САТЕРИВАЊЕ ИРАНА УЗА ЗИД

Дестинације које је нови амерички председник Доналд Трамп изабрао за своја прва путовања у иностранство, Саудијску Арабију и Израел, као и споразум о продаји оружја Ријаду у вредности од 300 милијарди долара, и његова беспрекорно непријатељска реторика спрам Ирана јасно говоре како ће изгледати политика Вашингтона у најнестабилнијем делу света и какву катастрофу то може изазвати

Млади папа, којег у истоименој серији глуми Џад Ло, највећи проблем модерног света види у томе што је друштво почело да „грех назива врлином“. У том смислу данас Доналд Трамп у Ријаду, у Саудијској Арабији, леглу исламског екстремизма који је изродио тероризам до сада незабележених размера, изјављује да је у ствари Иран терористички центар. „Од Либана и Ирака, до Јемена, Иран финансира, наоружава и обучава терористе, милиције и друге екстремистичке групе које сеју разарање и хаос широм региона. Већ деценијама Иран подгрева ватре секташког сукоба и тероризма“, изјавио је Трамп.

Истина је да Иран подржава и наоружава либански Хезболах и да је у прошлости то био случај са Хамасом, али је врло спорно могу ли се ове две организације, које је Трамп апострофирао у свом говору, дефинисати као „терористичке“, посебно када се говори о Хезболаху. Оне нису укључене у међународни тероризам и не узимају за мете цивилне грађане западних земаља. С друге стране, најзначајније терористичке организације на Блиском истоку, али и другде у свету, јесу Ал Каида и Исламска држава, којима је Трамп посветио велику пажњу у свом говору. Иран не подржава ниједну од њих и свакако им не даје „уточиште, финансијску залеђину, нити друштвени углед“. Напротив, Иран је вишедеценијски непријатељ Ал Каиде са чијим припадницима и талибанима се хронично сукобљавао у пограничном појасу са Авганистаном током деведесетих година прошлог века због њиховог прогањања шиита у овој земљи. С Исламском државом је у сукобу од првог дана њеног настанка, још док Американци за њу нису марили и док су је још, како сведоче објављене дипломатске и обавештајне белешке, сматрали вредним савезником у борби против крволочног Асадовог режима у Сирији.

[restrict]

САУДИЈСКА ВЕЗА Трампове коментаре чини још неразумнијим, да се благо изразимо, чињеница да су америчке снаге у Ираку, где ратују против Исламске државе, у практичном савезу са Ираном који подржава исту ирачку владу коју подржава и Вашингтон, док је у Сирији Хамас сада на страни опозиције председнику Башару Асаду и, самим тим, Ирану. С друге стране, Трампови саудијски домаћини не само да су у прошлости подржавали и финансирали Ал Каиду и Исламску државу него то чине и данас. Све уз знање америчких служби. О овоме је до сада изнето већ много доказа, а ми ћемо поменути само два. Како се наводи у поверљивом дипломатском извештају који је процурио у јавност, бивши шеф саудијске обавештајне службе принц Бандар бин Султан ел Сауд (саудијски амбасадор у САД у време терористичких напада на Њујорк и Вашингтон, за којег се, према писању Њјујорк поста из априла 2016, у још закључаном делу извештаја конгресне комисије за 9. септембар 2001. наводи да је двојици отмичара авиона који су се закуцали у Светски трговински центар са сопственог рачуна исплатио 130.000 долара) лично се похвалио председнику Русије Владимиру Путину током тајног сусрета јула 2013. у Москви да контролише терористе у Чеченији и Сирији. Како је објавио сајт Ал Монитор, који је до овог документа и дошао, Бандар је дословно Путину рекао: „Могу вам гарантовати заштиту током предстојећих зимских олимпијских игара у Сочију. Чеченске групе које прете нападима су под нашом контролом и оне неће предузети никакве кораке, нити кренути пут Сирије без координације с нама.“ „Знамо да чеченске терористичке групе контролишете већ више од деценије и та контрола, о којој сте сада тако искрено говорили, потпуно је некомпатибилна са заједничким циљевима у борби против глобалног тероризма коју предлажете“, одговорио му је, према извештају, Путин.

