користили вијетнамски борци. Пушка СКАР-Л је испробана на стрелиштима и полигонима и ту је дала одличне резултате, баш као некада и М-16, али пракса и екстремни метеоролошки услови су нешто сасвим друго, и ту нема довољно података.
У сваком случају, техничка и економска предност су на страни домаће и руске у односу на белгијску аутоматску пушку.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *