ПРЕВАРА ЈЕ УВЕК БИЛО

Кад се погледају новински тиражи, очито је да се више забављају уредници него читаоци. Јавно лагање није ништа ново. Код Срба се звала „Радио Милева“ оно што је јављало „истините“ вести…

Дошло доба тотова. Неко их зове и ботови. Нема велике разлике. Што би рекао почивши Џане Васикић из Чачка, у доба кад се градио први мотел у Овчар Бањи, на питање: Каква је разлика између хотела и мотела?, он је испијајући шприцер у кафани „Цар Лазар“ изговорио историјску реченицу. Разлика између хотела и мотела је као разлика између курве и мурве. Само у једном слову. Све друго је исто!

[restrict]

ТАКО ЈЕ БИЛО НЕКАД Сетио сам се ове реченице кад је постало модерно да се пише о „лажним вестима“, „хаковању“ „ утицају ботова“ и другим којештаријама. Логично, за све наведено криви су Владимир Владимирович Путин, Русија, Србија, православље и противници неолибералног глобализма, односно евроунијаћења. Од уобичајено сумњивих националиста постадоше преко ноћи „популисти“. Тако да му данас националиста просто дође као тепање, а популиста ће убудуће, бар неко време, бити крив за све. Реч шовиниста је одсвирала своје и више се не употребљава.

Има у Срба народна пословица која гласи: Није крив онај који је прднуо већ онај који је огласио! На први погледа једноставна изрека, али кад се изучи, види се да је врло значајна. Упозорава да се прдеж може сваком омаћи, те није лепо да онај који је прдеж чуо или осетио оглашава, односно наглас прича шта је чуо и упире прстом на онога коме се омакло. У кућама српских домаћина домаће васпитање није дозвољавало да се прича о незгоди јавно износи. Особа којој се незгода десила при одласку би се тихо извинила домаћину, и све би се заборавило. Било је неваљалаца који би пословицу поштовали ако би се њима незгода десила, али су зато били спремни да огласе ако се неком другом то десило. Поготову ако је тај други био угледнији и честитији од њих. Било је, али у мањој мери, и оних који би измислили да су нешто чули иако се ништа није десило, те би невину особу набедили да је учинила нешто што није урадила. Ови случајеви били су ретки и са таквим неваљалцима се нико од отменог домаћинског света није дружио, нити их је више у своју кућу позивао. Тако је било некад.

ПОБЕДИ ИЛИ УМРИ! Данас је све другачије. Додуше, више нису у питању стомачне и пробавне незгоде, већ ментална и карактерна стања. Госпођа Хилари се појавила у јавности и одмах окривила председника Русије да је „хаковао“, српски речено оглашавао, оно што се њој омакло у преписци са члановима свог изборног штаба и сарадницима. Није домаћински да се оглашава оно што се дами омакло, али занимљиво је да госпођа Хилари ниједног момента није порекла истинитост сопствене незгоде. Да јесте, све би било другачије. Могла је да тихо или гласно каже да је писала свашта и набеђивала свог противника сенатора Сандерса за нешто што он никад није учинио. Многи би разумели, јер у питању су избори и не очекује се од кандидата пристојно понашање већ само резултат. Такав је неолиберални капитализам. Победи или умри! Живот није важан.

Ни председник Трамп не престаје са причама о лажним вестима, хакерима и осталим тотовима. Он твитује, новине преносе, народ се наводно забавља. Кад се погледају  новински тиражи, очито је да се више забављају уредници него читаоци. Јавно лагање није ништа ново. Код Срба се звала „Радио Милева“ оно што је јављало „истините“ вести. Славна је била и аброноша Габријела из „Поп Ћире и поп Спире“ Стевана Сремца.

У Француској је кардинал Ришеље почетком 17. века имао такозване „певаче“, који су по његовом налогу у кафанама певали скаредне песме о кардиналовим противницима. У песмама су се помињали разврат, лоповлук и све оно што можете данас прочитати на насловним странама појединих новина. Кад би песме стигле до наручиоца, кардинал би морао да упозна краља Луја Тринаестог о незадовољству у народу због понашања министара опеваних у песмама и Луј би ради мира у држави оне о којима се певало скратио за главу. Двадесети век, до појаве интернета, обележио је „Ланац Светог Антуна“. Радило се о писмима која су стизала на куће грађана, од којих се тражило да писмо препишу и пошаљу на двадесет адреса својих пријатеља. Ако то ураде, чекају их неизмерна срећа и богатство. У противном, ако писма не пошаљу, десиће им се несрећа. Превара је увек било. Ништа ново под капом небеском.

Мислите својом главом, чувајте породицу, не верујте да ван Србије теку мед и млеко. Да се у туђини лакше живи. Идите код рођака на село, ако их имате. Макар ово лето проведите с њима и помозите им. Они ће се обрадовати, а вама ће физички рад пријати. Зимницу ћете обезбедити.

Упамтите, Срби: НАТО је злочинац, ми, грађани Србије смо жртве.    

[/restrict]