Други, свежији доказ о умешаности Ријада у тероризам и њиховој подршци терористичким организацијама даје нам истраживање о трансферу оружја произведеног у Србији до Сирије које су пре двадесетак дана објавили БИРН и ОЦЦРП. Како се наводи, тешки митраљези из крагујевачке Заставе пребачени су прво у Саудијску Арабију, у камп за обуку „сиријских побуњеника“ у којем су, према сведочењу једног од тих бораца били и амерички обавештајци. „Било је разних официра – из Велике Британије, САД, Либана, Саудијске Арабије. Били су ту и амерички обавештајци – веома су искусни и већина њих се борила у Ираку“, рекао је он и додао да је исто оружје добио и у Алепу, где се са Сиријском слободном армијом и Ал Нусра фронтом (огранком Ал Каиде) борио против Асадових снага. „Пут који је прешао његов Којот (тешки митраљез) подудара се са сазнањима из БИРН-овог и ОЦЦРП-овог претходног истраживања у којем је откривена централна улога Саудијске Арабије у снабдевању сиријских побуњеника оружјем из бившег источног блока“, наводи се у овом истраживању, као и да су „Саудијци, турска обавештајна служба и ЦИА кључни играчи у обучавању и снабдевању сиријских побуњеника оружјем“.

Што се тиче Трампових оптужби да је Иран „одговоран за оволико нестабилности у региону“, подсетићемо да су, напротив, Саудијци и Катар, заједно са западним владама, изазвали нестабилност подстрекујући и подржавајући побуњеничке и терористичке покрете који су свргнули владе Либије и Египта и који покушавају да дођу главе и влади у Дамаску. Другим речима, Саудијци, а не Иран, „финансирају, наоружавају и обучавају терористе, милиције и друге екстремистичке групе које шире разарања и хаос по региону“. Важно је, такође, напоменути да Иран није извршио инвазију ни на једну земљу у новијој историји и да су иранске снаге у Сирији и Ираку, за разлику од Американаца или Турака, добиле званичан позив легалних влада ових земаља да притекну у помоћ. А Саудијце нико није позвао да растурају Јемен и убијају његово становништво што бацањем бомби произведених у САД или Великој Британији, што изазивањем глади.

И поред свега овога најблиставији Трампов коментар је оптужба Ирана за ширење верске нетрпељивости. Иако се Иран јасно декларише као исламска, шиитска република, уставом ове земље загарантована су верска права свим њеним грађанима, и у Ирану мирно не живе само хришћани, сунити или заратустријанци, него и Јевреји. Такав је случај и са делом Сирије који је под контролом иранских савезника из Дамаска, а и у Ираку се Иранци боре за права, између осталих, језидских пагана над којим је Исламска држава практично извршила геноцид.

Упозоравајуће је и да Иран није био на мети само Трампа или Саудијаца, међу којима је најратоборнији министар одбране принц Мохамед бин Салман – рекао је да нема тога што би Иран могао да учини да се промени његов непријатељски став према тој земљи. „Ми нећемо чекати да до битке дође у Саудијској Арабији, него ћемо радити на томе да битка буде у Ирану“, рекао је он у интервјуу за Ал Арабију. Уместо да ради на миру, обећава да ће радити на рату. Иран је био и на мети учесника самита САД и 55 већински исламских земаља одржаног истовремено у Ријаду. Читава трећина заједничке декларације са самита била је усмерена директно против Ирана.

Највећи апсурд ипак представља чињеница да је у „Ријадској декларацији“ са овог самита наглашено да ће међународни центар за борбу против тероризма бити смештен у Ријаду и да ће она подразумевати „борбу против тероризма у свим његовим облицима, филозофским коренима и исушивање извора финансирања“. Све ово се налази управо у Саудијској Арабији, а не у Ирану.

КОАЛИЦИЈА С ИЗРАЕЛОМ На вест о спектакуларном споразуму о продаји наоружања Саудијској Арабији сасвим очекивано и надасве гласно реаговао је Тел Авив, друго Трампово одредиште на турнеји. Сасвим је, међутим, јасно да је ово пренаглашено негодовање вештачко и неискрено, јер Израел и Саудијска Арабија имају заједнички циљ и никада нису били у сукобу. Ни сукобу интереса, нити сукобу војски. И Израел и Саудијска Арабија увек су имали непријатељски однос према секуларним, националистичким арапским државама, било да се радило о насеристима, батистима, социјалистима, марксистима или, у Гадафијевом случају, некој врсти националанархизма. Пошто су веома успешно успели да униште већину ових земаља, остала им је Сирија, коју и овако многи сматрају предусловом за свеопшти рат против Ирана, према којем ништа благонаклонији од Саудијаца нису ни Израелци. Бројни стручњаци напомињали су још на почетку сиријског сукоба да се ради о неопходној увертири за напад на Иран из много разлога, међу којима је најочигледнији потреба за алтернативним путем за пребацивање нафте из Персијског залива у случају да Иран током сукоба успешно (што би било врло вероватно) блокира Ормушки теснац кроз који пролази око 40 посто светске нафте. Сирија је и последња секуларна арапска батистичка држава на свету у којој, за разлику од Израела, све мањинске заједнице имају пуна уставна права и у којој се, за разлику од Саудијске Арабије, све религије толеришу. Независност и постојање Сирије представља препреку за израелске планове за проширење територије науштрб других држава (такозвани Јинон план).

