Томпсон и усташија умало у Марибору

Како су, у полемици коју је у Словенији изазвало отказивање Томпсоновог концерта у Марибору, умало настрадали српски певачи

Певачица Светлана Ражнатовић за длаку је избегла забрану концерта у Љубљани прошле суботе, ако је судити по јавним позивима тамошње политичке и интелектуалне елите која је, и слева и здесна готово углас, тражила да концерт Марка Перковића Томпсона у Марибору буде отказан „у пакету са српским певачима“, међу којима су апострофирани „турбо-фолк Цеца јер је удовица српског злочинца Аркана“ и рокер Бора Ђорђевић као „четник који је током распада СФРЈ назвао Словенце бечким коњушарима“… Укратко, словеначки новинари/медији, политичари и јавне личности олако су узјахали тезу љубљанског „Дневника“ да су „српски и хрватски фашизам исти“, и зато једнако опасни и вредни осуде. На крају жестоке јавне дебате која је вођена више од месец дана, тачније од тренутка када је почела продаја карата, Томпсонов концерт у Марибору је, упркос распродатој дворани, захваљујући одлуци локалне управе унутрашњих послова а на препоруку градских власти – отказан. Тако је тик уочи 20. маја, када је требало да ступи на бину, Перковићу ускраћено гостопримство у Словенији, што је нарочито разгоропадило словеначку десницу јер је истог дана Цеци допуштено да пева у Љубљани.

[restrict]

ОСУДА ГОВОРА МРЖЊЕ У међувремену су највиши хрватски званичници притискали словеначке колеге да пониште забрану Томпсонових уметничких слобода, али су и премијер Андреј Пленковић и председница Колинда Грабар Китаровић у званичној Љубљани наишли на глуве уши. Нису помогле ни претње тужбом због „ограничавања слободне предузетничке иницијативе“ (како Томпсон схвата своје прегалаштво), па је, насупрот тврдњама да он само опева патриотизам и упркос прозивкама словеначког политичког врха (од стране хрватске председнице) што спутава музику која „спаја људе“, мариборска полиција закључила да „на Перковићев концерт могу да дођу лица из суседних држава која су купила карте преко интернета“, што „повећава ризик од кажњивих радњи“. Том одлуком је, јавља мариборски „Вечер“, Словенија стала уз бок европских држава које су Томпсону такође забраниле наступ, од Аустрије преко Швајцарске, до саме Хрватске.

Забрана Перковићевог концерта у Марибору правдана је ризиком од угрожавања јавног реда и мира, иако је жучна јавна расправа открила да су разлози уистину – дубљи. Док су се словеначки председник Борут Пахор и премијер Миро Церар изговарали да не познају нити одобравају Томпсонов музички опус, те да не подржавају јавна окупљања „чија је сврха изражавање говора мржње“, председник парламента Милан Брглез био је изричитији, позвавши се на два параграфа устава који забрањују јавно изражавање међунационалне нетрпељивости. „За мене је концерт певача Томпсона апсолутно непримерен и неприхватљив јер у својим песмама велича усташки режим и пошто његове песме у великој мери подстичу нетолеранцију према не-Хрватима, попут песме ’Аница книнска краљица’. Уверен сам да би требало да подстичемо бар толеранцију, уколико нисмо способни да поштујемо друге, без обзира ко су ти други, и зато се залажем да организатори откажу концерт за који, сматрам, нема места у Марибору,“ изјавио је Брглез уочи забране.

 

ТОМПСОНОВ ВАПАЈ Томпсон је за локалну словеначку станицу (Нова ТВ) такву меру оценио некоректном и лицемерном, и прозвао службени Загреб: „Очекујем од хрватских политичких структура да нешто учине и да ме заштите као хрватског грађанина који жели радити у европским државама, те да заштите моју публику која се жели окупљати око моје глазбе. Нека хрватски политичари објасне прихватају ли тезу да смо ми нацисти, фашисти и да ширимо мржњу. Да се обрате хрватској јавности и објасне је ли то точно!“ На Томпсонов вапај спремно су се одазвали како премијер Пленковић, тако и председница Грабар Китаровић, па је отказивање концерта прерасло у, безмало, нови међудржавни спор. Хрватски портал индекс.хр на то се осврнуо примедбом да „куд Томпсон оком, туд Пленковић и Колинда скоком“, а поводом „Колиндиних тврдњи да је Томпсонова музика ту да спаја људе“ те да словеначка забрана „није добра“ (Пленковић), двојцу највиших представника Хрватске поклонио видео-снимак Перковићеве песме „Јасеновац и Градишка Стара“.

„Какви су то људи које спајају пјесме о клању Срба и лешевима које носи Неретва, предсједница се није сјетила појаснити. Пленковић, примјерице, не види разлога за журбу у ситуацији кад му у влади недостају четири министра, али је пожурио да у предизборно вријеме заштити једну од икона деснице, па је тако одмах затражио од хрватске велепосланице у Љубљани да ’испита о чему се ради и извијести о томе који су разлози за забрану концерта’“, записао је индекс.хр, подсетивши да је још 2003. године објављен снимак који доказује да Томпсон на својим концертима пева „Јасеновац и Градишка Стара“, песму која слави усташког поглавника Анту Павелића и злочине над Србима. Индекс.хр је истакао и да је Томпсон ухваћен у лажи, јер је тврдио да се тог спота „не сјећа“, а када је исти емитован, признао да је песму певао „свугдје по хрватским трговима и дворанама“.

„Ако ни након тога Пленковићу не буде јасно због чега је Томпсонов концерт забрањен у Словенији, нека се обрати онима који су забранили његове концерте у Аустрији, Швицарској и Њемачкој. Кад већ Пленковић није упознат са ситуацијом у Хрватској, можда му колеге из Еуропске уније могу објаснити због чега је Томпсон и те како проблематичан у цивилизираном свијету“, поучио је хрватског премијера портал индекс.хр.

 

СЛОВЕНАЧКА ПОДЕЛА С друге стране, словеначки медији поделили су се о питању забране; док су једни (државна и неке приватне телевизије), ломећи се између „права на слободу говора“ и забране због негативних импликација Томпсонових концерата, били склонији да бране отказивање концерта, али само уколико се забране и концерти српских музичара, други (портали и штампа) су то подривали уз аргумент да Томпсон пева само домољубне песме, при чему су такође нишанили на „дупле аршине словеначких власти јер допуштају наступе нпр. Светлане Ражнатовић, Баје Малог Книнџе и Боре Чорбе, иако шире сличне или још горе шовинистичке погледе“.

„Каква је разлика између Томпсона и Баје Малог Книнџе? Суштинска! Томпсон је својим певањем охрабривао војнике који су се борили за слободу своје домовине (да су Срби заузели Хрватску, наставили би освајачки поход ка Словенији!), док је Баја охрабривао великосрпске националисте који су топовима и ножевима прекрајали границе југословенских република“, ламентирао је словеначки недељник „Репортер“. Зачудо, на истој таласној дужини нашле су се и новине супротне политичке провинијенције (љубљански „Дневник“, који слови као бастион Кучанових „комунистичких олд-бојса“), где је лансирана паралела између „српског и хрватског фашизма који су у БиХ под симболима из Другог светског рата четири године спроводили ратне злочине“.

ШТО МОГУ ЧЕТНИЦИ, МОГУ И УСТАШЕ То је био „аргумент“ који је поколебао оне који су били наклоњени забрани Томпсоновог концерта, па су пристали на „исту меру“ и за српске извођаче; згодно им је дошло што је на исти дан био заказан и концерт певачице Цеце, а само дан раније – Боре Чорбе. Обоје су етикетирани као „у Словенији непожељни“, уз друге музичаре из Србије. Упркос понеком гласу разума који је подвлачио разлике између Томпсона и других извођача који су се ни криви ни дужни нашли на мети медија, уследило је поистовећивање усташа са четницима иако су трупе Драже Михаиловића до краја 1943. године имале статус савезничких снага. „Поборници Перковићевог концерта у Марибору наводе Ражнатовићеву као четничку противтежу његовом усташтву. Према хипотетичкој премиси: ’Ако могу да певају четници, онда могу и усташе.’ Проблем је што Ражнатовићева, која је у Словенији већ наступала неколико пута, у свом репертоару нема нимало експлицитног четништва, слично као што се на својим концертима уздржава и Бора Ђорђевић, певач Рибље Чорбе; он, иако је декларисан четнички војвода, на својим концертима не пева ’Спрем’те се, спрем’те’…“, упозорио је један колумниста, а слично мишљења дели портал СиОЛ, уверен да Томпсона није могуће ставити уз бок Бајаге, Боре Чорбе или Лепе Брене…

„Томпсонови концерти највише личе на верски обред; то је мешавина мисе, фудбалске утакмице без гостујућих фудбалера и политичког митинга радикалне деснице. На сцени је симбиоза крста, навијачких бакљи и црних мајица са (усташким) словом U. Истина, коју је словеначка држава ’умотала’ у формализам ’безбедносних разлога’, јесте да Томпсон, заправо – није музичар. Он је перјаница политичког покрета за који у демократској држави не би смело да буде места… Томпсон је био и остао главно оружје културне револуције хрватске деснице. Он је њено најефектније поп-средство за ширење тзв. патриотских вредности и мобилизацију младих гласача… Иза свега се, међутим, крије много већи коначни циљ – рехабилитација Независне Државе Хрватске, пронацистичке парадржавне творевине из Другог светског рата“, оцењује СиОЛ. Упозорење је стигло и од стране професора љубљанског Факултета друштвених наука, одсека за медије: „Међу најпопуларнијим музичарима на Западу нико није тако екстреман… Томпсон је од почетка припадник екстремне деснице, расизма, он пуни стадионе, а преноси га хрватска јавна радио-телевизија.“

„Томпсон истиче да воли Хрватску; можда, али љубав према домовини демонстрира песмама које славе усташку НДХ и уз следбенике који у ритму музике скандирају усташки поздрав. То је исти поздрав због кога је међународна фудбалска федерације ФИФА 2013. године суспендовала хрватског фудбалера Јосипа Шимунића“, подсетио је словеначке колеге новинар Јуре Трампуш. А што се тиче Томпсонових претњи да ће тражити одштету од Словеније због забране концерта, експерти тврде да досадашње пресуде Европског суда за људска права не иду у прилог певачу који популарише нацизам, те ће стога „и он можда једном спознати да заснивање предузетничке идеје на проусташким темељима усред антифашистичке Европе – није добра идеја“.

 

КРВ И ЧАСТ Томпсонов концерт је први забрањен концерт од осамостаљења државе, јер чак и када је домаћа неонацистичка група Blood&Honour („Крв и част“), у пратњи неонацистичких музичких бендова из Француске, Британије и Немачке 2011. године усред Љубљане празновала 10. годишњицу постојања, полиција није реаговала, уз образложење да то окупљање „не подстиче насиље“.

Шест година касније, иако је српска (још увек непризната мањина) у Словенији најбројнија, за већинско становништво није спорно што Томпсон глорификује клање Срба и злочине НДХ, па „вређање осећања“ није ни разматрано као узрок због кога би се Перковићу отказало гостопримство у Марибору већ су власти као разлог изабрале – безбедност. Ту се провукао и нов покушај прекрајања историје, стављањем знака једнакости између „српског и хрватског фашизма“ (тим редом), чиме Словенија фактички поништава Србију као државу која је била на страни победника у Другом светском рату (што ни Хрватска ни Словенија нису биле). Толико о пријатељским поривима државе на чију помоћ Србија рачуна на свом „путу у ЕУ“. У Словенији, дакле, није могуће забранити чак ниједан усташоидан концерт, а да се на тапет не извуче и Србија.     

 

Томпсон опет бесрамно лаже о величању Јасеновца, али интернет све памти

Испод тог наслова је индекс.хр 17. маја објавио речи песме „Јасеновац и Градишка Стара“ и раскринкао Томпсонове лажи, изречене у интервјуу за словеначки недељник „Репортер“ (близак десничарима и странци Јанеза Јанше), који се здушно залагао за Томпсоново право на слободу говора и против забране концерта у Марибору.

О каквој се песми ради, сведочи следећа строфа:

Јасеновац и Градишка Стара, то је кућа Максових месара/

Кроз Имотски камиони журе, возе црнце Францетића Јуре/

У Чапљини клаоница била, пуно Срба Неретва носила/

Ој Неретво теци иза страну, носи Србе плавоме Јадрану.

Вјекослав „Макс“ Лубурић био је усташки официр, командант концентрационог логора Јасеновац, с репутацијом најбруталнијег међу усташким заповедницима. Јуре Францетић, одговоран за покоље и прогоне Срба и Јевреја, био је командант озлоглашене усташке бригаде Црна легија а касније и свих јединица усташке војске у БиХ.

Да савремена Хрватска није раскрстила са демонима из прошлости, открива податак да се крајем прошле седмице, чим се раширио глас о забрани у Словенији, широм „лијепе наше“ пировало уз Томпсона, па су тако матуранти 19. маја у центру Загреба прославили крај школе уз усташке покличе „За дом спремни“ и нацистички поздрав, док је председница Грабар Китаровић са кремом својих министара и бискупа у француском Лурду певала и плесала уз песму која Хрватској присваја део Босне.

[/restrict] hairy women срочно онлайн займ на картупервый займ без процентов онлайнзайм частного лица без залога