Заједнички интерес Израела и Саудијске Арабије најбоље се могао видети на овогодишњој Минхенској конференцији о безбедности одржаној у фебруару где је хорски антиирански наступ представника ове две земље крунисан изјавом израелског министра одбране Авигдора Либермана да „права подела није између Јевреја и муслимана него између умерених и радикалних људи“. У његовим очима, наравно, екстремисти нису у Саудијској Арабији, него у Ирану.

Какав је истински однос Израела према исламском екстремизму, Сирији, Саудијској Арабији и Ирану боље се може схватити из размишљања израелских војника и официра, него на основу званично изнетих ставова. Ово је врло уверљиво показао амерички Политико објављујући репортажу у којој је хтео да укаже на погрешност Трампове политике (овај сајт је гласило антитрамповског либерално-демократског блока), а не на стварне интересе Тел Авива. Уредник Политика Брајан Бендер пренео је речи неколико израелских војника с којима се сусрео на граници са Сиријом недуго пре Трамповог одласка у Ријад. „Ако могу да будем искрен, радикална осовина коју предводи Иран за нас је опаснија од глобалног џихада“, рекао му је бригадни генерал Рам Јавне и парафразирао покојног израелског премијера Менахема Бегина: „Пожелео бих срећу обема странама, нека се међусобно убијају. Исламска држава убија Ал Каиду у хиљадама, Ал Каида убија борце Исламске државе у хиљадама, а обе убијају борце Хезболаха и Асада у хиљадама.“ По овој логици, Израелу је од највећег интереса и да Саудијска Арабија буде што је могуће боље наоружана.

С обзиром на све ово, а посебно на чињеницу о неопходности уништења Сирије пре директног напада на Иран, јасно је да Техеран нема много избора, него да уради две ствари како би се одбранила. Прва је борба за очување Сирије. Ово је рат за егзистенцију Ирана у којем за ову земљу не постоји алтернатива победи. Све друге стране које се боре у Сирији себи могу приуште победу или пораз, осим Ирана. Друго је наставак зближавања с Русијом и Кином које подржавају и Москва и Пекинг, пре свега отвореним позивима Техерану да се придружи заједничким организацијама као што су Шангајска организација за сарадњу или Организација уговора о колективној безбедности.          

САУДИЈСКА ВОЈСКА – НАЈВЕЋЕ БАЦАЊЕ НОВЦА НА СВЕТУ

На много начина, продавати скупо америчко оружје саудијској војсци је као продавати најскупљи тампон на свету мушкарцу. Чак и ако је поменути производ најбољи на свету, купац нема никакву потребу за њим и, што је још важније, нема способност да га користи, оценио је амерички новинар Адам Гери коментаришући америчко-саудијски споразум о продаји оружја. Гери није ово рекао без разлога, јер се током двогодишње интервенције у Јемену показало да Саудијци нису способни, нити увежбани за коришћење софистицираног и скупог оружја које су добили од САД, али и Велике Британије и Европске уније и да и када успеју да погоде оно што су наумили, то обично бива нека сахрана или пијаца – жртве су недужни цивили. Доиста, Саудијцима у Јемену упркос модерној и скупој опреми не полази за руком да остваре било какав значајнији успех спрам готово голоруких Хута и због тога се може рећи да Ријад у ствари губи овај рат. Трећи највећи купац оружја на свету, Саудијска Арабија, може да купи шта јој се прохте, али ефикасност неког оружја, на крају крајева, своди се на то колико су они који га користе способни, а Саудијци се нису баш најбоље показали. Иран је недавно на претње из Ријада узвратио да би, уколико га нападну, врло лако уништио Саудијску Арабију. Ово је у великој мери истина. Мало је вероватно да би лоше обучена и неискусна саудијска војска, колико год добро наоружана била, могла да се супротстави ономе што је у најмању руку друга (можда после израелске) најобученија, најискуснија, најдисциплинованија и најмотивисанија армија у региону. Ново оружје Саудијској Арабији не може служити ни за одвраћање, јер иако прокажени Иран не гаји никаква лепа осећања према Саудијцима, ова земља никада није имала било какву претензију на освајање територија на Арабијском полуострву, а ни за ширење своје исламске револуције на овај део света.

 

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *